Суботица
ИСТОРИЈСКИ АРХИВ - СУБОТИЦА

Адреса архива:

24000 Суботица, Трг Слободе 1/III

Одговорна особа:

Стеван Мачковић, директор

Контакт:

024/524-033,

(факс. 524-033), 

626-889 

www.suarhiv.co.rs

Screenshot 2019-11-04 at 21.10.53.png

Историjат

 

Историjски архив Суботица jе институциjа културе коjа евидентира, преузима, чува, штити, сређуjе, обрађуjе, обjављуjе и даjе на коришћење архивску грађу. Покрива териториjу општина Суботица, Бачка Топола и Мали Иђош.

Од времена када jе почео да делуjе као архивско подручjе, архив jе прерастао у Установу коjа данас располаже са 515 фондова и збирки у дужини од 7.300 метара архивске грађе.

Током минулог времена институциjа се развиjала и напредовала. Паралелно са повећавањем смештаjног и радног простора расла jе и стручна оспособљеност запослених архивиста. Данас настоjи да се развиjа у складу са модерним архивистичким токовима, према прописаним законским регулативама, а у правцу коjим иде савремена архивска струка.

ОСНОВНИ ПОДАЦИ

Преглед промена назива архива:

  • Градска државна архива у Суботици (од 1952)
  • Историjски архив Суботица (од 1964)
  • Историjски архив Суботица п.о. – Тöртéнелми левéлтáр Суботица т.ф. (од 1975)
  • Историjски архив Суботица – Тöртéнелми Левéлтáр Суботица (од 1992)
  • Историjски архив Суботица – Хисториjски архив Суботица – Тöртéнелми левéлтáр Сзабадка (од 2002)
  • Историјски архив Суботица – Сзабадкаи Тöртéнелми Левéлтáр – Повиjесни архив Суботица (од 2012)

Оснивање архива:

Колико jе дуг континуитет чувања архивалиjа у нашем граду говори нам податак да од 1751. године постоjи просториjа – архив, коjа jе била намењена за чување преписке настале радом Градске управе. Наиме, те године jе изграђена прва Градска кућа коjа jе имала свега четири просториjе а jедна од њих jе била архива. Захваљуjући тоj чињеници остварени су услови за чување докумената коjи су настаjали деловањем Градске управе Суботице почевши од 1743. године, када град стиче муниципалну самосталност и добиjа цивилну грађанску самоуправу. Од тог периода, сачувани су трагови вођења администрациjе, као последица деловања Градске управе. Они се настављаjу у континуитету у потоњим историjским периодима – Хабсбуршке монархиjе, Аустроугарске монархиjе, Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, Краљевине Jугославиjе, све до седамдесетих година 20. века. Ова архивска грађа одражава економски, политички и културни живот људи на овом поднебљу.

Након прве, у Суботици су касниjе изграђене jош две Градске куће (1828. и 1910. године), а седиште Архива се ниjе измештало из ње до данашњих дана.

О организованом виду заштите архивских докумената и настанку архивске службе у Суботици, можемо говорити тек од времена након завршетка Другог светског рата.

Увидевши значаj писаних докумената, органи власти након завршетка рата доносе прве прописе и упутства како би се спречило уништавање докумената. Поjединачни прописи и упутства о заштити докумената ће прерасти у организовани вид заштите образовањем Архивског подручjа за град Суботицу и Бачкотополски срез, на основу одлуке одељења за просвету ГИО НС АПВ бр. 16800 из 1946. године. Одлуком jе формирано девет архивских подручjа у Воjводини: Новосадско, Сомборско, Суботичко (коjе чини град Суботица и срезови Суботица и Бачка Топола), Сенћанско, Великокикиндско, Зрењанинско, Вршачко, Панчевачко и Сремскомитровачко. Истом одлуком jе назначено да свако архивско средиште мора имати архивског руководиоца.

Почетком 1949. године Архивско подручjе прерасло jе у Архивско средиште. У документу од 16. фебруара 1949. године коjи jе упућен од стране Градског народног одбора – Извршног одбора архивару архивског подручjа, наглашено jе да се архивска средишта не могу третирати као установе, све до доношења одлуке од стране Министарства просвете.

На основу Решења Извршног одбора Градског народног одбора бр. 2173/1952. године, донетог на основу Решења Министарства просвете НР Србиjе бр. 32355 оснива се самостална установа под називом Градска државна архива у Суботици.

Установа добиjа назив Историjски архив Суботица 1964. године на основу Решења Скупштине среза Суботице бр. 05-7101/1964. године. Права и дужности оснивача у овом периоду jе вршио Народни одбор среза, односно Скупштина среза Суботице.

 

Важни датуми:

  • 1946. године jе формирано Архивско подручjе за град Суботицу и Срез Бачку Тополу;
  • 16. jула 1947. именован и постављен руководилац Архивског подручjа;
  • почетком 1949. Архивско подручjе прераста у Архивско средиште;
  • 1952. године оснива се самостална установа – Градска државна архива;
  • 1964. године установа добиjа назив Историjски архив Суботица.

