БОШЊАК
Ратарско сеоско насеље збијено типа, на (160 m) источним падинама Сопотске греде, у долини кроз коју протиче бошњачки поток, десна притока Чокордина (28,7 km) 12 km западно од Петровца на Млави, Површина атара износи 862 ha. По предању, географски назив потиче од порекла (обласног имена) – Бошњаци, првих досељеника. Овалног је облика. Јужно од села, у подножју Липара (248 m), налази се извор врело, а у средини села је Баба Дуњин кладенац.
Првобитно село налазило се до XVIII века, на Селишту, где су сада њиве. На брду Лазни има остатака старијег непознатог насеља (црепови, новац, разне алатке и др.). По ранијим административно – територијалним поделама припадао је наизменично Моравском (1818, 1822, 1844, 1861, 1910. и 1928) и Млавском срезу (1859. и 1867).
Станивништво је српско (слави Св. Ђорђа, Св. Параскеву, Св. Стевана, Св. Николу, Св. Аранђела, Св. Трифуна и др.; заветине Св. Тодор и Бели четвртак), старином са Косова, из Тимочке крајине (Валакоње и Шарбановац), Црне Реке, Баната (Баваниште), Звижда (Кучајна) и Млаве (Велики Поповац и Буровац). Индекс демографског старења креће се у распону од 0,5 (1961) до 1,3 (1991).
Електрично осветљење добија 1955. године, телефонске везе 1993. године, а водом се снабдева из копаних бунара. Има четвороразредну Основну Школу (у државним шематизмима први пут се помиње 1905. године), дом културе и др.