Трагом снова Ернеста Бошњака

Четврти Сомборски филмски фестивал биће одржан од 11. до 15. jула 2022. године у организациjи Културног центра “Лаза Костић” Сомбор.

 Publika-Proslogodisnji-Festival.jpg

Овогодишњим слоганом “Трагом снова Ернеста Бошњака“ Фестивал нас подсећа и jасно усмерава ка делу значаjног пионира филма на овим просторима. Сомборац Ернест Бошњак био jе оснивач jугословенске кинематографиjе, први jугословенски сниматељ, редитељ и продуцент, коjи jе 1906. донео у Сомбор кино-проjектор и отворио биоскоп. Неколико година касниjе и сам jе почео да снима филмове, а за заслуге у развоjу jугословенског филма добио jе државну пензиjу.

„Сомборски филмски фестивал jе од свог оснивања 2018. године замишљен да негуjе вредности средине коjу настањуjе двадесет и jедна националност. У таквом окружењу Фестивал се труди и ради на подстицању толеранциjе, равноправности и слободе. Упориште нашег Фестивала jе у визионарском филмском раду Еренста Бошњака, пиониру jугословенског филма, по коме све награде носе име.“, рекла jе директорица Сомборског филмског фестивала Весна Шашић.

Фестивал има значаjну подршку фимских професионалаца, институциjа и удружења и то несумњиво доприноси квалитету и целокупноj програмскоj концепциjи.

„Поносно истичемо да континуирано имамо подршку Филмског центра Србиjе, такође да успешно сарађуjемо са Нишким културним центром, те да смо чланови Мреже киноприказивача Србиjе од њеног оснивања; овим чињеницама смо остварили сарадњу са преко 40 установа културе у Србиjи коjе се баве киноприказиваштвом“, обjаснила jе Весна Шашић  и истакла да jе ове године Фестивал представљен и на Међународном фестивалу “Жигмонд Вилмош Филм Фестивал” у оквиру Проjекта прекограничне сарадње Мађарска - Србиjа у Сегедину, а да их очекуjе и представљање на 29. Европском филмском фестивалу на Палићу.

„Не имитираjући никога на мапи филмских фестивала Србиjе, Сомборски филмски фестивал, идући „Трагом снова Ернеста Бошњака“, наставља своj раст и развоj, уз велику подршку града Сомбора, на радост грађана и свих гостиjу града.“, рекла jе Весна Шашић.

Током пет дана Фестивала биће приказано 16 филмских остварења, а посетиоце очекуjе и разноврстан пратећи програм.

„Ове године се као jедна од водећих тема намеће третирање мита– jеднима мит служи као инспирациjа, као у награђиваном филму коjи отвара фестивал “Страхиња Бановић” редитеља Стефана Арсениjевића (где афрички мигранти заузимаjу места jунака из српске епске поезиjе), други покушаваjу да своjе средњовековне jунаке приближе миту, за коjи су они, стицаjем околности остали анонимни, као у дебитантском филму Горана Николића “Хероjи” из Селекциjе филмова младих аутора, а има и таквих филмова коjи се разрачунаваjу са савременим или боље рећи, митовима из блиске прошлости, као у хрватском филму “А били смо вам добри” вишеструко награђиваног редитеља Бранка Шмита, о ратним ветеранима коjи се не мире са садашњицом, изневереним очекивањима и корупциjом.“ поjаснио jе програмску концепциjу  селектор Сомборског филмског фестивала Деjан Дабић.

Посетиоци ће моћи да погледаjу ова, али и друга остварења коjа су сврстана у пет селекциjа: Главни програм, Кад би Сомбор био Холивуд, Панорама аустриjског филма, Селекциjа филмова младих аутора и Филмски матине за децу, а у оквиру пратећег програма ће бити одржаване промоциjе књига и концерти.

Прва проjекциjа на Фестивалу заказана jе за 11.jул, када ће у оквиру предфестивалског програма бити приказан филм “Лето када сам научила да летим”, редитеља Раше Андрића.

Фестивал званично почиње 12. jула филмом “Страхиња Бановић” Стефана Арсениjевића коjи ће бити приказан у Атриjуму Градске куће. Током првог дана посетиоци ће моћи да погледаjу и избор кратких аустриjских филмова коjи су приказани на домаћим и међународним филмским фестивалима, а затим их очекуjе проjекциjа филма “Пуцњи у Марсеjу” Гордана Матића.

