|
Редни број |
Насељено место |
РАДОШЕВАЦ |
Стари називи : 1516. год. – Радишево, 1530. год. – Радошево, 1879. год. – Радошевац |
|
1. |
Материјална добра |
а) Споменици културе |
Камени обредни крстови : - Спасовсћи , - Гмитровсћи и - Крст у месту Крс, Спомен чесма палим борцима |
|
|
|
б) Изузетне грађевине (религиозне - цркве и манастири; световне - школе, домови културе) |
Црква Светог Пантелејмона, Зграда основне школе, „ Исмаилова кула “, (нема материјалних остатака) |
|
|
|
в) Археолошка налазишта |
Селиште, Големо градиште, Мало градиште |
|
|
|
г) Знаменита места
|
Радошева глава, Долина, Лешће, Пантале, Кула, |
|
|
|
д) Природно благо (уникатност)
|
Кремен камен, (изложен у природњачком музеују у САД), Птица пчеларица, Црвени боксит, Глина, бетонит |
|
2. |
Нематеријална добра |
а) Друштвене праксе (славе, обичаји, ритуали, специфична јела): |
Црквена слава је Свети Пантелејмон, а сеоска преслава је Ђурђевдан |
|
|
|
б) Знања и вештине (стари занати) |
Печалбари, грађевинци, циглари, ковачи, столари,бравари |
|
|
|
в) Извођачка уметност (песме, игре, дечије игре) |
Народна кола : правка, кривка, Дечије игре : клиса, свињћа, |
|
|
|
г) Усмена традиција (језик, изрази, легенде)
|
Према легенди први становник села био је Радош, по коме је село и добило име |
|
3. |
Истакнуте личности |
Мештани, одсељени, са пореклом
|
Бојана Ћирић – хирург, Славољуб Станојевић - афористичар, Ивица Јеленковић – хармоникаш, Бранимир Митровић – мр. социологије, Драгослав Манић Форски – наставник српског језика и књижевник, Мирољуб Вучковић – доктор српског језика
|
|
4. |
Извори и литература |
|
Х. Пејчић – Православље у горњој Лужници, Ј. Ћирић – Насеља горњег Понишавља и Лужнице, Н. Тодоровић – Горња Лужница, Д. М. Форски – Радошевац, А. Дероко – Средњовековниградови у Србији, Црној Гори и Македонији, Ђ. Златковић Милић – Зла времена, Н.Тодоровић – Лужница
|
|
5. |
Додатне информације |
|
*Село Радошевац је сточарско насеље разбијеног типа,
*Према легенди, место погибије првог становника села, зове се „Радошева глава“, (Радош је дошао у сукоб са мештанима суседног села Пасјач, и они су га ликвидирали и одсекли му главу,
*На месту садашњег археолошког локалитета Велико Градиште , у средњем веку налазило се велико српско утврђење, (прва половина XII века),
*Кретање броја становника после Другог светског рата :
1948. год. – 481 , 1953. год. – 505, 1961. год. – 450, 1971. год. – 405, 1981. год. – 348, 1991. год. – 263, 2002. год. – 222, 2011. год. – 183.
|