Проjекциjама у Београду, Новом Саду, Нишу и Крагуjевцу у десет биоскопских дворана сутра (5. 11.) почиње 21. Слободна зона.
Фестивал ове године неће имати свечано отварање, jер ниjе добио средства на jавним конкурсима у Србиjи, истакнуто jе на данашњоj конференциjи за медиjе у УК „Пароброд”.
Фото: Тања Дробњак
‒ Имамо два донатора, Реконструкциjу Женски фонд и Француски институт, и радимо са врло малим буџетом. Будући да су изостала средства коjа смо имали на располагању претходних 20 година, одлучили смо да jе приоритет да фестивал задржи континуитет. Стога немамо регуларне такмичарске програме, награде, жириjе, немамо пратеће програме, као ни свечано отварање и затварање ‒ обjаснио jе Раjко Петровић, директор и jедан од селектора Слободне зоне.
Он jе навео да jе ове године задржана jедино Награда публике те да ће гледаоци, на улазима у биоскопске дворане, као и на друштвеним мрежама и званичном саjту фестивала, наћи QР кодове са линком ка гласачким листићима.
‒ Фестивала не би било да ниjе било разумевања одређених аутора и продуцената коjи су желели, без обзира на оконости, да прикажу филмове на Слободоноj зони, као и без подршке домаћих и регионалних дистрибутера и биоскопа ‒ поручио jе Петровић.
Бранка Павловић, селекторка фестивала, представила jе филмове из Женске линиjе, jедине селекциjе коjа jе опстала захваљуjући Реконструкциjи Женски фонд.
Реч jе о филмовима „Стави душу на длан и ходаj” Сепиде Фарси, „Темељ” Кинге Михалске и „Писма из Мелна” Мартине Приснер.
‒ Сва три филма су изузетно актуелна и баве се догађаjима у свету коjи су обележили не само претходну годину, већ ће обележити и године пред нама. 'Стави душу на длан и ходаj' прати младу фотографкињу под опсадом у Гази. Филм jе изазвао велико интересовање у Кану.
Пољско-канадска ауторка Кинга Михалска у филму 'Темељ' прати људе коjи живе на десетак локациjа у Пољскоj на коjима се дешавао холокауст, од Аушвица до осталих, мање познатих стратишта. Ауторка се бави питањима сећања, расизма, антисемитзма и и става према прошлости.
Моj лични фаворит jе документарац 'Писма из Мелна' коjи jе добио Награду пубике у Берлину. Године 1992. у Мелну се десио неонацистички напад у коjем jе погинуло троjе људи турско-курдског порекла. Тридесет година касниjе, преживели дечак коjи тада имао седам година сазнао jе да jе у архиви града Мелна сачувано хиљаде писама подршке и солидарности коjа до њега никада нису стигла.
Jош jедан од фаворита са Берлинала jе и трилер 'Хистериjа' чиjа радња исто помиње напад у Мелну. Понекад се дешава да су филмови на Слободноj зони међусобно повезани, а ове године више него икад ‒ оценила jе Бранка Павловић.
Она jе подсетила и на домаће и регионалне ауторе коjи ће бити гости фестивала и учествовати у разговорима са публиком након проjекциjа у Дворани Културног центра Београд.
Лидиjа Зеловић, босанско-холандска ауторка коjа jе документовала читав своj живот од 1992. наовамо, у документарцу „Домаћи терен” бави се питањима идентитета и припадности и тиме да ли диjаспора има права да одлучуjе о судбини своjе матице или земље у коjоj живи. Њен филм на прогаму jе 8. новембра у 19 сати.
Пре тога, премиjерно ће бити приказан кратки играни филм „Мачке” Данила Станимировића о српскоj породици у Цириху и дечаку Миши коjи проналази напуштено маче.
Сенад Шахмановић представиће 6. новембра у 19 сати филм „Вуде, ти си побиjедио!”, о jедином jугословенском добитнику Оскара, Душану Вукотићу, а Деjан Кожул истога дана у 17 часова „Рамизово љето”, о бившем рудару и припаднику Армиjе БиХ коjи не пристаjе да ћути пред „накарадним системима и друштвима”.
Сем у ДКЦ, београдски програм биће приказиван у Дому омладине, Таквуд синеплексу, Синеплексу Ушће, Арт биоскопу Коларац и Установи културе „Пароброд”.
У Новом Саду публика ће моћи да погледа филмове у Арени синеплекс и Културном центру Новог Сада, док ће локални Синеплекси угостити гледаоце у Нишу и Крагуjевцу.
Комплетан програм налази се на саjту слободназона.рс.
Trejleri:
Promotivni video 21. Slobodne zone
Миона Ковачевић
Објави коментар