Бач
Туризам

СТАРИ ПАРК

„Паркови су озарујућа места где се узвишени људски порив, да Природа буде збрана и посебним маром угошћена, сусрећу тихи прохтеви људске Душе и недокучиви, пророчки гласови Природе.“ – Радивој Шајтинац

SASVIM OBICAN DAN U NASOJ VAROSI_06.JPG

Фото: Златан Фехимовић

На крајњем северу Баната, на левој обали реке Тисе простире се новокнежевачки парк. Заједно са дворцима племићких породица које су ту живеле чини непоновљиву целину склада, природе и градитељске баштине овог поднебља.

SASVIM OBICAN DAN U NASOJ VAROSI_12.JPG

Фото: Златан Фехимовић

Парк у Новом Кнежевцу први пут је стављен под заштиту државе као природни споменик вртне архитектуре Решењем СО Нови Кнежевац 15. септембра 1975. године, a након извршене ревизије природних вредности 1990. године, проглашен је као споменик пејзажне архитектуре под именом Парк у Новом Кнежевцу. Парк се простире на површини од скоро 10 хекатара. Објекти који се налазе у парку су под заштитом државе као споменици културе. Дворац Шулпе – Сервицки (данашња зграда суда) заштићен је 1952. године на предлог Покрајинског завода за заштиту споменика културе из Новог Сада као културно добро великог значаја. Дворац грофа Артура Малдегемa (данашња зграда библиотеке), изграђен 1910. године, заштићен је 2001. године Одлуком Владе Републике Србије.

SREDJEN PARK U NK_10.JPG

Фото: Златан Фехимовић

Oслањајући се на чињеницу да је парк настао у функцији изграђених објеката његов настанак се одвијао заједно са изградњом дворца Марка Сервијског (1793. – 1804). Изградњом двораца породице Талијан и Фајлич током XIX века и Малдегем почетком XX века парк се шири и досеже данашње димензије. Мало је насеља у Војводини у чијој прошлости сусрећемо толико племићких породица као у Новом Кнежевцу.

Као најзаслужнији за изглед парка издваја се Емил Талијан (20. фебруар 1859. – 4. децембар 1911). Као велики авантуриста, светски путник, страсни ловац, доносио је из разних крајева света биљке које је садио у парку и сам водио бригу о њима. Такође се издваја и Катарина Миланковић-Паћански „де Висак“ која је живела у дворцу Сервијски. Она је радила на уређењу дворца, како ентеријера, тако и екстеријера.

SREDJEN PARK U NK_21.JPG

Фото: Златан Фехимовић

Ангажовала је врхунске баштоване који су се трудили да уреде парк по узору на бечке дворце.

Концепција Новог Кнежевца је таква да улица Краља Петра I Kарађорђевића чији део је затворен за саобраћај и има функцију шеталишта, излази на северо – источни део парка. Западна страна парка лежи на самој обали реке Тисе одакле се пружа прелепа визура. Дужином насељеног дела Новог Кнежевца изграђен је кеј уз реку Тису који има између осталог и функцију шеталишта. Овим је заокружен један зелени комплекс у којем мештани и туристи радо уживају.

Понос новокнежевачког парка су и три примерка Гинка – GinkgobilobaL. Ово је дводома врста што значи да постоје мушка и женска стабла. У нашој земљи су изузетно ретки примерци ове старости. Садња гинка се везује за новије доба када се усавршила техника његовог размножавања.

SREDJEN PARK U NK_24.JPG

Фото: Златан Фехимовић

Вредност Старог парка у Новом Кнежевцу огледа се у његовој аутентичности, пејзажној атрактивности, старости и очуваности. Такође има велику еколошку, естетску, културно – историјску, васпитно – образовну као и научно – истраживачку функцију.

Парк представља непроцењиву вредност за Нови Кнежевац. По величини улази у ранг са парковима великих градова. Велики потенцијал парка се огледа и у могућем правцу развоја туризма. Код нас се ретко срећу паркови чија једна страна дужине око пола километара лежи на самој обали реке а да се парк по свом положају у односу на насељено место налази у самом центру, у урбаној зони насеља. Такође је реткост да се на једном месту налази толико вредних културно – историјских знаменитости уклопљени у зелену оазу Новог Кнежевца. Поред ових постоје и многи други разлози због којих би требали да ценимо, чувамо и негујемо оно што имамо а то је свакако наш СТАРИ ПАРК У НОВОМ КНЕЖЕВЦУ.

Душан Гајин, дипл. инж. пољопривреде за хортикултуру

 

Foto galerija