Ко jе по предању заштитник ловаца?

Заштитник ловаца по предању jе Свети Евстатиjе. Он се у младости звао Плакида и био jе римски воjсковођа и стравствени ловац. Живео jе у доба цара Тита и Траjана у времену од 70. до 120. године после Христовог рођења. Плакида jе у лов пошао на важан хришћански празник-Велики петак. У шуми jе угледао jелена коjи jе између роговља имао светлећи крст. Изненађеном Плакиди указа се и привиђење, коjе му даде савет да иде код хришћанског свештеника и прими хришћанску веру. Плакида jе послушао привиђење и заjедно са породицом примио хришћанство и добио хришћанско име Евстатиjе. 

После крштења поново одлази у шуму у коjоj jе угледао jелена са светлећим крстом, да захвали Богу што га приведе Христовоj пастви и том приликом глас привиђења га упозори на страдања, коjа га чекаjу због примања хришћанства. Евстатиjе у великоj таjности напусти Рим и склони се са породицом у Египат, где jе таjно живео 15 година. Пред краj владавине цара Траjана варварска племена су стално угрожавала Римско царство. Траjан пошаље два официра, да нађу воjсковођу Плакиду и да га доведу у Рим и они то учинише. У међувремену Траjан jе умро, а наследник цар Хадриjан нареди Плакиди-Евстатиjу, да пре одласка у рат принесе жртву, што оваj, као хришћанин одбиjе. Тада цар Хадриjан нареди да се Плакида-Евстатиjе заjедно са породицом стави на муке и баци зверима. 

Када им звери не учинише никакво зло, Хадриjан нареди да се он са породицом убаци у тело усиjаног гвозденог бика. После три дана извадише његово тело, па како оно не сагори сахранише га као великомученика. У трећем веку ловци у многим хришћанским земљама почеше славити Светог Евстатиjа, као великомученика и заштитника лова и то чине и данас. Код ловаца хришћана римокатоличке исповести заштитник ловаца jе Свети Хуберт.

 Шта jе молитва за лов?

Молитва за лов jе традиционална молитва ловаца хришћанске вероисповести, настала  у знак захвалности Богу и поштовања Светог Евстатиjа. Молитва за лов гласи:               

Jесам. И моjа пушка и моj пас.Ловац сам, ал’ правичан.

Као што Плакида беjаше, чувши глас Господњи Исуса Христа,

 и поста Евстатиjе.

Сачуваj ме Господе Боже искушења и у правди одржи ме,

да се по заповестима Твоjим владам 

и подари ми плен коjи ми уистину припада.

Поштуjући Тебе, поштуjем и Твоjе дарове,

што Њено Величанство Природа има, а завет Господу,

да не скрнавим дело божjих руку, даjем 

и молим за моjу пушку и мог пса. Амин.

Коjе врсте сисара и птица су сврстане у ловне врсте - дивљач?

У ловне врсте - дивљач, сврстани су сисари: дивокоза, срна, европски jелен, дивља свиња,вук, шакал, лисица, дивља мачка, куна белица, куна златица, jазавац, зец, сиви пух и веверица и птице: дивља патка кржуља, звиждара, глувара, пупчаница, риђоглава патка, лисаста гуска, гуска глоговњача, сива чапља, шумска шљука, дивљи голуб гривнаш, гугутка, грлица, jастреб кокошар, препелица,фазан, пољска jаребица, барска кокица, лиска црна, гачац, соjка и велики корморан.

Шта jе jелен европски и коjе су му особине?

Jелен европски jе апсолутно наjвеличанствениjи представник  крупне дивљачи у Европи. Гаjи се вековима, као наjзначаjниjа дивљач низиjских и брдских шума у отвореним и у ограђеним ловиштима. 

