Светислав Пешић - Радујем се што сам поново тренер репрезентације

Јуче је у „Кући кошарке“ представљен нови селектор мушке репрезентације Србије и тренерска легенда Светислав Пешић, који ће у наредне три године предводити наш национални тим у борбама за медаље.

Пред бројним представницима медија говорили су председник КСС Предраг Даниловић, селектор Светислав Пешић и нови директор репрезентације Драган Тарлаћ.

SVETISLAV-PESIC-38.jpg

Прво је селектора и присутне поздравио председник Даниловић.

– Хвала вам што сте дошли у овако великом броју, то сигурно господин Пешић и заслужује… И званично му желим све најбоље, нема потребе да се господин Пешић посебно представља… Имамо наредне акције, нешто превише немам да кажем, осим да му пожелим све најбоље, здравље и, наравно, срећу.

Селектор Пешић је поздравио све присутне, како је рекао „моје другаре, новинаре и медије“…

– Срећа ће нам бити потребна, свима по мало, али што се више ради то је више среће. Сада смо дошли овде поново… Радујем се новом изазову и радујем се што сам поново тренер репрезентације. Није ми први пут, имам нека искуства, али оно, што се каже, заборави искуство, то није квалитет ако не знаш да га искористиш. Потрудићу се да то моје искуство и знање ставим у службу српске кошарке, не само репрезентације, иако је репрезентација најважнија не само у овој кући, него читавој Србији. Знам и сигуран сам да ће ми људи који су са моје леве и десне стране, председник Саша Даниловић и Драган Тарлаћ, дати подршку. А најважнија подршка је овде… Мислим да смо се добро нашли, имамо људе који су бивши играчи, кошарка мора да припадне кошаркашима. Ево, ту су и Крстић, Болић, Тарлаћ, Даниловић… Ослоните се мало више на нас, дајте нам подршку, па ће бити и спортске среће и резултата. Оно што бих могао да кажем јесте да се све мења, па морамо и ми да се мењамо. Ово поодавно није више Југославија него Србија, и у кошаркашком смислу… Зато ће ми требати мало времена… Говорио сам да Савез треба да има професионалног тренера. Сада га има, да проводи много времена, не само овде у канцеларијама, него на терену.

Пешић подвлачи да је мало подуже морао да размишља о овом изазову.

– Мало је било испитивања јавности, па сам видео да је јавност поприлично била задовољна предлозима, али кад су почели да ми се јављају и колеге тренери, онда сам донео ту одлуку… Сада ћу већи део времена да проводим у Србији, да живим овде, да радим на кошарци и да дам не све од себе, него и себе. Сигуран сам да ће бити и резултата. Добио сам подршку породице. Син Марко је, када је чуо, рекао: “Шта чекаш? Преузимај то!” Моја супруга Вера је рекла: „Једина медаља коју немаш је олимпијска“. Дакле, имам довољно циљева и мотива…

На питање новинара о поновном стварању култа репрезентације, односно како приволети и неке млађе играче да обуку дрес националног тима, Пешић је рекао:

– Питање је врло конкретно, али постављено сваки дан било где. Мислим да се ту не ради о било каквом култу репрезентације. Све се мења, па се и однос према свему мења, не само према репрезентацији, и у читавом свету и Европи… Када сам дошао у Немачку 1987. нико није хтео да игра за репрезентацију, не зато што не воле, него нису веровали да у репрезентацији могу да остварују такмичарске, спортске циљеве. Не само играчи, него и клубови. Онда је то био процес који је трајао. Имао сам подршку, визију и идеју како тај процес остварити. Сада сам у Србији и опет се поставља питање зашто култ? Све су то спортисти који су дошли на такав неки ниво да могу да играју за репрезентацију, а кад дођеш на тај ниво, онда то значи да си то постигао зато што си такмичар, зато што желиш да се такмичиш. Стварно мислим да већина жели да буде у тиму са најбољима и да играју против најбољих. Нећу да се бавим култом репрезентације, него ћу да се трудим да са људима стварам мало другачији однос, а то је интерес да желим да побеђујем, да освајам медаље, да будем бољи, да добијем осећај да сам бољи и да сам напредовао као играч. Мислим да је време у коме живимо такав процес… Све је другачије. Пре свега, утицај и моћ тренера се апсолутно смањује, не само кад је у питању репрезентација, него и кад си клупски тренер. У репрезентацији не зависиш само од играча, него и од клубова. Од свих тренера сам добио другарску, спортску подршку. Видео сам жељу да хоћемо сви заједно, јер се сви бусамо да нам је репрезентација најважнија, а кад треба онда баш и није… Треба нам рад, ред и одговорност. Када је у питању одговорност мене и господе поред мене, ту се не поставља питање. Али, када дође до тога, хтео бих да део одговорности преузму и они што говоре да је репрезентација најважнија. Репрезентација није моја, ја сам само тренер репрезентације… Ми знамо да се са нама не завршава кошарка у Србији, него се само наставља. Морамо да водимо рачуна и о младим тренерима и играчима и видимо како њих можемо да интегришемо у систем…

Представнике медија је интересовало и да ли ће нови селектор посетити Николу Јокића и разговарати са њим о игрању за репрезентацију.

– Сигурно да планирам сваког, не само Јокића, него све играче, и Теодосића као капитена и све могуће кандидате за репрезентацију… Сада је у глави, да вам искрено кажем, да видимо шта можемо да урадимо за припреме за квалификације за Светско првенство, имамо две утакмице које су 25. и 28. новембра… Ту ћемо морати краткорочно да делујемо, да се припремимо, а после тога ћемо имати много више времена… Ја сам ту давао неке изјаве, па су ме прозивали, али то је део нашег поднебља и посла, да сам се удварао Јокићу. Јесам, не само да сам се удварао, него ћу се сваком играчу удварати и објашњавати како је много добро за њега и његову каријеру да игра за репрезентацију. Јасно је да ће посета играчима бити… Пошто немам сваки дан тренинг, то ће бити тренирање са посетом. Нећу бити само тренер, него и ментор. Посећиваћу играче, разговарати са њима, гледаћу утакмице, покушаваћу и у том делу комуникације не да им објашњавам колико је важно за њих да играју за репрезентацију, него да им помогнем да буду бољи, да правим неку оцену како играју, шта треба да ураде… Једноставно, да направимо неку узајамну емпатију, да они знају да сам ја ту и да желим да им помогнем… И то је део мог посла као селектора репрезентације… – истакао је Пешић.

Директор репрезентације Драган Тарлаћ рекао је:

– Кошаркашка и шира јавност је сигурно ово ишчекивала да дође дан када ће се репрезентација поставити на нове темеље… Ово сматрам неким континуитетом мог претходног рада у Савезу… Када је Пешић обавио разговор са мном, иако тада није био активан у репрезентацијама, али је човек који живи кошарку и жели све најбоље српској репрезентацији, и тада је имао визију о потреби функције која је била нешто другачија од ове, мада веома слична… Тада, на позив Дејана Бодироге, кренули смо у селектирање и рад са генерацијама које су данас носиоци сениорске репрезентације, па зато ово и називам континуитетом тог рада… То нас, наравно, не доводи у позицију неких гаранција. Велики рад је пред нама, на то смо спремни, да одговоримо на те изазове и зато смо овде. Захвалност опет дугујем Карију, који и сада има визију да је ово позиција из које морамо напред, као и Саши који је показао разумевање и препознао потребу да се Савез постави на те основе – закључио је Тарлаћ.

Tagovi

Komentari (0)