Отварање изложбе цртежа из колекције Народног музеја

Од петка 18. децембра од 18 часова у Народном музеју ће моћи да се посети нова изложба Иван Радовић, Цртежи из колекције Народног музеја. Отварање изложбе цртежа једног од најзначајнијих сликара српског и југословенског културног простора одржаће се онлајн, са могућношћу праћења преко Фејсбук странице Народног музеја или YouTube-а   https://bit.ly/OnlajnOtvaranjeIzlozbaIvanRadovic

 Konjska-zaprega-na-seoskom-putu-oko-1918.-768x591.jpg

У Народном музеју у Београду се чува 85 цртежа сликара Ивана Радовића, изведених тушем, оловком, угљеном, као и неколико акварела. Овом приликом, први пут ће бити  интегрално представљено 67 радова, од којих највећи део чине они из 1916. и 1917. године, из времена када Радовић започиње школовање на Академији лепих уметности у Будимпешти.

Kompozicija-1919..jpg

Цртежи Ивана Радовића настали су као приказ сегмената живота и природе, за које је уметник веровао да су носиоци онога што чека да буде препознато, али су често настајали не само као плод уметникове свесне амбиције, већ изворне потребе за стварањем. Можда управо због тога, његови цртежи носе упадљива обележја аутентичне спонтаности, инвенције, извесне лакоће и привлачности. Упознавање са Радовићевим цртежима, учиниће разумевање његовог сликарства целовитијим и заокруженим. И сам уметник је рекао да му је управо интензивна цртачка активност помогла да се приближи многим истинама, нарочито новим и смелим средствима ликовног изражавања.

Razmi-ljanje-1916.-465x601.jpg

Изненађујућа је различитост цртачког рукописа којим се Радовић служи. Од грубих, тешких, наизглед незграпних потеза, преко прецизних, до тананих линија испредених оштрим врхом оловке. Уз његову способност пиктуралистичког начина цртања, цртежи из Народног музеја сведоче о изразитом сликарском таленту, који се испољавао у свом елементарном стваралачком пориву.

Иван Радовић се током петодеценијског стваралаштва кретао у главним токовима српске и југословенске уметности и у оквиру свог опуса успео да обједини разнородна стилска усмерења. Упркос бројним променама кроз које је пролазио, почев од кубизма, фигуралног и астрактног експресионизма, наивистичких елемената, чини се да је Радовић у основи остао најближи интимизму - поклоник лепог, топлог, лирског расположења. Посебно му је својствено то што његов, у основи интимистички доживљај света, није остао везан само за урбане ентеријере, већ се одразио и на руралне мотиве и природу, остаљајући тако аутентичан уметнички печат у ликовној уметности 20. века.

Ауторка изложбе, која ће у оквиру музејске поставке на првом спрату бити отворна до 6. јуна 2021, као и изложбеног каталога је музејски саветник Евгенија Блануша, кустос Збирке цртежа и графика југословенских аутора 20. века Народног музеја у Београду. 

 

фотографије http://www.narodnimuzej.rs/ivanradovic/

 

 

Лидија Хам Миловановић

Tagovi

Komentari (0)