СНП: МАДАМ БАТЕРФЛАЈ балет у два чина

Копродукција: Српско народно позориште, Нови Сад (Србија), и
Европа балет, Санкт Пелтен (Аустрија)

 

Кореограф, редитељ, избор музике и аутор либрета: Петер БРОЈЕР (Немачка/Аустрија)

Сценограф, реализација израде костима, дизајнер светла и звука: Петер БРОЈЕР
у сарадњи са техничким тимом СНП-а

Дизајнер видео-пројекција: Маркус ГЕСЛЕР (Аустрија)

Слике у пројекцијама: Себастијан ШЕРЕМЕТ (Словенија)

Асистент кореографа: Доминик ВАЈДА (Аустрија)

Скице костима: Ј. Т. (Јапан)

Асистент костимографа: Катарина СТАНИВУКОВИЋ (Нови Сад)

 Screenshot 2021-05-11 at 21.13.51.png

фото: Срђан Дорошки

Улоге:

Ћо-Ћо-сан, Мадам Батерфлај: Ана ЂУРИЋ / Ничика ШИБАТА* / Катарина КЉАЈИЋ

Сузуки, њена служавка: Лана СТОЈАНОВИЋ / Катарина ЗЕЦ / Милена КРКОТИЋ

Кејт: Катарина КЉАЈИЋ / Мајара ВИСОЗО* / Мина РАДОВИЋ / Олга АВРАМОВИЋ

Б. Ф. Пинкертон, поручник америчке морнарице: Самјуел БИШОП / Флориjан КАДОР* / Андреј КОЛЧЕРИЈУ

Отац: Андреј КОЛЧЕРИЈУ / Самјуел БИШОП / Тома КРИЖНАР

Шарплес, амерички конзул: Давид ГРУОСО / Тома КРИЖНАР

Горо, проводаџија: Ђулио МИЛИТЕ / Доминик ВАЈДА* / Александар БЕЧВАРДИ

Бонзо, јапански свештеник, ујак Ћо-Ћо-сан: Милан ИВАН / Зоран ТРИФУНОВИЋ

Јамадори: Наојуки АЦУМИ / Александар БЕЧВАРДИ

 

Две деверуше: Мина Радовић, Луиз Дикре / Катарина Зец, Олга Аврамовић

Два девера: Давид Груосо, Милан Иван / Зоран Трифуновић, Тома Крижнар

Четири гејше: Јелена Дангузов, Јелена Николић, Настасја Иветић, Миња Јокановић / Марија Трифуновић, Милица Јелић

Четири момка с гејшама: Наојуки Ацуми, Никола Стаменовић, Зоран Трифуновић, Бојан Раднов / Александар Бечварди, Иван Салонски

Служавка: Ајака Саито / Милица Јелић

Девојке у прологу и епилогу: Катарина Кљајић, Лана Стојановић, Мина Радовић, Милена Кркотић, Јелена Николић, Јелена Дангузов, Дејана Бајић, Катарина Зец, Миња Јокановић, Ајака Саито, Луиз Дикре, Настасја Иветић / Милица Јелић, Милана Самарџић, Марија Трифуновић, Бојана Митић, Соња Гаврилов, Олга Врбашки, Хана Салак, Ивана Трпчевић

Америчко венчање (четири пара):
Милена Кркотић, Марија Трифуновић, Јелена Дангузов, Миња Јокановић / Настасја Иветић, Дејана Бајић, Милица Јелић

Наојуки Ацуми, Никола Стаменовић, Александар Бечварди, Иван Салонски / Зоран Трифуновић, Тома Крижнар

Сцена „Време пролази“:

Катарина Кљајић, Лана Стојановић, Мина Радовић, Милена Кркотић, Јелена Николић, Јелена Дангузов, Катарина Зец, Миња Јокановић, Настасја Иветић, Дејана Бајић, Луиз Дикре, Марија Трифуновић / Ајака Саито, Милица Јелић, Милана Самарџић, Соња Гаврилов, Олга Врбашки, Хана Салак, Ивана Трпчевић

Давид Груосо, Милан Иван, Тома Крижнар, Никола Стаменовић, Александар Бечварди, Наојуки Ацуми, Зоран Трифуновић / Иван Салонски, Ђулио Милите

Дете: Теа Маричић.

