Нови Бечеј
Историја

Према археолошким истраживањима извршеним на Матеjском броду и Борђошу, коjи се налазе неколико километара од Новог Бечеjа, утврђено jе да прва људска насеља на овим просторима датираjу из млађег каменог и бронзаног доба.

 

novi_bečej_1.jpg



Први писани документи помињу Нови Бечеj као град тврђаву (Castelum de Beche) 1091.године, а остаци ове, некада импозантне грађевине, на самоj обали Тисе, сведоче о прохуjалом времену и осваjачким походима Кумана, татарских коњаника Бату-кана, витезова Ђурда Бранковића, Хуњади Jаноша и Мехмед паше Соколовића. Утврђење jе, до темеља уништено одредбама Карловачког мира 1701.године.


Недалеко од Новог Бечеjа налазе се и остаци бенедиктанског манастира Араче, jедног од наjстариjих споменика средњовековне архитектуре овог краjа из тринаестог века.

Данашњи Нови Бечеj настао jе спаjањем два насеља Врањева и Новог Бечеjа. Током своjе историjе звао се Турски Бечеj, Францисдорф, Врањево и Волошиново, а од 1952.године добиjа име коjе носи и данас.

У његовоj богатоj историjи проналазимо податке о томе да jе овде 1830.године основана редовна школа и прва дилетантска дружина, 1838. почела jе са радом народна читаоница-касина, а 1860.године основано jе прво професионално путуjуће позориште Jована Кнежевића.

У Врањеву jе рођен познати српски композитор Jосиф Маринковић(1851-1931), као и оперска и драмска уметница Теодора Боберић Арсеновић (1885-1960), славни европски театролог и редитељ Jоца Савић (1847-1915), проналазач Огњеслав Костовић ( 1851-1918), др Jене Сентклараи (1843-1925) теолог и филозоф, дописни члан Мађарске академиjе наука и Српског ученог друштва и почасни члан Матице српске, др Jанош Фараго ( 1889-1936) теолог, професор Теолошког факултета у Темишвару, а касниjе, драмски уметник Славко Симић, Дубравка Нешовић и многи други.