СА ИВИЦЕ БАЗЕНА Три децениjе од Атине (4)
Можда се Игор Милановић и не би сложио са насловом, али не вреди му. Никада га нисам гледао бољег. Блистали су у Атини феноменални Ускоковић коjи jе показао какав ће ас да буде, већ доказани Вичевић, Рађеновић, наравно Шоштар, Суботић, Гочанин, Поповић, Jеленић, своjе тренутке jе у финалу имао Рибић а Тадић jе само оном одбраном у последњем шпанском нападу заслужио да буде великан.
Ипак, Игор…
Када га нестручни новинар анализира могао би да каже да jе сигурно jедан од наjбољих свих времена. Играч за све улоге, играч коjег jе Никола Стаменић прозвао ватерполистом 21. века али и играч коjи jе играо колико треба. Jунак Мадрида, прво име финала у Перту за два светска злата,
Када jе требало био jе диjамант у базену, бриљантан. Што jе посао био тежи, Игор jе био бољи.
Причали смо недавно два сата о кариjери. Био се и отворио потпуно. Подсетио се Шоштареве повреде и онда на загревању храбрио Тадића да мисли само на руке, на простор око себе, потврђуjући Стаменићеве речи да jе остало део одбране. Тада га jе клепио по леђима ради охрабрења, али снажно да Тале приликом представљања ниjе упао за мало у воду.
Читава та прича без сjаjних хрватских играча, са неверицом у Jуги да може да се освоjи злато, то jедино одличjе коjе jе недостаjало, само га jе инспирисала да из меча у меч игра све боље. А финале? Финале jе наjлепши концерт jедног уметника спорта. Без грешkе, све што jе одсвирао било jе фантастично, споj знања, талента, вештине, памети, потеза за анале, да саиграчи буду безбрижни, да ривала мука хвата а да гледаоци уживаjу. Са два метра, са позициjе бека и посебно са згодне стране код играча више. Не знаш одакле ће да грува. Jедино знаш како ће да се заврши.
Тада сам први пут видео да трибина скоро устаjе да га поздрави када jе изашао да се мало одмори после гола где се у базену видело све. Све, осим на тренутак њега и лопте да би после секунде лопта била у мрежи а Иги изашао на површину воде.
Пет голова у финалу. Као то jе честа поjава. Ма аjте молим вас.
Причао ми jе како jе два пута спасао гол после удараца Гомеза и Оке.
- Увече ме у дискотеци Ока питао како сам знао, рекао сам да знам како игра. И тако смо причали и уjутру завршили на доручку.
Дан после финала седели смо на трибинама, Стаменић, Милановић и новинари. Лудило у Jуги jе већ почело а опет jављала се нада да би могло брзо да се заврши у интересу свих.
- Поздрављам приjатеље коjи нису могли да буду са нама и веруjем да ћемо опет jедном да заиграмо.
Ниjе се то догодило, од сарадника у базену постали су велики ривали. Игор jе те године био jунак финала у Перту и Атини а опет ниjе проглашен за наjбољег спортисту. Причало се да jе добио на гласању али су више инстанце одлучиле да то буде Гениjе Деjо.
Занимљиво jе да Игор ниjе дошао у Београд са осталим играчима. Кумови из Грчке су га одвукли из хотела да буде гост. Таман да избегне гужву, пажњу медиjа. Био jе натражениjи тип тих дана.
- Питао сам Николу да ли могу да останем. Рекао jе можеш, ово jе готово.
Готово баш као и оваj мали сериjал посвећен првом европском злату, пре три децениjе.
Деjан Стевовић
Објави коментар