*Солисти Европа балета, Санкт Пелтен

 

Балетски педагог: Ала Ширкевич (Санкт Петербург, Русија)

Репетитори: Оксана Сторожук, Маја Грња, Борис Ладичорбић

Корепетитори: Золтан Гајдош, Дејан Бркић

Тонски сарадник: Предраг Петрушевски

Инспицијенти: Тања Цвијић, Иван Свирчевић

 

Пројектни менаџер и преводилац: Сенка Петровић

 

Технички тим СНП-а: Мајстор светла: Тихомир Бороја

Видео-бим: Ђорђе Верначки, Срђан Миловановић

 

Костим, сценографија и и остала сценска опрема израђени у радионицама СНП-а.

 

Представа траје један сат и педесет минута и има једну паузу.

(I чин 54 минута, пауза, II чин 52 минута)

 

Премијере у СНП-у: 14. и 18. мај 2021,
сцена „Јован Ђорђевић“, Нови Сад (Србија)

Премијера у Европа балету: 11. јун 2021, Санкт Пелтен (Аустрија)

 

Проф. Петер БРOЈЕР
Kореограф и редитељ

Screenshot 2021-05-11 at 21.13.31.png

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Једини плесач из Немачке који је направио међународно признату каријеру - Петер Бројер је тај једини. Од раних 60-их година прошлог века, истовремено је имао значајан утицај на немачку плесну сцену, инспирисао кореографе и био узор бројним будућим генерацијама плесача. Његова сценска каријера започела је 1961, а завршила се 1989. Његове прве кореографије настале су почетком 1980-их.
Од 1991. Бројер је радио као балетски редитељ и шеф-кореограф са балетом Државног позоришта у Салцбургу.

Рођен је 29. октобра 1946, у градићу Тегернзе у Горњој Баварској. Као син пијанисте и диригента Петера Бруне Бројера, музика је била део његовог живота од најранијег детињства. После рата са родитељима се преселио у Минхен, где је са 11 година започео са балетским образовањем у стилу руске школе Ваганова, прво у балетској школи Roleff-King, те нешто касније код балетског мајстора Густава Бланка. Са само 15 година, 1961. добио је први ангажман као играч у ансамблу Баварске државне опере у Минхену; истовремено је наставио школовање код Леонида Гонта. Године 1964. прешао је у балет Немачке Опере на Рајни у Дизелдорфу, где су међу његовим учитељима били Ерих Валтер и Виктор Гзовски. Постао је солиста и првак балета 1967.

Од 1969. до 1973, као првак балета, био је гост на чувеном „Лондонском балетском фестивалу“, а од 1973. постао је стални члан те компаније као првак балета. То је почетак његове међународне солистичке каријере. Једно време је истовремено био члан балетских ансамбала у Лондону, Дизелдорфу, Минхену и Берлину, понекад играјући и по 20 представа месечно. Наредних година интензивно је путовао по Венецији, Паризу, Барселони, Монте Карлу, Загребу, Милану, Напуљу, Торину, Женеви, Базелу, Цириху, Прагу, Хонг Конгу, Њујорку, Вашингтону и по јужноафричким градовима Дурбану и Јоханесбургу. Године 1979. играо је у Америчком балетском позоришту и балету  миланске Скале. Гостовања са представама одвела су га у Аустралију, Јужну Америку, Јужну Африку, Шпанију, Југославију, Пољску, Чехословачку, Француску, Енглеску, САД, Јапан и Филипине. Бројер је завршио играчку каријеру 1988, у 42. години, као звезда међународне балетске сцене.

Прве кореографије настале су раних 80-их за Баварску државну оперу, Немачку оперу на Рајни у Дизелдорфу, Берлинску државну оперу „Unter den Linden“ и Будимпештанску државну оперу. По завршетку активне каријере, Бројер је постао балетски редитељ и кореограф у Државном позоришту Салцбург и основао Салцбург балет почетком сезоне 1991/92. У првој сезони, на оперу К. В. Глука  Орфеј и Еуридика и на Пер Гинт Х. Ибзена, креирао је целовечерње балете. Наредних година непрекидно је утемељивао традицију великих наративних балета у овом позоришту и постигао велике успехе код критичара и публике бројним праизведбама, као што су: Медеја, Сан летњих ноћи, Болеро, Чајковски, Мерлин и многим другима.

