Србиjа сиjала истраживачким жаром

У 24 града широм Србиjе на десетине хиљада грађана синоћ jе учествовало у слављењу науке у 14. Европскоj ноћи истраживача, док Београђане очекуjе бонус дан у суботу, са активностима и у циркускоj шатри!

 Noć istraživača 2023 FOTO Tanja Drobnjak (3).jpg

Фото: Тања Дробњак

Србиjа jе светлела у истраживачком жару 29. септембра у Ноћи истраживача, заjедно са око милион и по Европљана коjи су посетили ову манифестациjу одржану истога дана у 26 земаља и више од 400 градова Старог континента.

Радионице, квизови, експерименти, предавања, лов на благо, виртуелне шетње кроз прошлост, садашњост и будућност и друге активности, око стотину њих, на наjлепши начин приближиле су посетиоцима чари бављења науком и моћ маште.

Велико научно дружење организовано jе у Београду, Чачку, Крагуjевцу, Трстенику, Нишу, Лесковцу, Рановцу, Рековцу, Заjечару, Неготину, Новом Саду, Шапцу, Кикинди, Крушевцу, Приjепољу, Прибоjу, Новоj Вароши, Параћину, Jагодини, Свилаjнцу, Деспотовцу, Пироту, Инђиjи и Ћуприjи.

Свечано отварање одржано jе у у Музеjу науке и технике у присуству броjних званица, међу коjима су били и амбасадори Шведске, Француске и Грчке. Њима су се обратили др Jелена Беговић, министарка науке, технолошког развоjа и иновациjа Републике Србиjе, Њ. Е. Емануеле Жиофре, амбасадор и шеф Делегациjе Европске униjе у Републици Србиjи и проф. др Биљана Шљукић Паунковић, професорка Факултета за физичку хемиjу.

Noć istraživača 2023 FOTO Tanja Drobnjak (3).jpgФото: Тања Дробњак

Министарка др Jелена Беговић подсетила jе да jе, од свог почетка 2010, Ноћ истраживача одржана у преко 45 градова у Србиjи са око милион и по посетилаца до сада.

- Ово jе моменат када се истраживачи из целе земље и Европе окупљаjу да би поделили са грађанима и друштвом своjу љубав и страст према науци. Никада ниjе било важниjе да комуницирамо са окружењем у вези с тим коjе су користи и бенефити науке у нашим животима. Привилегиjа jе бавити се науком, а последица тога jе побољшање живота људи око вас - истакла jе др Беговић. Она jе додала да jе подршка Европске униjе науци у Србиjи огромна, а да су њено министарство и влада одлучни у креирању jош бољег екосистема за научнике.

Њ. Е. Емануеле Жиофре изjавио jе да jе Европска ноћ истраживача, коjа се организуjе под покровитељством Европске униjе, сjаjна прилика да се стимулише радозналост младих да и сами постану научници.
- Морамо да у млађе генерациjе уградимо страст за науком, jер нам требаjу добре идеjе за оваj свет. Страст jе кључан састоjак да бисте имали светле умове у будућности коjи ће помоћи Србиjи, Европи и човечанству да напредуjе - казао jе Жиофре.

Проф. др Биљана Шљукић Паунковић захвалила се министарству науке и влади Србиjе, као и ЕУ за сву подршку коjу пружаjу сектору науке у Србиjи.

- Радимо ово jер веруjемо да математика ниjе досадна, да физика може бити веома узбудљива а да jе хемиjа добра не само када се дешава између двоjе људи, већ и у лабораториjи при реакциjи два молекула. Реакциjа jе управо оно што желимо да изазовемо, не само у лабораториjама већ код свих посетилаца. Желимо истовремено да допремо и до научника, да извучемо из лабораториjа штеребере међу нама, а да афирмисане научнике заинтересуjемо за области коjма се не баве jер jе Европска ноћ истраживача савршен споj природних и друштвених наука, науке и уметности - поручила jе проф. др Шљукић Паунковић.

Пре свечаног отварања одржан jе и панел „Наука и иновациjе - могућност за развоj” на коме су учествовали проф. др Владимир Црноjевић, директор Института Биосенс, проф. др Иван Ракоњац, директор Фонда за иновациону делатност, др Милица Ђурић Jовичић, в.д. директора Фонда за науку и др Марjана Бркић, в.д. директора Центра за промоциjу науке. Емитован jе и кратки филм „ЕУ и Србиjа – партнери у науци и иновациjама“.

ПРОГРАМ У БЕОГРАДУ ЗА СУБОТУ, 30. 09.

Ноћ истраживача одржава се у Београду и у суботу, 30. 09. од 16 до 22 сата на Факултету за физичку хемиjу, платоу испред Природно-математичког факултета, у ТЦ Ушће и Луки Београд.

На Факултету за физичку хемиjу научници ће вам показати како да направите модел срца од флаша и цевчица, како се добиjа гориво будућности и како таблете испоручуjу лек, моћи ћете да ћаскате са вештачком интелигенциjом, напишете своjе име на jезику ДНК, да видите демонстрациjу мотора беспилотне летелице Удружења БЕОАВИА, откриjете колико jе хиљада година стара кап воде у вашоj чаши, ко су била деца проналазачи... Посетиоци ће заронити у свет античке калиграфиjе и уметничке иконографиjе, закорачити уназад у време кроз поставку предмета и материjала, решити мистериjу императорове смрти, направити љигавца и креирати своjу прву видео-игрицу.

У амфитеатру Факултета за физичку хемиjу од 16 сати три научнице суперзвезде испричаће своjе невероватне приче, рецимо, о томе како су добиле „Награду за жене у науци - Л'Ореал Унеско” и на коjим истраживањима раде, од 17.30 биће одржано предавање о томе зашто баш одређене датуме славимо као празнике, а од 19 сати чека вас пиротехнички спектакл Милана Поповића.

Циркобалкана у Луки Београд код Силоса организуjе радионицу „Потрага за циркусом” за децу од осам до 14 година и чак три различите циркуске лабораториjе, а на истом месту у 20 сати рок бенд „Гладни научници” одржаће концерт и покушати да вас увуку у своj свет у коме су музика и наука неодвоjиве jедна од друге.

На трећем спрату ТЦ Ушће инсталиран jе Експериментариjум где ћете у само 100  корака прећи пут од ледених - 196 °Ц течног азота до више хиљада степени вреле плазме, а на том путу научници ће вам обоjити сенке, дићи косу на глави и упалити сиjалицу коjу држите у руци.

Европска ноћ истраживача у Србиjи се реализуjе кроз два проjекта: РеФоцус Арт и СциенцесЦоол.

Координатор проjекта РеФоцуС Арт (Роад то Фридаy оф Сциенце анд Арт) jе Центар за промоциjу науке у сарадњи са Институтом за биолошка истраживања „Синиша Станковић“ - Институтом од националног значаjа за Републику Србиjу, Природно-математичким факултетом из Ниша и Заводом за заштиту споменика културе Крагуjевац.

Координатор проjекта SciencesCool (Science on the move - from lab to streets & school) jе Факултет за физичку хемиjу Универзитета у Београду у партнерству са Институтом за молекуларну генетику и генетичко инжењерство Универзитета у Београду.

Проjекти су финансирани из програма „ХОРИЗОН ЕУРОПЕ“, наjвећег програма Европске униjе за истраживање и иновационе делатности, а у оквиру потпрограма „Мариjа Склодовска-Кири”.

Више информациjа можете наћи на званичном саjту: nocistrazivaca.rs

 

Миона Ковачевић - PR

 

Tagovi

Komentari (0)