Нови Бечеј
Туризам

Црква Св. Николе

 

GJ4B1769-1024x683.jpg

Црква Св.Николе

Историја каже да је већ крајем XVIII века новобечејски спахилук постао пример богатог културног, духовног и просветног простора вишенационалне средине. Тако су Срби, Мађари, Немци и Јевреји, очувањем националног, верског и културног идентитета успели да очувају своју градитељску традицију. Тако је и Православна црква посвећена светом Николи постала симбол богатог духовног градитељског духа тог времена. Као велики дародавац цркве наводи се Клара Шишањи чијим се средствима израдио велелепни иконостас 1804.године. Она је сахрањена у наосу овог храма 09. септембра 1830-те године.

 

GJ4B1731-1024x683.jpg

Црква Св.Николе

Српска православна црква светог Николаја у Новом Бечеју један је од најстаријих православних храмова на територији Војводине. Подигнута је 1744.године за време турског рата у време владавине цара Јосифа II. Храм је изграђен од чврстог материјала као једнобродна грађевина са петостраном апсидом и звоником. Око цркве је пространа ограђена порта а у њој велики крст израђен од црвенкастог камена на степенасто обликованом постољу. Представља споменик културе од великог значаја. Посвећена је светом Николају са богатим иконостасом који је насликао Стефан Гавриловић 1814.године. Најновија истраживања која су обелодањена 2010. године од стране Бранислава Тодића који доказује да је заиста Гавриловић аутор ових икона, с обзиром да су раније приписивана Јефтимију Поповићу. Не зна се зашто је ангажован овај сликар из Срема али се дошло до сазнања да је комплетан иконостас до 03. новембра 1804. Године насликан и да се истог дана бечејска општина обратила Темишварској конзисторији са молбом да сачини комисију која би прегледала и дала стручно мишљење о насликаној олтарској прегради. Комисију су чинили ахимандрит Павле Кенгелац из Сенђурђа и војловички игуман Јоаникије Милковић. Ова комисија оценила је врло негативно рад сликара Гавриловића, уз замерке да су ликови на иконама, њихови цртежи и одећа сасвим “рђави и неприкладни” те су захтевали да се иконостас исправи а на то ће га принудити Карловачки магистрат. Пронађени архивски документи казују да је сликар Гавриловић имао потписан уговор са општином Нови Бечеј, којим се обавезао да ће уочене недостатке поправити. Сликар је вероватно тои и учинио јер се овај случај више не помиње у писаним документима темишварске или карловачке архиве. Посебно је занимљиво што се изнете примедбе на рад Гавриловића не односе на иконографију у цркви већ исклучиво на ликовни садржај. Без обзира на овај немио догађај, Гавриловићу се заиста не спори изузетан рад на композицији и цртежима, вешто сликање мртве природе и пејзажа у позадини икона, одлично моделовање ликова Богородице и анђела као и колористички преливи са ефектним акцентима светлости. Гавриловић као један од најистакнутијих представника српског познобарокног и класицистичког сликарства, ипак је уживао велики углед у родном Срему где су се црквени великодостојници и општине буквално отимале о његове радове. Овом надареном сликару највероватније су у осликавању новобечејске цркве помагали његови ученици: Димитрије Ђурковић, Петар Николајевић и Георгије Бакаловић. Данашњи новобечејски иконостас само је донекле познат јер су многе његове иконе пресликане 1928.године а за то су били ангажовани академски сликар Васа Поморишац из Београда (родом из Модоша, данашњи Јаша Томић) и Здравко Секулић такође из Београда (родом из Сурдука). Зидне слике на сводовима олтара и наоса насликао је један од првих представника српског романтизма Павле Симић 1858.године.
У оквиру црквене порте, са источне стране налазила се стара црквена школа подигнута када и црква а са јужне, парохијска канцеларија или стан за црквењака. Ови објекти више не постоје од 2009-те године. Данашњи парохијски дом изграђен је крајем XIX века као приземна грађевина правоугаоне основе. Са уличне стране налазе се два а према цркви са бочне, четири прозора, Очувани су на фасадама једино украси и малтерска пластика изнад дуплих дрвених прозора у виду архитравних натпрозорних греда у којима се налазе женске главе. 


Наравно као и сви објекти који датирају из давних времена и овај сакрални објекат захтевао је обнову и санацију. Црква је била у веома лошем стању због примењених неадекватних грађевинских радова. Влага је уништила делове иконостаса и зидних слика. Различити видови влаге нарушили су лепоту и сјај унутрашњег ентеријера храма јер се капиларна влага дизалаиИ на 4,0м тако да су били угрожении и вредни делови мобилијара цркве као и дрвена врата. 2009-те године Завод за заштиту споменика културе из Зрењанина израдио је Конзерваторски архитектонско-грађевински пројекат санације цркве а на захтев Српске православне црквене општине Нови Бечеј. Тако је крајем 2011-те године Православна црква светог Николе добила нов и свеж изглед на понос нас Новобечејаца И верника који посећују овај храм.

 

1_1_pc-1.jpg


Значајна збирка од 14 највреднијих предмета који се налазе на хору цркве или зидовима припрате испод хора или на самим зидовима наоса и олтарског простора, представљају заштићене иконе. Остале иконе су поклоњене цркви у виду заветних-заштитних икона које су житарски трговци током XVIII и XIX века поклањали цркви јер су пословали или боравили у Новом Бечеју. Ту су и поклоњене иконе породица које нису имале мушке потомке као и иконе поклоњене од стране Руса- Белогардејаца који су живели у Новом Бечеју после октобарске револуције.
Триптих с почетка XVIII века са представом светог Ђорђа који убија аждају, крст са представом Распећа са старог иконостаса, две Јерусалимске иконе, једна рађена уљем на дасци а друга уљем на платну, Св. Јован Златоусти, Богородица на трону, Богородица са Христом, Два светитеља, Св. Тројица, Вазнесење и друге значајне иконе представљају заштићени стари иконостас који је донет из мале православне цркве – манастира крај Тисе и о њему се води посебна брига. Стручна процена стања икона и богослужбених предмета, попис мобилијара и остале мере које треба предузети у циљу очувања овог непроцењивог историјског и сликарског блага урадили су стручњаци из Галерије Матице Српске из Новог Сада. Ово је драгоцен материал за проучавање сликарства и уопште историје наше вароши од XVI до XIX века, стога се планирају комплетни конзерваторски- рестаураторски радови на њима и жеља нам је да сво то благо изложимо у одређеном објекту само за ту намену.
Вредни богослужбени предмети, богато осликани иконостаси, стари црквени мобилијар који је премештен из мале цркве крај Тисе посвећене Успењу Пресвете Богородице – манастира, и посебно значајна икона Богородице с Христом заслужују да посетите овај свети храм и осетите мир, спокој и утеху.