Нови Бечеј
Произвођач вина

ГЕДЕОН РОХОНЦИ

gedeon-rohonci.jpg

 

Млади капетан у Пожуну (данашња Братислава, главни град Словачке) упознаjе унуку Новобечеjског властелина грчког порекла Павла Хаџимихаjла, Клару Сисањи. Женидбом добиjа мираз од 2000 jутара плодне песковите земље настале речним наносом.

Бави се повртарством, узгоjем винове лозе и бостаном. Реноме стиче узгоjем диње по имену Тиски бисер, те по њоj и вештачко острво названо jе Бисерно острво.

Њихов син Гедеон Рохонци преузевши имање од оца учинио jе европски признате производе са Бисерног острва. Jедна од главних производа била jе диња Тиски бисер и вино Мускат крокан. Ценовник понуда на разгледницама су штампане на мађарском, немачкомм и српском jезику. Ови производи били су познати и признати у целоj Аустроугарскоj.

Крокан се и сада третира као винарски производ високог реjтинга. Успева у Европи jедино на Бисерном острву. Имање променом власништва и садашњих турбуленциjа jе пропало па и производња крокана. Али досетљиви заљубљеник винове лозе Љуба Павловић подизањем нових винограда наставља производњу традиционално познатог вина на свом имању.

Још о грофу Рохонцију:

Историја каже да је гроф Рохонци у XIX веку засадио ову лозу на неколико локација у Европи, али једино место где су младице преживеле било је Бисерно острво крај Новог Бечеја. Овај регион прославио се свуда у свету управо због гео-климатских услова који погодују узгоју ове јединствене аутохтоне сорте. Те 1781. године аустријска власт је решила да распрода све спахилуке у Банату а Турски Бечеј тј. данашњи регион општине Нови Бечеј, постаје власништво трговца грчко-цинцарског порекла Павла Хаџимихајлова који победјује на лицитацији. Уз посед трговац и његова породица добили су и  наследну племићку титулу. Павле Хаџимихајлов имао  је три унуке, од којих је једна,  Клара Шишањи, била у браку са сином пуковника аустријске војске Липотом Рохонцијем. Оно што је за ову, помало бајковиту причу важно је њен мираз. Клара је са собом у нови дом донела и око 650 катастарских јутара изванредне земље на Бисерном острву. Липот Рохонци је у то време био напредан пољопривредник те је био свестан квалитета жениног мираза. На жалост, Липот умире млад а славу целе породице стиче његов син Гедеон-гроф Гедеон Рохонци.

Гедеон у Турском Бечеју гради пространу вилу, породичну кућу а на Бисерном острву гради летњиковац и економске просторије. Убрзо цео овај крај личио је на једно минијатурно насеље чији су становници били његови радници,њихове породице и послуга.

Имао је два брака, први са Флором Лоњаи али се он завршио разводом. 1893. године поново се жени Етелком Крајцер и са њом је имао две ћерке Маријету и Етелку. Са Етелком је остао до краја живота, помагала му је око имања, правила чувене сокове и џемове од ананас јагода и другог воћа а  исто тако подносила његов разуздани начин живота…Важио је за страственог коцкара и картароша…прича каже да је једне ноћи изгубио на картама и имање и дворац. У покушају да поврати све изгубљено предложио је партнерима следећу опкладу: ако успе да са даљине пушкомета разнесе јабуку са главе своје жене, сви му се дугови поништавају. Опклада је прихваћена. Пробудили су жену, јабука је постављена,пушка је опалила и наравно јабука је погођена!

IMG_6135-1024x768.jpg

Рохонци је најпре узгајао вискоквалитетно воће и поврће које је лепо упаковано, са заштитним знаком и својим породичним грбом извозио по земљама Европе па и у Русију.  Пре Мускат Крокана Бисерно острво је било познато по дињама којима је дао име ”Тиски бисери”. Велике, округле жуте диње су се као расути бисери пресијавале на месечини… Ову дињу добио је укрштањем турске руже и источне краљице. Важно је напоменути да је ово поврће у то време успевало само на Бисерном острву. По овоме је постао познат у историји повртарства. Запажен успех имао је и у узгоју конзумног  кукуруза, паприке и парадајза. Активно је учествовао на изложбама воћарства и виноградарства по читавом свету и постизао запажене успехе. На изложби у Паризу 1900. године, добија “Гран- при” за своју корпу воћа од 5кг. Интересантан податак је да је у Будимпешти на изложби 1904. године, на свом штанду импровизовао у минијатури производњу вина од бербе до флаширања! Непотребно је рећи да је његов штанд био најпосећенији.  Том приликом делио је своје рекламне разгледнице и на оригиналан начин промовисао своје производе. Диње су брзо заборављене, али гроф Рохонци и Бисерно острво су били и остали упамћени по највећем бисеру са овог простора-виновој лози Мускат Крокан. Документа кажу да је под  лозом имао око 100 јутара земљишта, од тога 60 јутара Мускат Крокана и 40 јутара сорте Шаселас.

Вино Мускат Крокан имало је посебан третман и оно је било резервисано за богаташе, политичаре и познате привилеговане личности тог доба. Гроф Рохонци је ово вино поклањао својим пријатељима са дворова широм света, делио је своје вино”на кашичицу” јер га никада није било у великим количинама. Сходно томе и цена му је била висока. Када бисмо прерачунали вредност боце из тог времена а у данашњој валути Европске заједнице, једна боца је коштала невероватних  хиљаду евра.

Прича се да је изграђена и пруга уског колосека којом се вино транспортовало до станице у Бечеју. 

Његов друштвени живот био је врло садржајан, активан, пун узбуђења. Бавио се политиком, биран је у државни парламент као посланик где је ватрено бранио интересе воћара , виноградара и повртара. Активно је учествовао у борби против поплава а посебно се истицао приликом поплаве код Сегедина 1879. године.

