Мали Зворник
Туризам

 

 IMG_6938.jpg

Дворац Шлос (1767) у Голубинцима

Дворац  Шлос у Голубинцима jе саграђен према проjекту архитекте Флориjана Мадачониjа 1767. године а налази се у улици  Карађорђев парк бр. 6. Саграђен jе за потребе официрских породица воjне границе као „Управна зграда у Голубинцима“, како пише у самом проjекту. По намени и архитектонскоj концепциjи зграда би се могла сврстати у наменске обjекте коjи су били проjектовани за воjне намене или као зграде за становање официра привремено распоређених у тоj воjноj команди. По унутрашњем склопу и спољном изгледу, обради и детаљима, има све карактеристике обjекта воjнограничарске архитектуре. Дворац jе слободно стоjећи спратни обjекат правоугаоне основе. Унутрашњи простор изгледа монументално због камене ограде на степеништу. Изузев камених оквира врата и прозора, фасада jе изведена у малтерскоj пластици. На источноj и западноj страни налази се плитак ризалит. На спрату доминира вертикална подела зидних површина пиластрима, између коjих се налази низ симетричних прозора, док jе на приземљу хоризонтална малтерска подела. Налази се у центру места Голубинци окружен парком. Зграда jе више пута адаптирана али ниjе нарушена основна концепциjа.

 Dvorac-iz-XVI-veka-Golubinci.jpg

Дворац Шлос (разгледница) прва половина XX века

Податке о градњи Шлоса конзерватор Завода за заштиту споменика културе у Сремскоj Митровици Ђенана Златкић пронашла jе у Хофкамер архиву у Бечу. “На плану величине 100 x 73 цм са  насловом: “ Plan der 1767 vom Militar ubernommenen Herschalf Woika in Syrmien” 1769. Са ознаком Л69 на коме су поред осталих насеља уцртани и Голубинци. Из проjекта се види да jе завршен априла 1767. године. План jе величине 45 x 33 цм обоjен jе и има ознаку Рб 354. Аутор проjекта jе Florian Madocsnyi, а као наслов плана jе записано: “Das Herrschaftshaus in Golubinze in Syurmien”, дакле Управна зграда у Голубинцима. Архитектонска вредност овог воjнограничарског обjекта, склад и симетриjа, правилан ритам отвора сврставаjу га у групу значаjних архитектонских остварења друге половине XВИИИ века. У тунелима Шлоса према општини, католичкоj цркви, Бернатовом дворцу биле су барутане до 1871. године. По наредби директора школе Андрића у Голубинцима 30-тих година XX века зазидана су врата на своду  коjа су се налазила ка jугу десно од улаза у подрум.Врата према jугу зазидана су зато што су се поjавиле змиjе из тог тунела – лагума. У зарушеном делу тунела 30-тих година XX века пронађен jе воjни сандук и људске кости.

 slika-slosa-iz-berlina.jpg

Цртеж Шлоса (1767), Голубинци (Државна библиотека у Берлину)

У државноj библиотеци у Берлину чува се документ из споменара – родослова гардиjског капетана Карла фон Грета о Лудвигу ван Бетовену. Уз новински текст (коjи jе нестао) о контактима Грета и Бетовена, спаjалицом jе споjен цртеж “цртеж пером jедне куће у акварелу”, односи се у jедноj забелешци на Грета: “Дворац у Голубинцима 20. фебруар 1803”, димензиjе 17 x 11 цм. Цртеж Шлоса настао jе око 1790. године док jе Грет био капетан 9. компаниjе у Голубинцима. Битна разлика између оригиналног проjекта Флориjана Мадачониjа и овог овог цртежа jе у испустима ( прозорима) у поткровљу коjе jе вероватно неко од команданата накнадно дао урадити како би се рационално искористила велика површина и кубатура поткровља.  

 

ludwig-van-beethoven-composing-his-missa-solemnis-joseph-carl-stieler.jpg

Лудвиг ван Бетовен (1770-1827)

Žanet d’ Honrat, супруга Карла Грета, била jе прва љубав Бетовена. Карл фон Грет и Бетовен били су у младости познаници и супарници. Жанет jе рођена 1. августа 1770. године у Келну. Она и Бетовен су били вршњаци. Била jе лепа, живахна плавуша наочитог и приjатног расположења, коjа jе уживала у музици и имала приjатан глас. Као страствени љубитељ музике проводила jе многе недеље и празнике у породици Браунинг у Бону. Ниjе тешко замислити какав jе утисак оставила на сензибилног и импулсивног Лудвига, кад му jе прелепа девоjка, испуњаваjући његову молбу, певала нежним умилним гласом популарну песму:

“Мене данас од тебе да раставе

и ово нас не може спречити

то jе превелик бол за моjе срце..”

Ипак за наочитог капетана и младог племића Карла фон Грета удала се 1788. године. Да Бетовен у Бечу не заборавља Жанет, доказ су стихови коjе jоj посвећуjе. Своjоj испирациjи даруjе стихове Готфрида Биргера по коjима jе написао музику, а ови стихови су обjављени годину дана после удаjе Жанет за Карла фон Грета. Бетовенови ожиљци су свежи: то потврђуjу изабрани стихови. Као успомену на ову љубав у Бетовеном музеjу у Бону чува се медаљон 5,9 x 6,1 Žanet d’ Honrat. На заjедничко приjатељство Бетовена и Карла фон Грета са Елеонором Браунинг, у чиjоj кући jе често боравила Žanet d’ Honrat као девоjка, подсећа Гретова новогодишња честитка 1790. године. Вероватно  да jе писана из Голубинаца. О утицаjу ове љубави на стваралаштво музичког гениjа за сада нема детаљниjих података. Познато jе да jе госпођа Жанет фон Грет умрла у Темишвару. Очигледно да су Карл фон Грет и Бетовен остали у приjатељским односима jер jе цртеж Шлоса сачинио Карл фон Грет.