За Салцбург балет је такође креирао целовечерње балетске представе, као што су: Ромео и Јулија, те Успаваналепотица, као балет за целу породицу и иновативно вече под насловом Bach ‘n‘ Drums. У балету Елементи, као кореограф прати магични број „четири“, а са Битлсима ствара биографски балет о настанку популарног бенда. Креације Петера Бројера укључују и Марију Антоанету и успешну продукцију Blues im Berg са Елом Куком и његовим бендом и “Dance for Satisfaction“ - балет о Ролингстонсима. Креирао је Сигфрида за Градски балет Карлсруеа са Градским оркестром из Бада. У сарадњи са Bolshoischule из Бразила, априла 2014. (са 15 играча из те школе), кореографисао је своју верзију Лабудовог језера (31 балетски играч) са Моцартовим оркестром из Салцбурга. Mythos Coco је његов 50 целовечерњи балет. Пепељуга је 54 балет (у Моцартовој кући, 2018), 55 балет је Moonwalk 2019. са Салцбуршким балетом, као омаж Мајклу Џексону. Од 2019. ствара и ради у Европа балету из Санкт Пелтена. Мадам Батерфлај биће његов 56 целовечерњи балет.

Петер Бројер је носилац почасти: 1967. Награда за промоцију савезне покрајине Северна Рајна-Вестфалија; 2007. Велики аустријски Крст части за науку и уметност; 2010. Награда Маја Плисецказа најбољу кореографију за Кармен; 2011. Међународна награда за уметност и културу Града Салцбурга. Године 2017. од аустријске државе добио је стручно звање професора.

(прев. С. Петровић)

  

Петер БРОЈЕР: Принцеза Месеца

Интервју 

- Пред каквим све изазовима сте били када сте правили балет?

Волим ову оперу Мадам Бaтерфлaj, али верујем да балетом, кроз наша тела, можемо још интензивније да изразимо осећања радости, туге и бола и желео бих да испричам и другу страну приче. Желео бих да продрем дубље у душе ликова и осветлим културне разлике.

- Шта Вас је мотивисало да направите Вашу балетску причу?

Као играч, често сам наступао у Јапану и увек сам био фасциниран том културом. Естетика архитектуре, малих ствари, сликарства и... свака шоља чаја је јединствена. Кодекс части је у вези с њиховим мистичним световима и њиховим дивним легендама и бајкама. Исто тако желим да упоредим две културе, Јапана и САД-а, посебно у њиховим осећањима, вредностима и емоцијама.

Screenshot 2021-05-11 at 21.13.15.png

фото: Срђан Дорошки

- Који стил игре преовладава, или су равномерно присутни и класичан и неокласичан покрет?

Живимо у времену, и то је дивно, када можемо преплитати све стилове заједно, у зависности од тога шта прича захтева. Тако да сам, наравно, уткао различите плесне изразе. Пркошење гравитацији, љубав и нити такође могу зрачити агресивно. Све je у неокласичној форми, заједно са савременим покретима, контракцијама и џез елементима (посебно у америчкој сцени интегрисани су и покрети мјузикла и џез балета) и реалистичким глумачким реакцијама, али без балетске пантомиме.

- Ко су главни ликови и како их градите у односу са споредним ликовима? Ко је Ћо-Ћо-сан?

Главни лик је Принцеза Месеца која жели да се преобрази у Ћо-Ћо-сан.
Пинкертон је површни амерички официр који је природно фасциниран егзотичним, њему непознатим емоционалним светом Ћо-Ћо-сан, али не схвата да је за њу обећање од велике важности и, рекао бих да ће, ако се он не врати, она изгубити част и лик. То је трећина оригиналне приче, Принцезе Месеца и сцена које сам замислио (попут америчког венчања, сцене „Време пролази“ и месечевих сцена). Увек сам се питао шта Пинкертон ради у Америци, зашто је заборавио Ћо-Ћо-сан. 

- Колико има Пучинијеве Мадам Батерфлај у Вашем балету?

Рекао бих мало. Трећина прати оригиналну причу. Један део приче је Америка и остало је моја фикција.