На свом имању узгајао је пунокрвне коње а ергела је бројала око 100 коња од којих су неки постизали изванредне резултате на тркама широм Угарске и у иностранству. Познати тркачки коњи били су му: Ез Тип, Забфало, Угрифилес, Сиварвањ…. Међутим да би се постигли сви ти успеси нису била довољна само првокласна грла, него и коњушари, дресери и јахачи са богатим искуством.

Почетак клизања на леду везује се за Французе мада се прва удружења јављају у Енглеској још 1742. године.  Упоредо са такмичењем у брзом клизању почиње развитак уметничког клизања. Са великом сигурношћу можемо претпоставити да је Гедеон Рохонци присуствовао Првом европском првенству у уметничком клизању одржаном у Хамбургу 1891. године.  Другог децембра 1869.године  основано је Будимпештанско клизачко  удружење. Гедеон је присутан на леду од самог отварања клизалишта у градском парку. Више га привлачи уметничко клизање. На једном такмичењу 1880. године, како новине пишу, постаје запажен са својом партнерком Матилдом Јунгфер. Од деведесетих година XIX века постаје познат по организовању прелепих ревија и карневала-маскембала на леду. На једној таквој свечаности на леду у Добшини, садашњој Словачкој, 1893. године представа је трајала два сата и учествовала су 32 плесна пара која су играла валцер. Интересантно је да су учесници због недостатка преноћишта наставили свој плес све до следећег јутра. На једној леденој представи на којој је било око 500 учесника, Гедеон је био шеф, режисер и глумац са улогом принца карневала! Поред тога имао је и властити проналазак- клизаљке које су познате као “Рохонци колумбус клизаљке”! Свој проналазак је патентирао у САД-у  15.септембра 1891. године. Оне су се брзо и једноставно постављале на ципеле и скидале са њих помоћу шрафа. Смислио је и специјални каиш за чланак под називом “ахилеј”. Те производе успешно је  продавао. У  будимпештанским недељним новинама сваке зимске сезоне присутне су рекламе трговца Иштвана Весеља за продају реквизита за зимске спортове, из којих сазнајемо да је рецимо 1914. године цена колумбус клизаљки била 17 круна а каиш ахилеј 2 круне.

РОХОНЦИ КАО КОЦКАР, КАРТАРОШ, ВЕСЕЉАК, БОЕМ….

Све што је радио у животу, гроф је радио са страшћу и великим ентузијазмом. Знао је да направи пословну империју али и да велики новац потроши на коцку, лумпераје и скупе куртизане. Овај човек имао је богатство на длану, стицао га целог живота и борио се за престиж у друштву на свим пољима. Он је себи поставио високе циљеве и  углавном их остваривао. За то није било довољно само наслеђе, дедовина него и велика жеља, идеја и истрајност у раду. Он је човек политичар, произвођач, трговац, спортиста, човек рекламе и маркетинга. После пословних активности, одушак је налазио у кафанама, коцкарницама, на хиподромима или баловима на леду.  Највише је времена проводио у Националном казину за карташким столом, окружен женама уз циганску музику! Био је веома галантан у друштву жена. Онако витка стаса, висок, изражених усана мамио је уздахе дама.  Жене су га волеле а он је поред  њих увек био у свом елементу.  Животни мото лепог Гиде био је следећи:” Ко не воли вино, жене и песме-до краја живота остаје будала”!

У то време двобоји нису били необични, то је био опште прихватљив начин за одбрану части посебно код племства. Гедеон се лако упуштао у двобоје, ради одбране части или сопственог задовољења. Био је врхунски мачевалац и одлично руковао оружјем.

Приликом својих весеља и лумповања У Будимпешти,  Рохонци је често замерао музичарима да не знају тако добро да гуде као његови Цигани из Турског Бечеја. Наравно градски музичари пуни себе, све су то са неверицом слушали и одбацили и помисао да би неки музичари из провинције њих надвисили. Након неког времена, приликом весеља, расположени музичари питају Гедеона: ”Но господине посланиче, да ли би Ваши свирачи знали овако добро да свирају”?” Е па сада ћете одмах да чујете”-одговори Гедеон и угаси светло. У том тренутку, у мраку виртуозним свирањем почеше да се ређају чардаши. Гости све јаче и  јаче цупкају, пљескају и траже да се светла упале. Светла се пале а Гедеон театрално представља своје знојем обливене музичаре из Турског Бечеја који се уз дубок наклон захваљују гостима!!!

Волео је карте, неретко се до саме зоре картало у његовом дворцу. Улози су некада били превелики…. Захваљујући једној таквој опклади добили смо сорту винове лозе Мускат Крокан. Наиме Гедеон се кладио са грофом Ледерером из Чоке, ко ће засадити бољу сорту винове лозе следеће године. Опклада је пала…следеће године на Бисерном острву заблистала је јединствена сорта винове лозе а бурад се пунила јединственим вином Мускат Крокан!

Мускат Крокан, дошао је из далека. Случајно или намерно тек судбина је хтела да ова сорта винове лозе пронађе свој дом баш овде. На Бисерном острву крај Новог Бечеја. 

Раскошни виноград мускатног мириса, засенио је својом лепотом и сунце. А сунце као драги пријатељ милује га је својим златним зрацима и од тада га не пушта из загрљаја…

Поред винограда и летњиковца, на имању се налази и стари вински подрум из 1912. године који је саградио и користио лично гроф. Стара храстова бурад и традиционална технологија производње и неге вина, аутентична стаклена бурад великих капацитета и још понегде грб ове грофовске породице…поклањају нам доживљај који се памти.