Београд - Гроцка
Камендол

МЗ КАМЕНДОЛ

ул.21.Августа 131
011-8541-479
Пружање информација грађанима
радно време: понедељак-петак од 7,30 до 15,30

Kamendol.jpg

Привремени савет МЗ Камендол

Милосав Андрејић. Председник
Гина Николић, члан
Драган Јовановић,члан
Жикица Јовановић,члан
Јовица Којић,члан
Бојан Николић, члан
Александар Степановић, члан

Из Википедиjе, слободне енциклопедиjе

Камендол jе насеље у општини Гроцка у Граду Београду. Према попису из 2011. било jе 964 становника.

 

Историjа

Камендол jе стариjе насеље. По предању село jе добило прве становнике краjем 17. века, а прве куће су билае око изворишта потока Камендола, одакле се село постепено ширило низ поток. Прича се, да су се некада, када овде ниjе било насеља, већ густе шуме, срели на путу двоjи сватови, на месту где jе кућа Милоjка Петрониjевића, па како се нису jедни другима хтели склонити с пута, потуку се и изгину. На месту погибиjе камен, и како jе камен био у долу-долини, то се по овоме и место назове Камендо (Камендол).

Први досељеници били су неки Видосав, Сима и Липша. Од Видосава су данашњи Видосављевићи (Брзаци) Они причаjу да jе њихов поедак Видосав дошао из Васоjевића у Студеницу, а из Студенице у Камендо. Андриjевићи (Рашићи) су потомци неког Симе коjи jе старином из Корита, одакле jе дошао у Студеницу, где са породицом задржао кратко време. Сима jе са калуђерима носио ћивот Светог Краља и са њима jе дошао у манастир Раjиновац. Ђорђевићи су пореклом из околине Вишњице краj Дунава и презивали су се Гавриловић. Пошто су учествали 1739. године у борбама против Турака, по пропасти аустриjских снага и поновном доласку турских власти, у страху од одмазде, мењаjу презиме у Ђорђевић и селе се у Камендол.

По арачким списковима Камендо jе имао 1818. године и 1822. г. 12 кућа Године 1846. село jе имало 29 кућа а по попису из 1921. године у селу су биле 162 куће са 1166 становника. (подаци краjем 1921. године).

kamen01.jpg

 

У селу су ове породице:

Видосављевићи (Брзаци), славе Никољдан. Прадед Видосав је дошао из Васојевића у Студеницу, па доцније овде.

Андрејићи (Рашићи), славе Андријевдан. Старином су из Корита – између Пештера и Бихора. Неко време су били у Студеници. Њихов прадед Сима сишао са калуђерима, који су носили ћивот Светог Краља и са њима дошао до манастира Рајиновца. Даље није могао да иде, јер му је жена била бременита. Када су калуђери са ћивотом кренулу даље, он дође у Камендол, подигне колибу и настани се. У селу је затекао Видосавављевиће, Гавранску фамилију и Липшиће.

Ђорђевићи (Гавранска фамилија), славе Стевањдан. Прадед Ђорђе дошао са Косова. Најпре се населили у близини Гроцке, на месту Гаврану, по чему су добили надимак.

Липшићи (Николићи, Петронијевићи, Симићи и Ђорђевићи), славе Никољдан. Непознатог порекла. Петронијевићи се били одселили у Мало Орашје па се вратили.

Карићи (Павловићи), славе Никољдан. Непознатог порекла.

Пауновићи, славе Ђурђиц. Прадед Паун дошао из околине Врања. Био мајстор и правио вреће.

Поповићи, славе Лучиндан. Пре 70 година дошли из Мајдана, таковски-руднички округ.

Савићи, славе Аранђеловдан. Старином су из Црне Горе.

Новаковићи, славе Малу Госпојину. Деда дошао из Црне Горе.

Лазићи-Јовановићи (Ливадари), славе Св. Ћирила и Методија. Деда Петар дошао из Божурње, крагујевачка Јасеница.

Ђорђевићи (Јовичини), славе Никољдан и Ђурђиц. Непознатог су порекла.

Стевановићи (Декићи), славе Св. Петку. Деда Дека се доселио из Крајине.

Павловићи су род Новаковићима, славе, као и они, Малу Госпојину.

Миладиновићи (Којићи и Лелићи), славе Ђурђиц. Деда човеку од 67 година дошао из Крајине, зову их „Крајинцима“ и по томе је цео крај назван.

Стојадиновићи, славе Ђурђиц. „Вла Илија“, њихов деда се доселио из Баната.

Јојићи (Јовановићи), славе Никољдан. Непознатог су порекла.

Ђорђевићи („Ере“), славе Марковдан. Старином су из Старог Влаха.

Јовановићи („Ере“), славе Ђурђиц. Старином су из Старог Влаха.

Петровићи, славе Петровдан. Прадед се доселио из Крајине.

Село има једно гробље.

ИЗВОР: Боривоје Дробњаковић – Смедеревско Подунавље и Јасеница.

Демографиjа

У насељу Камендол живи 862 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 42,7 година (42,0 код мушкараца и 43,3 код жена). У насељу има 307 домаћинстава, а просечан броj чланова по домаћинству jе 3,48.

Ово насеље jе насељено Србима (према попису из 2002. године).

jpg.jpeg

Демографиjа

 

Година

Становника

 

1948.

1.563

 

 

1953.

1.619

 

 

1961.

1.627

 

 

1971.

1.486

 

 

1981.

1.343

 

 

1991.

1.372

1.243

 

2002.

1.067

1.213

 

 

 

Етнички састав према попису из 2002.

Срби

1.050

98,40 %

Македонци

2

0,18 %

Хрвати

1

0,09 %

непознато

13

1,21 %

 

Становништво према полу и старости

 

м

 

 

ж

?

0

  

  

2

80+

12

  

  

12

75—79

27

  

  

37

70—74

46

  

  

40

65—69

34

  

  

40

60—64

26

  

  

38

55—59

25

  

  

24

50—54

32

  

  

29

45—49

44

  

  

42

40—44

48

  

  

37

35—39

21

  

  

38

30—34

25

  

  

25

25—29

32

  

  

23

20—24

34

  

  

40

15—19

35

  

  

39

10—14

29

  

  

32

5—9

25

  

  

22

0—4

29

  

  

23

Просек:

42,0

 

 

43,3