- Познато је да Пучинијева опера Мадам Батерфлај дело у којем нема скоро никакве радње и да су у фокусу трагедија једне Јапанке и лирско осећање.

То сам желео да исправим. Нисам желео да прикажем клише потчињене и слабе жене, већ њену снагу воље, њену унутрашњу снагу и њене капацитете у животном искуству.

- Којим све средствима постижете динамику радње, а којима добијате на снази лирске експресивности?

То се такође огледа у мом избору музике (музика јапанских композитора за велике класичне оркестре са јапанским соло инструментима, филмска музика, кодо бубњеви, и као контраст нумере On The Town Леонарда Бернштајна). Сценографија је једноставна форма јапанске куће, све сцене у Јапану су сликане и анимиране у јапанском стилу. Америка је веома упадљива. Тако да су та два света у снажном визуелном контрасту.

Емоције су преточене у светло, а такође их подржава и музика.

- Шта се све очитава од универзалних симбола и шта они значе?

Очев сепуку даје Ћо-Ћо-сан моћ да одлучи о свом животу кроз стару традицију. Дете је њен емоционални мост до стварног живота, можда из жеље да прекине са традицијом.

- У каквом односу стоје Пролог и Епилог и шта реферише?

Апстрактне сцене Пролога и Епилога су форме које уоквирују причу – то је мање-више свет Принцезе Месеца. Бонзаи симболизује живот. Те две сцене и жудња за људским осећањима су наша велика мистерија живота.

„Чекајући срећу исто је као чекајући смрт“.

И. И. К.(превод: С. Петровић)

 

Screenshot 2021-05-11 at 21.12.57.png

фото: Срђан Дорошки

Маркус ГЕСЛЕР
Дизајнер видео-пројекција

Маркус Геслер алијас BandBreit23 рођен је 1979. године и одрастао је у Салцбургу. Под утицајем касних 80-их и 90-их, своју уметничку каријеру започео је око 1998. Његови први кораци били су стварање једноставне компјутерске музике  користећи Reason и сличне програме, као и аналогну видео-монтажу. Касније, од 2000. године, пожелео је да ради више због своје љубави према музици и визуелним сликама, па је почео да купује грамофоне, винил-плоче, различите синтисајзере, бубњарске компјутерске програме, видео-опрему и још много тога. Његова је мисија била да стекне што више искуства и научи како се рукује различитим стиловима.  И до сада није престала.

BandBreit23 је аудио-визуелни пројекат који укључује визуелни дизајн и видео-инжењеринг, аудио-продукцију и инжењеринг, догађаје, поставке звучног система и опреме & Ди-џејинг (Vinyl / Digital). Актуелни пројекти: Мадам Батерфлај (СНП Србија); Салцбург Фестивал (Il trionfo del Tempo e del Disinganno – Вођа тима за видео-инжењеринг, дечији и омладински програм Видео-дизајн); Salty Tribe Records; Patchwork Soundsystem; MARK – SZG. Претходни пројекти: Салцбург Фестивал (различити пројекти); Бечка недеља моде; Life Ball; O2C3LOT6tem;Grooveboxx; Club Proberaum; Take a Break.

(прев. С. Петровић)

 Screenshot 2021-05-11 at 21.12.43.png

фото: Срђан Дорошки

Либрето Мадам Батерфлaj

Чежња Принцезе Месеца да осети људске емоције

Део I

Пролог почиње у свету Принцезе Месеца као велика, мистична плесна сцена.

Пинкертон и Шарплес долазе у јапанску кућу америчког конзула. Горо све аранжира и представља им Сузуки, Ћо-Ћо-сан и још четири гејше. Пинкертон се заљубљује у Ћо-Ћо-сан и изнајмљује кућу у којој ће живети заједно са Ћо-Ћо-сан и Сузуки.

Ћо-Ћо-сан прича о свом оцу који је починио сепуку и како је постала гејша.

Пинкертон и Ћо-Ћо-сан ступају у брак по традиционалном јапанском обичају. Ујак Бонзо прекида церемонију и покушава да спречи венчање.

Сузуки припрема Ћо-Ћо-сан за прву брачну ноћ. Велики љубавни дует. Пинкертон обећава Ћо-Ћо-сан да ће се вратити следећег пролећа.