Оснивачки акт:

Решење Извршног одбора Градског народног одбора Суботица бр. 2173/1952 донет на основу решења Министарства просвете НР Србиjе бр. 32355.

Први директор:

Емил Воjновић

ИСТОРИJАТ ФОНДОВА И ЗБИРКИ

Наjважниjи фондови приликом оснивања:

Архивска грађа Магистрата 1743–1918, градских комесара, правозаступника, властелинских судова за град Суботицу, Баjмок, Александрово, Школског надзорништва.

Сачувану грађу у континуитету, а коjа се односи на Градску управу, можемо пратити од 1743. године. Те године jе по укидању Потиске и поморишке Воjне краjине, Воjни шанац Суботица привилегиjом царице Мариjе Терезиjе проглашен привилегованом коморском варошицом по имену Сент Мариjа. Из времена слободног краљевског града Суботице (1779–1849) сачуван jе фонд Магистрат слободног краљевског града Суботице. Континуитет рада Градске управе се наставља кроз архивски фонд Градског начелства за период од 1850. до 1860. године. Потом следи фонд Градско веће Суботице 1861–1918. година.

Касниjе примљени фондови и збирке од већег значаjа:

Градско поглаварство града Суботице 1919–1941; Градски народни одбор 1945–1954; Судски фондови; Сирочадски сто града Суботице; Збирка матичних књига основних школа; грађа разних удружења, друштава итд.

 

Укупна количина грађе у архиву:

У 2016. години укупна количина грађе износи 7300. Краjем 2016. године Архив располаже са 515 архивских фондова и збирки, од коjих jе 396 сређених и 119 несређених. Установа врши надзор над 963 регистратуре коjе се налазе на териториjи Суботице, Бачке Тополе и Малог Иђоша.

 

Стање очуваности грађе:

Добра очуваност.

 

Хронолошки распон грађе:

1658–2013. Наjстариjи оригинални документ коjи се чува у Архиву jе племићка диплома Jаноша Сенциjа из 1658. године. Десетак докумената jе сачувано из периода Потиске Воjне краjине, коме jе суботички шанац формациjски припадао. После битке код Сенте 1697. године, ослободивши се турске власти, Суботица jе припоjена Воjноj граници.

Документи коjи се налазе у склопу фондова и збирки обухватаjу временско раздобље од средине 17. века до данашњих дана, а сведоче о животу у Суботици и околини, као и шире. У архиву се чуваjу веће групе архивалиjа: исправе (повеље и дипломе); рукописне књиге (протоколи, регистри и друге књиге); списи са своjим помоћним књигама; рукописне оставштине значаjних породица и личности; карте, мапе, планови; штампани материjал; фотографиjе, аудио-визуелна грађа, те магнетни (дискете и слично) и дигитализовани записи. Архивска грађа jе претежно писана на српском, мађарском, немачком, латинском и хрватском jезику. Подељена jе по настанку у фондове и збирке: органи власти и органи управе; правосудни органи; просвета, наука и култура; привреда; воjска; друштвено-политичке организациjе; породични и лични фондови; збирке.

На основу критериjума за категоризациjу архивске грађе, архивски фондови су груписани на фондове од изузетног, великог и општег значаjа.

У фондове од изузетног значаjа спада 21 фонд:

  • Ф. 261, Магистрат повлашћене краљевско-коморске вароши Сент Мариjа (1743−1779);
  • Ф. 272, Магистрат слободног краљевског града – Суботица (1779−1849);
  • Ф. 71, Среска комисиjа за ратну штету − Суботица (1945−1946);
  • Ф. 385, Комисиjа за ратну штету среза и града – Суботица (1946−1947);
  • Ф. 69, Градска комисиjа за ратну штету – Суботица (1945−1946);
  • Ф. 283, Општинска градска управа – Суботица (1965−?);
  • Ф. 377, Уред за катастар – Суботица (1945−1965);
  • Ф. 166, Команда места – Суботица (1944−1945);
  • Ф. 284, Воjна станица Пачир (1944−1945); 
  • Ф. 384, Воjна станица − Стара Моравица (1944−1945);
  • Ф. 23, Краљевски судбени сто – Суботица (1871−1918);
  • Ф. 20, Судбени сто – Суботица (1861−1871);
  • Ф. 45, Окружни суд – Суботица (1919−1941);
  • Ф. 86, Окружни суд – Суботица (1945−?);
  • Ф. 60, Градско начелство слободног краљевског града – Суботица (1941−1944);
  • Ф. 1, Воjнићи од Баjше – Суботица (1644−1946);
  • Ф. 179, Збирка Ивањи Иштвана (1724−1783);
  • Ф. 271, Таjни архив града Суботице (1743−1904)
  • Ф. 275, Збирка проjеката (1845−1989);
  • Ф. 216, Збирка Jелисавете Лифке (1882−1981).

Већина ових фондова jе уjедно наjвише коришћена приликом истраживања.