У Евроазиjи, Jужноj и Северноj Америци и у Северноj Африци постоjе многе географске форме jелена са много заjедничких особина, међу коjима jе посебно значаjна, да се успешно међусобно паре и доносе потомство (европски jелен, jелен вапити, jелен марал, северноафрички jелен). Мужjак jелена се назива: - шилаш (старост до навршене друге године); - jелен (старост 2 године и више). Женка jелена се назива: - двизица (старост до навршене друге године); - кошута (старост 2 године и више), а младунче - теле (старост до навршене jедне године). Jелен европски, некадашњи становник ретких и проређених шума и травних подручjа грађом тела jе прилагођен дугом трчању при коjем равна кичма чини пуни ослонац. Тело jе грађено од чврстог скелета, са снажним мишићима, коjи jелену омогућаваjу, да добро скаче у даљину и у висину, али и да изванредно плива, па са лакоћом савладава и шире речне токове.  Длака jе жутоцрвенкаста у летњем периоду и загаситосмеђа у зимском периоду. Мужjаци и стариjе кошуте на врату имаjу издужену тамну длаку у виду гриве. Чуло мириса и слуха су изванредно развиjени, а вида слабиjе. Величина jелена европског зависи од услова станишта у коjем живи и од броjности популациjе. Jелен европски jе полигамна врста, а полну зрелост достиже са навршене две године живота. Jелен европски jе изразити представник врсте животиња, коjа живи у крду, наjчешће истог пола, а код мужjака и исте старосне класе. Jедногодишњи jелени - „шилаши“ наjчешће живе у крду кошута. У крду постоjи чврста хирархиjа. Крда мужjака и крда женки су међусобно одвоjена. Jелен напушта крдо у време парења, а кошута у време телења. У ловиштима Србиjе одрасли jелен достиже тежину до 250 кг, ретко до 300 кг (ритске шуме), кошута до 150, а теле до 50 кг, двизица до 75 кг и шилаш до 90 кг. Женска грла нешто раниjе  завршаваjу пуни телесни развоj.

Роговље има само мужjак и оно у нормалним условима станишта редовно отпада у фебруару/марту и опет расте у устаљеном циклусу. 

Jелен европски jе биљоjед-преживар, коjи у лоше организованим ловиштима чини осетне штете шумским и пољопривредним засадима. Због раста и развоjа костура, роговља и брзог метаболизма, jеленима као и дугим преживарима стално jе потребна со. Месо jелена jе квалитетно, здраво и цењено. Трофеj од jелена jе роговље и зуби бисерци (закржљали очњаци). Jелен европски у добро организованом и одржаваном ловишту даjе изванредне приходе од трофеjа, меса, кожа и других делова тела, али и од услуга у лову.

Када почиње раст роговља jелена европског?

Роговље почиње са растом када европски jелен напуни прву годину живота. У првоj години израсту као шила („шилаш“) дужине 15-30 цм, а понекад и више. Шила у пролеће треће године живота отпадаjу. Роговље расте све моћниjе и раскошниjе до старости од 10-12 година, када достиже пуну снагу и лепоту.

У коjим ловиштима Србиjе jе стално присутан jелен европски?

Jелен европски jе присутан у комплексима низиjских шума храста, мешовитих шума храста, цера, jасена и меких лишћара са ритовима, барама и пропланцима уз Дунав и Саву, затим у брдским шумама лишћара, у мешовитим шумама лишћара и четинара Jужног Кучаjа, Северног Кучаjа, Дели Jована, Мироча, Старе Планине, ређе у шумама четинара са великим површинама пашњака-сувата-део Старе Планине, а гаjи се и у ограђеним ловиштима (Козара, Апатински рит, Букински рит, Плавна, Моровић, Босутске шуме, Каракуша, Црни Луг, Цер Видоjевица, Делиблатска пешчара, Дели Jован, Велики Jастребац...).

Колико траjе бременитост кошуте jелена европског?

Кошута jелена европског jе бременита од 33 до 34 недеље и наjчешће у маjу, ређе у jуну отели jедно теле, ретко два. Теле сиса до зиме, али већ после старости од два месеца узима и зелену храну.

Када се пари jелен европски?

Jелен европски се пари у периоду од друге половине августа до половине октобра, што зависи од надморске висине и временских услова у ловишту, а наjинтензивниjе jе у првоj половини септембра.

Због чега се jелен европски каљужа?

Jелен европски се редовно каљужа, jер му jе каљужање урођена потреба коjом се расхлађуjе у току летњег периода, када су температуре високе и истовремено штити од спољњих паразита. 

Уколико у ловишту нема природних каљужишта, треба изградити вештачка, да jелени не напуштаjу ловиште у потрази за каљужиштима.   

Под коjим називом jе познат период парења jелена?

Парење jелена jе познато под називом „jеленска рика“,  jер у периоду парења jелени риком различе jачине, интензитета и модалитета окупљаjу и држе на окупу своj харем и плаше супарнике. За време парења долази до борби jелена, коjе некад завршаваjу и смрћу jедног или оба борца. Мужjаци  за време „рике“ доста ослабе, изгубе  30-50 кг тежине.