Године пролазе. Ћо-Ћо-сан је родила сина и жељно очекује повратак Пинкертона. 

Део II

Пинкертон се вратио у Сједињене Америчке Државе и заборавља на Ћо-Ћо-сан. Заведе га друштво. Упознаје Кејт. Они се заљубљују и венчају се...

Ћо-Ћо-сан и њен син чекају Пинкертона. Новца понестаје. Горо долази са богатим Јамадоријем, који жели да се ожени са
Ћо-Ћо-сан. Она га жестоко одбија и избацује Гороа из куће.

Шарплес стиже и доноси Пинкертоново писмо у којем пише да се неће вратити. Ћо-Ћо-сан чита писмо. Ипак, она и даље мисли да ће јој се Пинкертон вратити, као што јој је обећао.

Сањари о њиховом поновном сусрету… и одједном испред ње се појави Кејт, нова Пинкертонова супруга.

Ћо-Ћо-сан тада схвата да Пинкертон неће бити њен и свог сина даје Кејт. Ћо-Ћо-сан одузима себи живот, извршавајући сепуку очевим мачем.

Принцеза Месеца је проживела све људске емоције и вратила се разочарана.

„Чекајући срећу исто је као чекајући смрт“.

Проф. Петер Бројер

Screenshot 2021-05-11 at 21.12.26.png

фото: Срђан Дорошки

Бесмртна Батерфлај

Животне приче увек провоцирају, а највише оне које су преточене у сценско-уметничко дело и настављају свој „други“ живот пред гледаоцима, читаоцима. Eгзотична путописнa литература француског писца и морнаричког официра Пјера Лотија Мадам Хризантема (1887), који је боравио у Јапану 1885, међу првима је утицала на обликовање перцепције јавности о оријенталним земљама, па су из ње црпљене теме, мотиви и пасажи за каснија књижевна и позоришна дела. Велику популарност имала је новела америчког писца Џона Лутера Лонга МадамБатерфлај (1898), прича о крхкој младој Јапанки Ћо-Ћо-Сан коју изневерава поручник америчке морнарице. Међутим, Пучини је посебно био импресиониран, када је у Ковент гардену, у Лондону 1900, гледао позоришни комад Мадам Батерфлај, настао према поменутој Лонговој новели, али у драматизацији још славнијег америчког драмског писца и позоришног импресарија Дејвида Беласка… Пучини је одлучио да компонује своју МадамБатерфлај (премијера у миланској Скали 17. фебруара 1904, либретисти Луиђи Илика и Ђузепе Ђакоза, према Беласковој драми), оперско дело које покреће идеје о судару два света, Истока и Запада, о културолошким разликама, односу према традицији, империјализму, религији, филозофији, естетичком контексту, сублимирајући их у делу које и дан-данас изнова буди неподељену пажњу и савременог гледаоца и уметника који ово дело поставља за сцену.

Screenshot 2021-05-11 at 21.12.09.png

фото: Срђан Дорошки

Управо та лирска лепота Пучинијеве партитуре учинила је Мадам Батерфлај безвременом: на сталном је репертоару светских оперских кућа (од класичне до савремене оперске режије у којој доминира покрет и минимализам, каква је на пример у режији Роберта Вилсона, и у сценском покрету Сузуши Ханајаги, 1993, Париска опера), посвећена јој је значајна дискографска колекција (на пример, из 1975, са Мирелом Френи и Лучаном Паваротијем), постоје филмске верзије инспирисане причом о трагичној љубави младе Јапанке, као што су: амерички неми филм Сиднија Олкота (1915), Харакири, немачки неми филм Фрица Ланга (1919), амерички филм Мерионa Герингa (1932), М. Батерфлај Дејвида Кроненберга (1993), затим бродвејски мјузикли (M. Butterfly, 1988, по тексту Дејвида Хванга, извођено више од 800 пута; Мис Сајгон, 1989), настају нека нова уметничка дела (на пример, поводом обележавања 100-годишњице од премијере Пучинијеве Мадам Батерфлај, јапански композитор Шигеаки Сејгуса, компоновао нову оперу 2004), а као мотив препознатљив је уопште у култури.

