Ириг
Туризам

Општина Мали Зворник и комшиjе преко Дрине, град Зворник, организовале су 6. августа традиционални сусрет „Људи и мостови” на старом пешачком мосту коjи носи име краља Александра Првог Карађорђевића. Председник малозворничке општине, Зоран Jевтић и начелник града Зворника Зоран Стевановић разменили су поклоне у знак приjатељства два града и две државе, а изведен jе и пригодан културно-уметнички програм.

На мосту Краља Александра Првог Карађорђевића у подне уприличен jе девети сусрет општине Мали Зворник и града Зворника, под називом „Људи и мостови” чиме се указуjе на нераскидиву повезаност два насеља, на левоj и десноj обали реке Дрине.

 

IMG_6132.JPG

На традиционалном програмском садржаjу „Зворничког љета” градоначелник Зворника и председник општине Мали Зворник Зоран Стевановић и Зоран Jевтић сломили су колач и наздравили у здравље и срећу становника коjе повезуjе оваj мост.

Ово jе била прилика да се размене идеjе и искуства, презентуjу музика, фолклор, народне рукотоворине и гастрономиjа, промовишу традиционалне вредности, спорт, љубав и приjатељство. Симболично, разменом застава, планинарско – бициклистичко друштво „Шарена буква” из Радаља и Малог Зворника и Планинарско-еколошко удружење „Корак” из Зворника наjавили су почетак сарадње о заjедничким акциjама и наступима.

Своjе умеће, показале су фолклорна Библиотеке „17. септембар”, Ветерани фолклора Малог Зворника и дечиjи ансамбл КУД „Свети Сава” из Зворника.

IMG_6072.JPG

Градоначелник Стевановић се захвалио свима коjи су се симболично сусрели на мосту, jер чуваjу лепу традициjу и показуjу да су Зворник и Мали Зворник практично jедан град, коjи jе подељен реком Дрином.

„Нека ову лиjепу традициjу наставе и они коjи ће доћи послиjе нас. Немамо ништа против што jе неко одредио да живимо у двиjе државе, али тежимо уласку у Европску униjу и то jе jедини пут и начин када овђе неће постоjати граница. Оваj мост свакодневно прелази више стотина људи због редовних обавеза, поштуjемо се и волимо, наравно, поштуjући  важеће прописе – рекао jе Стевановић.”

IMG_6076.JPG

Меморандум о сарадњи на реализациjи проjекта „Реконструкциjа моста Краља Александра Карађорђевића” потписан jе средином септембра 2010. године. Према првим предрачунима, израда проjекта за реконструкциjу моста износила би око 50.000 евра, а реконструкциjа око два милиона евра. Суседи су властитим средствима финансирали проjектну документациjу, jош пре седам година, што jе био инициjални корак коjи jе представницима државне администрациjе био сигнал колико jе важна и велика потреба за реконструкциjом моста. Првобитно jе предвиђено да се изврши пескарење гвоздене конструкциjе и њено фарбање, затим да се уради нови коловоз, тротоари, расвета и, евентуално, да се поставе клупе за одмор. Заменом коцке асфалтом смањиће се тежина моста, што jе значаjно за носеће стубове, на коjима ће притисак бити мањи, а тиме и век траjања бити дужи. Проjекат jе, током протеклих година, предат броjним домаћим и међународним инвестиционим фондовима, чиме су и алтернативно покушавали осигурати од донатора средства за темељну реконструкциjу моста Краља Александра I Карађорђевића. Испоставило се да jе договор две владе, почетком септембра 2017. кључан за обнову Старог моста.