 

9124716165795b22809cde081904290_v4_big.jpg

Ђорђе Петровић – Карађорђе (1762 – 1817)

Поред архитектонске, дворац има и историjску вредност jер jе у њему боравио вожд Карађорђе Петровић током 1813. године. У годинама пред Први српски устанак Карађорђе jе више пута долазио у Срем, склањаjући се од Турака. О судбини Карађорђевоj прота Матиjа Ненадовић бележи: Jа одем у Купиново и у Ашањи обиђем родбину, коjа jе код своjих људи већ намештена, и одем у Фенек. Кад jа тамо, ал’ њега и проче отерали у Голубинце; те jа и тамо. После турских победа на Равном и Засавици, по наговору Недобе, напушта Карађорђе Србиjу у зору 21. септембра 1813. године и одатле одлази у земунски контумац. Међутим због покоља над београдских Турцима воjни командант Земуна генерал – маjор Червинка jе сматрао умесним да Карађорђа сколни од очиjу ових Турака у удаљениjи контумац у шуми Крак код манастира Фенек. Ратни савет jе наредио Сигенталу 15. октобра 1813. године да се српске старешине после издржаног контумаца имаjу сместити у удаљениjа места на подручjу Петроварадинске граничарске регименте. Тако jе између 24. и 25. октобра 1813. године Карађорђе са своjом породицом прешао у Голубинце. У интернациjи у Голубинцима Карађорђе jе провео последњу декаду октобра и прву декаду новембра 1813. године. У Бечу су дошли до закључка да га, сигурности ради, заjедно с породицом треба преместити у Петроварадинску тврђаву, а да према воjводама коjе остаjу у Голубинцима треба поjачати надзор. По новоj заповести из Беча, око 10. новембра Карађорђе и његова породица прелази из Голубинаца у Петроварадин.

Карловачки парох Василиjе Констатиновић приликом обиласка протопопиjе 1896. године забележио jе према причању старих мештана да jе Шлос за време воjничке краjине био стан капетаниjе а да jе пре тога био дворац спрског деспота Jована коjи jе имао доста своjе земље у баштини. 

 Dvorac-Šlos-Golubinci.jpg

Дворац Шлос (разгледница) прва половина XX века

Оваj дворац jе пун таjни, мистериjа, а неки га називаjу и уклетим замком. У тренутку када се у њему чуjе jечање, у Голубинцима се пале свеће и стављаjу у оквир прозора да би се како кажу „посветили jауци мученика“. Оваj замак jе током два века свога постоjања, након смрти првог властелина понаjчешће служио као мучионица. Последњи мученици су урезали своjа признања у зидове замка, краjем Другог светског рата. Онда ниjе ни чудо што Шлос прате приче о проклетствима, неверствима и казнама. Први власник замка се jедне ноћи, након дугог пута, изненада вратио и нашао своjу младу супругу у загрљаjу слуге. Слугу jе одмах посекао, а њу jе потпуно нагу везао за северни стуб замка, рекавши jоj да ће ту остати, све док jе пауци паучином не премреже. Након недељу дана, жена jе од студени, жеђи и глади умрла, а да jоj паучина ниjе дошла ни до браде. Ти неверницини jауци и преклињања за бржом смрћу били су први звуци коjе jе паучина унедрила у себе. У наредних двестотине година су се крици других мученика припаjали овом првом. Први власник замка jе након неверства и смрти своjе жене, престао да jеде и пиjе. Седео jе сам за софром и молио за опроштаj. Спахиjа jе био снажан човек, ниjе умро брзо као његова жена, те су његови последњи дани стигли да се умотаjу у паучину. У Голубинцима кажу да паук доводи драге госте и носи добру вест. Никако га не смеш убити, jер ако га убиjеш, прво што ћеш чути биће врисак, и ако се хитро окренеш на супротном зиду од онога на коме jе спљоштен паук, видећеш сенку наге, младе жене. Смрт паука ће ти у наредним годинама донети несрећу и мук за софром, људи ће те памтити jедино по злу.. Стариjи мештани говоре да се сваких десет година у неким ветровитим и сипљивим jесењим ноћима, поjављуjе човек обучен у похабано племићко одело и дуго се моли над разрушеним замком. Не зна се ко jе, ни од кога тражи опроштаj. Jедино што се за сигурно зна, то jе, да ниjе свештеник и да не припада ни jедноj позоришноj путуjућоj трупи. Лице никада нису успели да му распознаjу.

 IMG_6927.jpg

Дворац Шлос (1767) у Голубинцима

Решењем Завода за заштиту и научно проучавање споменика културе НРС бр. 1116 од 26.09.1951.године, зграда дворца Шлос у Голубинцима налази се под заштитом државе и представља културно добро од великог значаjа.
Литература:
Василиjе Констатиновић, Тридесет дана на убаву путу, Сремски Карловци, 1899.
Ђорђе Момчиловић, Златне нити заjедништва (Хроника Голубинаца), Нови Сад, 1983.
Ратко Рацковић, Помени и траjања, Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица, 2006.
Милан Белегишанин, Снови затрављених кула, 2008.
За оваj текст коришћена jе документациjа Завода за заштиту споменика културе Сремска Митровица