Мадам Батерфлај је за многе ипак нешто више од једноставног и романтичног значења имена. Заузимајући стално место у светској историји, она је у речнику савремене цивилизације појам и

 алегорична слика о свету који нас дефинише, обликује, покреће…

Као балетско дело, први пут је изведено 1955. у кореографији Фредерика Ештона Мадам Хризантема Пјера Лотија. Заинтригиран причом, Ештон је кореографисао соло за Маргот Фонтејн. Исте године је Ештонову МадамХризантема, једночин балет на музику Алана Равсторна, премијерно извео Садлер Велс балет, у Ковент гардену, са Елејн Фифилд и Александром Грантом.

Позната је верзија Мадам Батерфлај чувеног аустралијског играча и кореографа Стентона Велча, који је Пучинијево дело преточио у целовечерњи балет, 1995. у Аустралији, a 2005. и у извођењу Балета Питсбург. Године 2010, Аустралијски балет је његово дело изводило у оквиру турнеје (Мелбурн, Аделејд, Сиднеј). Своје верзије и адаптације играли су балетски ансамбли и плесне компаније: Северни балет из Лидса (Велика Британија, оригинална верзија из 1996, а касније обнављана 2002, 2015), у кореографији Дејвида Никсона (носиоца највишег признања за заслуге које додељује краљица), плесна компанија Инсбрук (Аустрија, 2013), Балет Сијена (Италија, 2014), Корејски национални балет, Сеул (Кореја, 2014), Израел Балет, Тел Авив (Израел, 2014), балетске куће из Хјустона и Солт Лејк Ситија (САД, 2016), док је, на пример, у Градском казалишту „Сцена“ из Нове Горице (Словенија, 2009), савремену плесну верзију М Батерфлај остварила група младих играча у споју високе оперске уметности и поп-културе.

 

Dovunque al mondo Наша Мадам Батерфлај је жанровски ново дело модерне естетике, а настало је заједничкој сарадњи Аустрије, Немачке, Јапана, Словеније и Србије. Целовечерња представа је настала у копродукцији Српског народног позоришта и Европа балета из Санкт Пелтена, просторно и културолошки повезује ауторски тим и балетске играче. Ћо-Ћо-сан је константа у универзуму уметникових визија, каква је и ова Бројерова – Принцеза Месеца која утиче на плиму наших емоција. Као оригинално и атрактивно дело, музички је проткано најтанкоћутнијим звуцима шамисена – од потпуне тишине, преко тихог откуцаја срца и ромињања кише па до громогласних звукова традиционалног јапанског бубња – темељ су пулсирајућег уметничког израза и покрета. Видео пројекције представљају синтезу акварел слика и уметничке анимације, садржавају временске и просторне асоцијације стилизоване разним уметничким техникама (сликама за Јапан, а за Америку видео инсертима и фотографијама), док колорит јапанских традиционалних костима оживљава боје које нам само природа с пролећа може даровати.Али да ипак завршимо у духу апсолутно узбудљивe Пучинијеве мелодијe „Dovunque al mondo“, тј. „Широм света“, једне од најреферентнијих мелодија нежности, лирске топлине и значења речи којима поручујемо да се надамо да ће нашу Мадам Батерфлај многи видети широм света…

Ивана Илић Киш, уредник

Screenshot 2021-05-11 at 21.11.51.png

фото: Срђан Дорошки

O Балету СНП-а

Почетком 1950, Марина Олењина, пореклом Рускиња, стигла је из Београда у Нови Сад са једном групом од тридесетак играча, претежно чланова расформиране фолклорне групе уметничког ансамбла Централног дома Југословенске народне армије. Осмог марта 1950, она је основала Балет, била први његов шеф, кореограф и педагог. Са Олењином започиње први период живота и рада Балета, а репертоарски интерпретира руску класичну традицију која се континуирано негује. Прва балетска представа била је Шехерезада Н. Р. Корсакова (1950), а један од важнијих датума у историји Балета је 8. јануар 1955, када је први пут изведено Лабудово језеро П. И. Чајковског и то с првом дипломираном генерацијом Балетске школе из Новог Сада.