11390203_381514328708120_2082902866877800587_n.jpg

Историjат:

Jедан од три очувана задужбинска или заветна моста на Дрини, дуг jе око 150, а ширина му jе 7,20 метара. Када би се сви делови гвоздених конструкциjа моста развили у раван терен, заузели би 14.000 квадратних метара простора. Тежина тада уграђене челичне конструкциjе износила jе око 950.000 тона, Његова изградња коштала око 13,5 милиона динара, када jе однос динара и енглеске фунте био jедан према jедан. Тест издржљивости био jе карактеристичан: на мост jе довезено 30 хиљада тона камена, коjи jе ту остављен да стоjи 15 дана. Након успешног теста, одобрена jе дозвола за његово пуштање у промет. Представљао jе модерно чудо градитељства, узевши у обзир тадашње могућности и технологиjу коjом су располагали. Све радове надзирало jе Министарство трговине, а поред домаћих, били су ангажовани и инострани инжењери, посебно из Русиjе. Радовима су руководили инжењери Мићић из Љубовиjе и Жилов из Русиjе

Као и током прохуjалих векова, у периоду Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (од 1. децембра 1918. до 3. октобра 1929.), односно Краљевине Jугославиjе (од 3. октобра 1929. до 29. новембра 1945.), Зворник jе био веома важно трговачко место. Саобраћаj и пренос робе, обављао се углавном коњском запрегом, а нешто касниjе и моторним возилима, а са ближом околином превозило се са познатим коњићима – самарицама. Транспорт низ Дрину обавља се лађама, познатим као “зворникуше”. За бољи и бржи транспорт робе из суседног Малог Зворника, у почетку се користила скела, а почетком 20. века изграђен jе и дрвени мост, коjи ниjе могао лако да се одупре временским приликама и често набуjалоj Дрини.

Поред чувеног моста у Београду, коjи jе део историjе, Подриње има сачуван и употребљив мост краља Александра И Карађорђевића – гвоздени мост на Дрини. Давне 1919. године, Мали Зворник jе посетио краљ Александар Уjединитељ, праунук Вожда Карађорђа, коjи се заветовао да ће премостити „Дрину племениту међу”. Вождов завет испунио jе његов праунук, и већ 1922. године, српски трговци су почели да планираjу градњу моста на месту где се искрцао краљ Александар. До реализациjе градитељског чуда тог времена протекле су пуне четири године, и 1926. усваjа се данашње решење гвозденог моста на Дрини. Годину дана касниjе радови су почели и после пуне две године – 1929. године испуњен jе завет Карађорђа. Мост jе свечано отворен 12. jануара 1930. године и носио jе назив Мост краља Александра I Карађорђевића. Почетком Другог светског рата jе порушен. Обнова, коjа jе почела у jесен 1945. године, завршена jе у jуну 1946. када му jе промењен назив у Мост Филипа Кљаjића Фиће (по народном хероjу из НОР-а).

Стари назив му jе враћен 2009. године. Браћа Борис и Игор Голубовић, коjи су први покренули инициjативу, истакли су да Зворник има неколико значаjних историjских споменика, али jе мост његов заштитни знак. Подржала их jе Група грађана Зворника, а ову инициjативу, у име грађана, Скупштини општине Зворник пренео jе тадашњи одборник Милан Ђокић.

Мост Краља Александра I Карађорђевића, осим сталне употребе, има историjску, естетску и архитектонску вредност. Данас и као пешачки мост представља врло важан симбол спаjања и разумевања људи у Подрињу.

Са првим озбиљниjим оштећењима, у две етапе, забрањено jе наjпре одвиjање теретног и jавног саобраћаjа, превоза робе и путника, а касниjе саобраћаj свих моторних возила. Од октобра 2015. године, применом Споразума између БиХ и Србиjе о пограничном саобраћаjу из 2007. године – у циљу поjачаних мера граничних контрола коjе се примењуjу у складу са избегличком кризом у регииону, али и у циљу спречавања прекограничног криминала, служи као малогранични прелаз, само за пешаке из два суседне комуне, а сви остали посетиоци су присиљени да прелазе на наjближем граничном прелазу Нови мост – Каракаj.

Прилог: Фото галериjа – Мали Зворник инфо

Извори: Мали Зворник инфо / Градска управа Зворник / РТРС / Лозничке новости / Инфо Бирач / Зворник Данас / Н1 / Дневни лист Данас / Блиц Онлине / Вечерње новости

Новинар сарадник: Далибор Крстић