ИСТОРИЈАТ ШКОЛЕ
У доба Милоша Обреновића отворена је основна школа у Марковцу, тада је у Србији било 72 школе. Први покушај стварања школе у Марковцу био је 1832. али га је осујетио књаз Милош. Стари људи су причали да су два брата Милош и Милоје Ђорђевић, како би отворили школу, а да би некако придобили књаза Милоша, послали четири вепра за Београд након чега им је Милош послао учитеља. У почетку није било одређене зграде па је учитељ почео да ради у једној приватној згради. То је било 1835. године. Касније је Милоје Ђорђевић дао своју кућу за школу. У школу су долазила само мушка деца и то имућнијих родитеља и из околине. Ово је било 1840. године.
На месту споменика Солунцима у том периоду је била кафана која је претворена у школу. Како је ту био један велики орах то је школа прозвана '' Школа код ора''. Око 1870. учитељи су били стални махом богослови. Учило се словенски језик и азбука, а највећи део времена употребљаван је за певање црквених језика. Око 1887. у школу полазе и прва женска деца.
1910. саграђена је данашња школа – стара зграда. За време првог светског рада Немци су је употребљавали за касарну. Одмах после рата школа је почела са радом. И у другом светском рату школу је користила окупаторска војска. Школске зграде су коришћене за смештај немачких војника, за кухињу, а школско двориште је коришћено као коњушница. Школа је у том периоду потпуно уништена.
1950. – 51. У почетку ове школске године у Марковцу је отворена осмољетка, и тиме је проглашена обавеза за осмогодишње школовање. 31. маја 1959. осмолетка у Марковцу је проглашена огледном школом и била једна од 16 школа које су имале своју економију. Школа тада добија име ОШ „II шумадијски одред“, које и данас носи.
Данас школу чине матична школа у Марковцу и издвојена одељења у Новом Селу и Ракинцу, док је издвојено одељење у Пиносави постало седиште ученичке задруге „Весели основац“, која је формирана при школи. Школу похађа 295 ученика. У саставу школе имамо припремни предшколски програм и продужени боравак. Уз велике напоре настојимо да школи повратимо стари сјај који је имала и да ученике приближимо природном окружењу. Из тог разлога смо формирали два воћњака у Пиносави и Марковцу, ученички камп у Ракинцу, врт лековитог биља у Ракинцу и врт ситних домаћих животиња у Новом Селу. Бригу о животињама, биљу и воћњацима воде запослени у школи заједно са ученицима а као награду за то добијају бесплатну екскурзију.
Да бисмо развијали компетенције ученика и наставника успоставили смо међународну сарадњу са школама из Радовиша (Северна Македонија) и Пала (Босна и Херцеговина). Ова сарадња се огледа у међусобним посетама приликом којих размењујемо искуства и учешћем у заједничким пројектима.