Од 1998. године у Етно-парку у Совљаку се организује Сликарска колонија. За ово време постојања на колонији је настало на десетине нових слика. Сваки од уметника који су учествовали на колонији поклонио је организатору, Културно-образовном центру, по једно своје дело. Један од јубилеја Сликарске колоније „Совљак“ обележен је и штампањем каталога за који је уводни текст написао академски сликар Драган Мартиновић. Овај текст говори о зачецима и развоју сликарског покрета у општини Богатић. Ликовни живот у Мачви недвосмислено је везан задве личности које су из ничега створиле оно што нас данас окупља и обавезује.
„Раних педесетих година младалачки снови двојице пријатеља – Милића Станковића од Мачве и Миливоја Мартиновића, крећу пут остварења кроз упис овог првог на Ликовну академију, а другог на позоришну. Жеља да Мачва, земља таленованих људи постане стециште културних збивања почела се остваривати. Мартиновићев прекид студија глуме вратио га је паралелној љубави – сликарству. Милићево окончање студија је значило да треба нешто учинити са Мачвом и Мачванима. У поткровном атељеу Миливоја Мартиновића све чешће су се окупљали љубитељи палете: Драгић Сокић, Вита Јуришић, Дејан Којић, Петар Берић, Бобан Берић – Дутин и многи други који, нажалост, нису истрајали. Ови сусрети су били обавезни о великим празницима, кад Милић долази у Мачву да обиђе родитеље и донесе новости из европских метропола. Варљивог лета 68. Милић креће са градњом убрзо чувене Радован куле на коју долази елита ондашње југословенске културе, као и учесници првог Феста са Кирком Дагласом на челу. Тим чудним здањем шетала су многа велика имена разних уметности.
Мачванска сликарска школа је поред чувене хлебске била центар окупљања љубитеља уметности целог света. Радознале очи дечака – момчића Микана Аничића, Драгана Мартиновића, Јеремије Студе и Пурце из Шапца радознало су чекале Милићев позив за прикључење. Мачвани су излагали по Риму, Бечу, Женеви… Најмлађи крећу Милићевим путем, уписују академију. Зимске вечери 76 проводе у тек зачетом Етно-парку у Совљаку, чији су идејни творци Милић и Мартин. “….
…. „Из тада живе ликовне секције наставника Рада Торбице издваја се Драган Ђуричић који је половином осамдесетих дошао у родни Богатић са завршених студија. Његово питомо лице и сликарство су наишли на ретку благонаклоност власти. Он годинама прве недеље у августу окупља мачванске сликаре у Совљаку и то постаје традиција. Његовом прераном и изненадном смрћу колонија не губи на замаху јер су често присутни Драган Мартиновић, Ненад Станковић – синовац Милића од Мачве, члан Еснафа Драган Ђаковић и Бранко Станковић, историчар из Богатића, стали на располагање Културно-образовном центру, као главном организатору. Овај тим се одлучује на освежење са надом да ће присуство студената и гостију из других средина бити мотивација и покретач. Тако већ неколико година колонију у Совљаку посећују и други уметници из бивше Југославије. На овај начин уметници као гости постају промотери лепота мачванског краја и ликовне колоније у Совљаку. Посебну вредност овој колонији дају сами мештани села Совљак који својим заузимањем подржавају пословичну слику о мачванској гостољубивости“.