ТРИБИНА „БЕОГРАД ЗА ПОЧЕТНИКЕ“
„ЖИВОТ НА ДВА ТОЧКА ОКО СВЕТА“
петак, 27.09. у 18.30х
ГАЛЕРИJА 73, ПОЖЕШКА 83А, Баново брдо
Гошћа: Снежана Радоjичић, списатељица, блогерка, професорка књижевности, циклономад
Модераторка: Смиљана Попов, новинарка, ауторка сериjала „Београд за почетнике“ и „Србиjа за почетнике“
У оквиру Дана европске баштине чиjи jе овогодишњи слоган „РУТЕ, МРЕЖЕ, ВЕЗЕ“ ексклузивна гошћа трибине „Београд за почетнике“ ауторке Смиљане Попов jе jедна храбра, одважна Београђанка коjа jе неке од наjузбудљивиjих, наjнедостижниjих, наjегзотичниjих белосветских рута, мрежа и веза диљем свих меридиjана ове чудесне нам планете прегазила на два точка, живећи на путу око света последњих 13 година и пишући о свему што jе видела и доживела. Ова дипломирана професорка књижевности, списатељица, блогерка и хуманисткиња, Снежана Радоjичић управо се вратила са тог животног путовања планетом у родни Београд и стиже на трибину „ЖИВОТ НА ДВА ТОЧКА ОКО СВЕТА“ да, кроз разговор са Смиљаном Попов, са публиком подели нека од наjзанимљивиjих искустава свог „проjекта слободног живљења“ о чиjим почецима и зачецима каже:
“…На почетку четрдесетих, тргнула сам се, упитавши се а шта jе било са моjим сновима. Зашто нисам постала писац? Зашто сам се изгубила у систему чиjи део никад нисам желела да постанем? Како ми се то десило да ме jе живот одвукао у нешто сасвим другачиjе од онога о чему сам маштала?
… Била jе 2011. када сам распродала све што имам осим малог стана у Београду и кренула у наjвећу авантуру свог живота: бициклом око света. Путовала сам са дневним буџетом од пет евра, спавала у шатору више од 3.000 ноћи, кувала на горионику. Попела сам се на Хималаjе бициклом и прешла пустиње Гоби, Такламакан, Баха, калофорниjску, аризонску пустињу…; возила сам на Андима изнад 5.000 мнв, стигла до Сибира и Аљаске на северу, Jапана на Истоку, Патагониjе, Ушуаjе, Тимора на jугу. Прешла сам 100.000 км бициклом, 3.000 пешке, и била у преко 50 земаља. Све време путовања пишем блог, а у неколико наврата заустављала сам се на дуже како бих написала нову књигу. Тако сам привремено живела у Камбоџи, Непалу, Виjетнаму, на Балиjу, у Jужноj Кореjи, Чилеу…
Започело jе као путовање бициклом око света, са идеjом да траjе три године, али се већ у другоj години претворило у своjеврсни проjекат слободног живљења на свим меридиjанима. Идеjа jе добровољно аутсаjдерство из система, слобода кретања и живљење од сопствене креативности. Подстиче друге, првенствено жене, да искораче из зацртаних шаблона и следе своjе жеље и снове, не робуjући друштвеним конвенциjама. Шири приче о другим културама, обичаjима и људскоj доброти око целог света, утичући на разбиjање стереотипа код своjих пратилаца и критичком преиспитивању предрасуда о другим народима коjе се сервираjу преко медиjа. Посебно утиче на жене да пронађу снагу и храброст за своjе борбе, развиjаjући веће самопоуздање и свест о томе да у животу могу да остваре све што желе.”
Она, каже “живи своj сан”: живи слободно, изван свих система, пише, обjављуjе, држи трибине, продаjе књиге и тако се финансира за наставак путовања. Баш у духу њоj посебно блиског цитата Исидоре Секулић коjим отвара своj роман “Номад 1”:
„Човек jе номад по срцу свом, по мисли своjоj, по идеалима своjим. Давнашња и данашња страст да се лети, путуjе без путања и станица и граница, то jе пробоj номадства човечjе природе. Воља божиjа: то су стазе и реке, путовања и сретања и низови живота и другова.“
Смиљана Попов
Објави коментар