БУСУР
Ратарско сеоско насеље разбијеног типа, на (218 m) странама горњег тока Бусура (27 km), леве притоке Млаве, 25 km југо-западно од Петровца на Млави. Површина атара износи 1.873 ha. У атару су 60-их година XX века формирана два мања вештачког језера – Кореница (12 ha) и Бусурско (6,5 ha). Назив села потиче од речне воде, која је у време великих кишабучила. Подељен је на две „мале“: Горњу и Доњу.
У селу се налази више извора (Васиљев кладенац, кладенци код школе, код Гичиља потока, код Циганског потока, на Станчило брду и извор Бабин Поток). Трагови раније насељености откривени су у пољу поред Кореничке реке (римски новац, прстење, тугле и др.) и у Црвењачком пољу („јелинско“ гробље са каменим плочама без натписа). У атару се 1467. године налази село Врбе у коме су живели искључиво војници.
По предању, Бусур је раније био на Палилулама и носио назив Честобродица (Чисто Бродице), одакле је због честих поплава (од 1910) почетком XX века премештен на (виши терен) данашњу локацију. Помиње се 1820. године, када броји 65 кућа (1961 – 128 кућа, 1928 – 310 кућа и 1400 житеља итд).
Становништво је влашко (слави Св. Јована, Петковицу, Св. Николу, Михољдан, Св. Алимпија, Св Аранђела, Велику и Малу Госпојину, Митровдан и др.; заветина Тројице; Вашари Ђурђевдан, Тројице и Св. Пантелејмон), досељено углавном из Црне Реке, Тимочке крајине и Ресаве. Индекс демографског старења креће се у распону од 0,3 (1961) до 1 (1991).
Струју добија 1963. године, асфалтни пут 1979. године, а телефонске везе 1987. године. Има четвороразредну Основну Школу (почела са радом крајем XIX века), дом културе, споменик борцима палим у I и II светском рату (подигнут 1981. године), здравствену амбуланту, земљорадничку задругу и два каменолома.