Опера Народног позоришта спрема Бизеове „Ловце бисера“, премијера у фебруару
Ансамбл Опере Народног позоришта у Београду спрема нову поставку опере Жоржа Бизеа „Ловци бисера“, заснованe на изузетним емотивним нијансама, музичкој иновативности и интригантној причи смештеној на егзотичном острву Цејлон (Шри Ланка) у чијем фокусу је тема жртвовања у име љубави и пријатељства.
Премијера је планирана 12. фебруара на Великој сцени, под диригентском управом Александра Kојића и у режији Даријана Михајловића.
„Прича о жени која сама на стени треба да проведе цео живот како би отерала зле духове од чамаца ловаца на бисере који се отискују у неизвесност Индијског океана, подсећа на Ифигенијину жртву Богу ветра, али има и једну људску и еманципаторску страну. Посматрајући са стране, чак и за Бизеово време, ово је опера у славу слободе, у славу љубави и о победи над оковима које друштво намеће. Предивно музичко дело које се дешава на једном од најлепших делова планете“, каже Михајловић, који је 2009. године, у Народном позоришту у Београду с великим успехом режирао Вердијеву оперу „Моћ судбине“.
„Ловци бисера је Бизеова опера, како пише у литератури, са једним од најлепших оперских дуета. Зурга и Надир, баритон и тенор, певају о пријатељству које се никада неће прекинути. Ово је једна од оних опера које су засноване на фасцинацији далеким и егзотичним пределима. То је изванредна мешавина религија, планина које доминирају централним делом острва и где у рано јутро, на две хиљаде метара надморске висине, жене ручно беру пупољке чаја. Најчистијег и најбољег чаја на свету. Тај предео се зове Nurawaja Ela и просто је немогуће не замислити га кроз музику. Бизе је, вероватно очаран тим призором, створио музичко-сценско дело у коме се осећа измаглица која извире из џунгле и пење се лагано ка храмовима уклесаним у стене“, сматра Михајловић.
Солистичку поделу чине Весна Ђурковић, Александра Јовановић, Снежана Савичић Секулић (Леила), Стеван Kаранац, Марко Живковић (Надир), Небојша Бабић, Милутин Јоцић, Стефан Петковић (Зурга) и Вук Матић, Михаило Шљивић (Нурабад).
У представи учествују Оркестар, Хор и Балет Народног позоришта у Београду.
Kореограф је Тамара Антонијевић Спасић, сценографију ће креирати Весна Поповић, а костиме Вишња Жилић.
У основи сижеа је прича о пожртвованој љубави младог Надира и свештенице Леиле. На путу њиховој срећи стоје врховни свештеник Нурабад и Зурга – вођа изабран од стране ловаца на бисере и давнашњи Надиров пријатељ.
Љубоморан на Надира због Леиле, Зурга одлучује да обоје казни, али након мучних унутрашњих превирања поштедеће живот пријатељу из младости и Леили, у којој препознаје девојку која му је пре много година спасила живот...
Музика из овог оперског ремек-дела данас је веома популарна и често се цитира у филмовима, а изводи се и у бројним инструменталним обрадама.
Опера „Ловци бисера”, коју је Бизе написано 1863. године, када је имао свега 24 године, само једном је постављена у Народном позоришту; 1988. године на Сцени у Земуну, под диригентском управом Александра Лековског, у режији Младена Сабљића.
Била је то, уједно, југословенска премијера тог дела, одржана у оквиру јубиларних двадесетих Београдских музичких свечаности (БЕМУС).
МАРКЕТИНГ НАРОДНОГ ПОЗОРИШТАv
Објави коментар