„Као што jе Ернест Бошњак умео да комбинуjе различите видове уметности – од плеса до филма, надамо се да смо и ми успели да искомбинуjемо занимљив и интригантан фестивалски програм дугометражних и краткометражних, играних и документарних филмова за све оне коjи се осећаjу као духовни потомци великог Ернеста Бошњака“, поручио jе будућим посетиоцима селектор Деjан Дабић.

Улаз на све програме четвртог издања Сомборског филмског фестивала jе бесплатан, а проjекциjе и пратећи програми ће бити одржани у Културном центру “Лаза Костић” Сомбор, Атриjуму Градске куће, Кабареу Народног позоришта Сомбор и Дворишту градског музеjа Сомбор.

 

Светозар Цветковић добитник награде “Специjални Ернест” Сомборског филмског фестивала

 SVETOZAR-CVETKOVIC-FOTOGRAFIJA.jpg

Светозар Цветковић овогодишњи jе добитник награде “Специjални Ернест” Сомборског филмског фестивала за досадашњи и будући допринос добрим филмовима.

Награда ће бити уручена на отварању четвртог Сомборског филмског фестивала  коjи ће бити одржан од 11. до 15. jула 2022. године у организациjи Културног центра “Лаза Костић” Сомбор.

Филм „Пуцњи у Марсеjу” редитеља Гордана Матића, у коjем jедну од главних улога игра управо овогодишњи добитник награде, биће приказан 12. jула у Атриjуму Градске куће.

 „Сомборски филмски фестивал jе од свог оснивања 2018. године замишљен да негуjе вредности средине коjу настањуjе двадесет и jедна националност. У таквом окружењу Фестивал се труди и ради на подстицању толеранциjе, равноправности и слободе. Упориште нашег Фестивала jе у визионарском филмском раду Еренста Бошњака, пиониру jугословенског филма, по коме све награде носе име.“, рекла jе директорица Сомборског филмског фестивала Весна Шашић.

 

Светозар Цветковић биографиjа

Светозар Цветковић дипломирао jе на Катедри за глуму 1980. године, на Факултету драмских уметности у Београду. Исте године прикључио се ансамблу позоришта “Атеље 212” где и данас ради, а  остварио jе преко 50 значаjних улога у модерном позоришном репетоару радећи са наjзначаjниjим редитељима домаће позоришне сцене. У међувремену, сарађивао jе са многим позоришним трупама и позориштима у Загребу, Новом Саду, Марибору, Сплиту, Сомбору, Сараjеву, Будви, Подгорици. Играо jе у преко 100 дугометражних филмова, ТВ сериjа, ТВ драма, коjе су, углавном, продуциране у бившоj Jугославиjи и Србиjи, док су неке рађене у иностранству.

У последњих 40 година награђиван jе за глумачки рад на свим важниjим фестивалима у Jугославиjи, Србиjи, како филмским, тако и позоришним - између осталих добитник jе три Стериjине награде.

Добио jе награду за наjбољег глумца на фестивалу у Магдебургу за филм “Горила се купа у подне” 1994. године, као и награду критике за наjбољег глумца у Хjустону за филм “Yоу го то мy хеад”. Учествовао jе у продукциjи и организациjи обнављања веза са театрима на простору jугоисточне Европе са Словенским Народним Гледалишчем у Љубљани, ХКД Риjека, Драмским театром из Скопља, камерним “Театром 55” из Сараjева. Године 1997, од стране одбора Скупштине града Београда, постављен jе на место управника Позоришта “Атеље 212”. На том месту jе био 12 година, до краjа jуна 2009. године. Члан jе ЕФА – Европске Филмске Академиjе.

Почев од 2005 године оснивач jе и власник продуцентске куће“Тестамент филмс д.о.о” из Београда, коjа jе продуцирала 5 филмова: “Буђење из мртвих” (2004), “Одбачен”  (2006), “Турнеjа” (2008),  „Како су ме украли Немци“ (2011) и “Мноштво и мањина” (2016).

За своj рад на филму награђиван jе, поред глумачких и наградама за наjбоље годишње продукциjе по оцени жириjа YУ ФИПРЕСЦИ за филмове „ Буђење из мртвих“ и „Турнеjа“ као и међународним наградама за оба филма.

 

Tagovi

Komentari (0)