Од оснивања, Балет је поставио 152 балетска наслова, а неки су више пута обнављани: Шехерезада,Охридска легенда српског композитора Стевана Христића, Копелија, Лабудово језеро, Жизела, Ромео и Јулија, Дон Кихот, Крцко Орашчић, Враголанка, као основе светске балетске литературе, и два наслова неокласике по којима је новосадска балетска сцена чувена у региону: Вердијева Дама с камелијама и Грк Зорба Микиса Теодоракиса, који је Српском народном позоришту поклонио права на извођење… Ансамбл данас има преко 70 балетских играча који доприносе значају колективног рада у свим фазама стварања представе, а на репертоару има 12 балетских наслова класике и неокласике. Та најмлађа уметничка јединица СНП-а скоро увек учествује у представама Драме и Опере. Сви, укључени у богат и разноврстан репертоар, привржени су позиву, пожртвовани, вредни, занесени игром, технички напредују, уметнички сазревају. Како балетски критичари и историчари истичу, посебна одлика и снага новосадског Балета лежи „у ансамблу, а из доброг ансамбла излазе добри солисти, прваци, а многи су допринели успеху новосадског Балета припадајући колективној „личности“ која 71 годину има угледно место у уметничкој заједници широм региона. Балет је, уз многа места широм наше земље, гостовао у Италији, Румунији, Египту, Белгији, Холандији. Заслуге балетских играча су запажене и овенчане струковним наградама и, што је најважније, аплаузима публике - више од 1.300.000 гледалаца. 

Европа балет, Санкт Пелтен

Као уметничка и културна икона Града Санкт Пелтена и савезне покрајине Доња Аустрија, Европа балет слави плесне успехе већ скоро 30 година. Током својих светских турнеја,  међународно признати балетски ансамбл постао је један од највећих аустријских  културних амбасадора. Комбинација музике и плеса је универзални језик који се може разумети без ограничења и повезује људе из свих култура. Компанија се под вођством Михаела Фихтенбаума сматра међународном фабриком талената. Овај интернационални смисао изградио се кроз наступе у Бечкој државној опери, Bühne Баден, у Салцбургу, као и међуевропском сарадњом, као што су са Српским народним позориштем из Новог Сада или Petöfi Theatre из Шопрона.

Да би осигурао разноврсност у својим представама, концепт Европа балета је укључио кореографије у широком спектру балетских плесних стилова међународно познатих кореографа као што су: Ренато Цанела, Артур Колмаков, Петер Бројер и наравно Михаел Фихтенбаум.

Опсежни репертоар креће се од великих балетских класика до стилски дефинисаних ремек-дела 20. и 21. века, као и праизведби, попут недавног Фаринелија. Тридесет плесача из петнаест земаља изведу до четири премијере и стотину извођења по сезони.

Промовисање нових генерација младих талената увек је била мисија блиска срцу Михаела Фихтенбаума, уметничког директора Европа балета. И то веома успешно, јер је Европа балет био одскочна даска за међународни успех, сада светски познатим балетским уметницима, као што су: Карина Саркисова (некада Бечка државна опера, тренутно Државни балет Будимпешта), Кирил Курлајев (Бечка државна опера), Марија Абашова (Борис Ајфман Балет), Ана Јанчук, Кристина Кантсел, Лили Маркина (Салцбург Балет) и Натали Куш.

Европа балет

(прев. С. Петровић)

ЕУ-Јапан Фест

ЕУ-Јапан Фест (ЕУ ・ シ ャ ハ ン フ ェ ス ト, Īyū-japan-fesuto) је културна размена између  Европске уније и Јапана која се организује уз помоћ Јапанског комитета ЕУ-Јапан Фест (ЕУ ・ シ ャ ハ ン フ ェ ス ト 日本 委員会, Īyū-japan-fesuto Nihon iinkai),  јапанскe организацијe која од 1992. ради на стварању таквих размена између Европских престоница културе и Јапана. „Фест“ има за циљ да подржи и традиционалну и иновативну културу.

Комитет ЕУ-Јапан Фест Јапан је непрофитна организација коју финансирају европске владе, Агенција за културна питања и друге јапанске владине институције, као и донације. Канцеларија је у Којимачију, Чијоди, Токију.

(прев. и избор текста: С. Петровић)

Screenshot 2021-05-11 at 21.11.31.png

 фото: Срђан Дорошки

 

Израђено у центру за медије и продукцију СНП-а, 10. маја 2021.

Tagovi

Komentari (0)