Више од 110.000 посетилаца у 17. Европскоj ноћи истраживача
У више од 40 држава и преко 460 градова широм Европе, синоћ jе Европска ноћ истраживача поново показала узбудљиву страну науке.
У Србиjи, од Суботице преко Новог Сада, Београда, Крагуjевца, Заjечара и Ниша па све до Зубиног Потока, по 17. пут одиграла се наjвећа научна авантура године судећи по више од 110.000 посетилаца и више од хиљаду истраживача коjи су се окупили под слоганом „Jедно срце за науку“.
Фото: Марко Рисовић
Уз разне интерактивне поставке и радионице, експерименте, разговоре, игрице и квизове и jош многе друге креативне активности, посетиоци су имали прилику да зароне у дубине научног света и пробуде истраживачки дух, а делуjе да су у научним авантурама уживали и њихови лепо васпитани четвороножни приjатељи.
„Не желимо само да причамо о науци. Желимо да грађани учествуjу у њоj – да постављаjу питања, експериментишу, истражуjу и упознаjу људе коjи стоjе иза научних резултата. Посебно желимо да инспиришемо децу и младе jер можда ће управо неко од њих jедног дана поставити питање на коjе данас jош немамо одговор“, овим се речима др Диана Лупуловић, доктор ветеринарске медицине, научни саветник и истраживач са Института за примену нуклеарне енергиjе, и овогодишњи руководилац Ноћи истраживача, обратила на свечаном отварању манифестациjе у Европскоj кући у Београду.
До краjа вечери, чини се, многе су се жеље оствариле, jер како jе овогодишњи програм био посвећен и промоциjи одговорног власништва и удомљавања животиња, у Београду и Новом Саду неки су пронашли и нове наjбоље приjатеље, а двадесетак куца и маца дом!
На програму Ноћи истраживача овог пута jе било више од 200 бесплатних садржаjа, креираних са циљем да подсете како наука не живи само у лабораториjама, већ jе део свакодневице.
„Наука jе присутна у свим аспектима нашег живота и представља jедан од наjзначаjниjих покретача развоjа друштва, а улагање у науку представља jедан од кључних улагања у будућност засновану на знању. Дубоко веруjем да научна технологиjа ниjе важна само за стварање научних резултата и достигнућа. Научни приступ, заснован на анализи, доказима, постављању правих питања, помаже да сложене изазове сагледамо из више аспеката, да доносимо обjективне одлуке засноване на информациjама, знању и промишљању“, нагласила jе Мариjа Гњатовић, доктор биотехничких наука, виши научни сарадник и државна секретарка у Министарству науке, технолошког развоjа и иновациjа.
Рихард Маша, шеф операциjа у Делегациjи Европске униjе у Србиjи, истичићу важност радозналости и жеље за знањем у пољима научног, уводно обраћање jе закључио речима: „Вечерас и сами можете бити научници, бар на jедан дан. А ко зна? Можда се баш међу вама криjе нови Никола Тесла и Михаjло Пупин, или нова Мариjа Кири Склодовска. Можда ћете баш ви створити технологиjу коjа ће променити свет. И управо зато Европска униjа са великим ентузиjазмом подржава ову инициjативу.”
Специjални гост на отварању манифестациjе, била jе Емерита Солино Пенеиро, саветница за проjекте при Европскоj извршноj агенциjи за истраживање (РЕА) коjа прати спровођење проjекта ХЕАРТ. Уз сагласност да jе изузетно важна сарадња и улагање у науку, ниjе крила задовољство што Европску ноћ науке проводи у Београду:„Изузетно ми jе драго што сам са вама и што можемо подржати изузетан проjекат, коjи показуjе колико су људи, животиње и животна средина повезани. ЕУ наставља да подржава иновациjе и истраживачки рад, као и да пружа подршку младим талентима и укључуjе младе у научне програме.”
17. незаборавна научна авантура стигла jе синоћ и у Врање, Лесковац, Крушевац, Чачак, Пирот, Кладово, Свилаjнац, Смедерево, Рановац, Шабац, Сремску Митровицу, Инђиjу, Нову Пазову, Сомбор, Бачку Паланку, Кикинду, Вршац и Панчево.
Као загревање за Европску ноћ истраживача, одржана jе и традиционална Недеља истраживача у научним клубовима Центра за промоциjу науке широм Србиjе, а више од 600 ученика основних школа из десет градова имало jе прилику да посети и Curiosity Cube™, путуjућу научну лабораториjу компаниjе Мерцк.
Овогодишња Ноћ истраживача у Србиjи jе реализована у оквиру проjекта HEART, коjи се финансира средствима Европске униjе и спроводи кроз програм „Horizon Europe”, наjвећег програма Европске униjе за истраживање и иновационе делатности, а у оквиру потпрограма „Мариjа Склодовска-Кири”.
Координатор проjекта jе Институт за примену нуклеарне енергиjе Универзитета у Београду у сарадњи са Центром за промоциjу науке, Пољопривредним факултетом Универзитета у Новом Саду, Институтом за медицинска истраживања Универзитета у Београду и Покраjинским заводом за заштиту споменика културе у Петроварадину.
Објави коментар