ВЕЛИКАНКЕ СРПСКЕ КУЛТУРЕ

ТРИБИНА “БЕОГРАД ЗА ПОЧЕТНИКЕ”

петак, 29.11. у 18.30х

ГАЛЕРИJА 73, Пожешка 83а, Баново брдо

Гошћа: Ружица Опачић, историчарка уметности, коауторка изложбе и проjекта “Великанке српске културе”

Модераторка: Смиљана Попов, ауторка сериjала “Београд за почетнике” и “Србиjа за почетнике”

Да ли знате да jе Милица Стоjадиновић Српкиња била прва српска песникиња и ратна дописница, чувена лепотица, чиjа jе поезиjа оставила утисак и на великог Његоша, а коjу jе Вук Стефановић Караџић звао „моjа кћи из Фрушке”… 

Да ли знате да jе Полексиjа Тодоровић, ћерка Матиjе Бана, била прва жена коjа jе осликала jедан иконостас и заjедно, четкицу под четкицу, радила портрете са своjим супругом Стевом – он фигуру, а она детаље?

Да ли знате да jе Драга Љочић била прва жена доктор медицинских наука у Србиjи и четврта у Европи, прва жена уписана у београдску Велику школу и прва жена коjа jе уписала факултет у време када су они били отворени само за мушкарце, а због захтева да треба да има исту плату, заувек изгубила државну службу? 

Да ли знате да jе Бета Вукановић била jедна од наших првих карикатуристкиња, коjа jе са супругом Ристом покренула прву сликарску школу, а у Србиjу донела дух европског сликарства и да jе пуних 75 година друговала са четкицом, те има статус наше наjдуговечниjе и наjплодниjе уметнице?

Да ли знате да jе Милена Павловић Барили излагала раме уз раме са Фридом Кало и своjом уметношћу покорила свет, док jе у своjоj земљи безуспешно тражила посао професорке ликовног. 

Да ли знате да jе чувена Исидора Секулић била прва жена академик у Србиjи, говорила 6 светских jезика, а коjа jе услед неоправдане критике спалила започето дело, коjе jе до дан-данас остало под велом таjне.

Да ли знате да jе за раскош и лепоту нашег главног града била задужена Jелисавета Начић, коjа jе креирала здања уписана у вечност. Жена коjа стоjи иза раскошног здања Цркве Александра Невског, Основне школе “Краљ Петар Први” и култног степеништа коjе нас уводи у магиjу Калемегданског парка? Због битке за ослобођење свих заробљених Срба после Балканских ратова, протерана jе у логор Нежидер, у коме jе упознала и своjу наjвећу љубав И у логору родила кћер. Њена жеља за образовањем била jе толико jака да jе за њу потрошила сав своj мираз.

Чућете о трагичноj судбини заборављене српске сликарке Видосаве Ковачевић, чиjа jе стваралачка нит прекинута са само 24 године, а за 8 година стваралачког рада прешла jе пут од реализма до импресионизма и експресизма, оставивши заоставштину коjу многи уметници не остваре за децениjе рада. Jедан принц jу jе ипак спасао од заборава – био jе то господин, дипломата, врсни љубитељ уметности и колекционар Павле Бељански – ми бисмо рекли, чувар скривеног блага. 

Чућете незаборавне приче сликарке Љубице Цуце Сокић о  животу у Паризу у време када су у њему стварали Брак, Пикасо, Матис … коjа jе стално истицала како Дорћол воли више од Париза, али и о дворскоj дами краљице Мариjе Карађорђевић из Jевремове улице - Бели Павловић и нераскидивом приjатељству уметница коjе су делиле jедан чувени атеље. 

А сигурно нисте знали да jе Десанка Максимовић негодовала када jе чула да jоj се подиже споменик у свом родном граду, па су морали да jоj обjасне како jе уствари посвећен поезиjи, а само има њен лик.

Међу великанкама о коjима разговарамо на новоj трибини „Београд за почетнике“, а поводом актуелне велике изложбе у Дому Jеврема Груjића, са Љубицом Опачић, коауторком изложбе Смиљана Попов подсетиће на jош броjне неустрашиве жене коjе коjе су Србиjу, али и све нас данас, задужиле своjим радом и изнад свега доброчинством.

У овоj алеjи великанки су и прогресивне сликарке – надреалисткиња Милена Павловић Барили и Зора Петровић, глумица – Жанка Стокић, прва дама српског театра - Мира Траиловић, прва докторка правних наука - Анка Гођевац Субботић, хуманитарке, добротворке - Делфа Иванић, Љубица Луковић, Мирка и Меjбл Груjић и Мариjа Трандафил, прва школована костимографкиња - Милица Бабић Jовановић, прва лекарка - Драга Љочић, наjшколованиjа Српкиња и прва докторка наука - Ксениjа

Атанасиjевић, научница – Jелка Боjкић Макавеjев, професорка – Илеана Чура, светска путница – Jелена Димитриjевић, прва феминисткиња – Драга Деjановић, али и нововековне краљице Наталиjа Обреновић, Драга Обреновић и Мариjа Карађорђевић...

 “Жена данас мора пратити живот народа и човечанства, пратити постанак поjединих друштвених питања, литературу, уметност, политику. Ми нисмо нове жене, како нас људи зову, нисмо ни старе, већ стоjимо на раскршћу jедном замишљене гледаjући свуда унаоколо, не би ли могле угледати пут коjи нас води жељеноj мети”. 

                                                                       Мага Магазиновић, 1905, “Политика”

УЛАЗ JЕ СЛОБОДАН. ДОБРОДОШЛИ. 

Смиљана Попов