ИСТОРИЈАТ ШКОЛЕ
У црквеној порти, 1779.год. подигнута је најстарија сеоска школа у Србији. Према подацима од ње су старије школе у Београду -1718.год. и Пожаревцу -1735.год. Школа је окупљала децу и из околних села Лозовика, Милошевца, Великог Орашија, Крушева, Мале Плане и из удаљенијих крајева. Школу су подигли и издржавали мештани и ђачки родитељи.
Први учитељ био је „ мађистар“ Павле Југовић, а један од првих ученика ове школе био је Анта Протић, касније саветник и попечитељ (министар)финансија у Милошевој Србији.
У времену од 1804-1806. год. један од учитеља је био и Јован Ранчић. Ранчић је 1806.године прешао у Смедерево, и по неким подацима пренео и лицеј. Познато је да је лицеј из Смедерева касније пренет у Крагујевац, а одатле у Београд. Тако да се крњевачка школа може назвати зачетником Универзитета у Београду.
Између два светска рата кроз крњевачку школу је прошао велики број учитеља који су оставили видан траг на читав живот и рад села. Учитељи су окупљали ( и данас то чине) омладину у оквиру врло активног КУД „ Обилић“ који постоји од 1926.године, у свом саставу је имао певачко друштво, тамбурашку и драмску секцију.
Данас школа има два објекта и то: школску зграду на Савановцу у којој су четири одељења од првог до четвртог разреда и једна припремна предшколска група и школском зградом у центру Крњева која има 10 одељења и једну припремну предшколску групу, модерно опремљену фискултурну салу. Данас у школи имамо укупно 228 ученика распоређених у 16 одељења.
Садашњи изглед школе „ Вук Караџић“ у Крњеву
УЧЕНИЦИ ШКОЛЕ НА КОЈЕ СМО ПОНОСНИ
Кроз школу су прошле многе генерације ђака. Многи су касније постали значајне личности као што су:
- Анта Протић, министар финансија у Милошевој Србији
- Стојан Ћирковић, устаник и Милошев кнежевски капетан
- Аранђел Илић, учитељ и свештеник
- Војислав Илић Млађи, син Аранђела, познати песник
- Коста Манојловић, композитор, академик
- Стаменко Ђурђевић, академски сликар и вајар
- Милош П. Ћирковић, официр – потпуковник српске војске, Солунац, написао је приповетку „Тамо далеко“, која говори о боравку на Крфу 1916.године
- Никола Живановић, радикал, посланик Народне скупштине, потписник Крфске декларације 1917.године
- Никола Тирнанић, инжињер, дипломирао на Техничком факултету у Београду 1909.године
- Миодраг – Мија Крњевац, чувени хармоникаш и композитор српских изворних песама
- Александар –Аца Тирнанић –Тирке, један од најбољих фудбалера у Југославији и савезни селектор олимпијске репрезентације
- И бројни други