Вилијам Шекспир
М А Г Б Е Т
Преводилац: Велимир Живојиновић
Режија Јагош Марковић
Драматург МОЛИНА УДОВИЧКИ ФОТЕЗ
Сценски говор Др ЉИЉАНА МРКИЋ ПОПОВИЋ
Сценограф МАТИЈА ВУЧИЋЕВИЋ
Костимограф ЛАНА ЦВИЈАНОВИЋ
Избор музике ЈАГОШ МАРКОВИЋ
Дизајн звука ВЛАДИМИР ПЕТРИЧЕВИЋ
Помоћник редитеља и асистент сценографа ТАРА ЛАЗАРЕВИЋ
Асистент костимографа ВИШЊА ЖИЛИЋ
Продуценти НЕМАЊА КОНСТАНТИНОВИЋ, ВУК МИЛЕТИЋ
Инспицијент САЊА УГРИНИЋ МИМИЦА
Суфлер МАРИЈА НЕДЕЉКОВ
Лица:
Магбет, племић шкотски НЕБОЈША ДУГАЛИЋ
Леди Магбет НАТАША НИНКОВИЋ
Данкан, шкотски краљ БРАНИСЛАВ ЛЕЧИЋ
Банко, племић шкотски АЛЕКСАНДАР СРЕЋКОВИЋ
Вештице РАДМИЛА ЖИВКОВИЋ, АЛЕКСАНДРА НИКОЛИЋ, ИВАНА ШЋЕПАНОВИЋ
Малком, Данканов син ВУЧИЋ ПЕРОВИЋ
Ленокс, племић шкотски ПЕТАР СТРУГАР
Рос, племић шкотски ДАНИЛО ЛОНЧАРЕВИЋ
Макдаф, племић шкотски ЈОВАН ЈОВАНОВИЋ
Доналбејн, Данканов син ОГЊЕН МАЛУШИЋ*
Дворски часник / Први убица / Сајтон НЕМАЊА СТАМАТОВИЋ
Други убица / Гробар БОГДАН БОГДАНОВИЋ
Слуга ДРАГАН СЕКУЛИЋ
Кардинал МИЛОШ ЖИВАНОВИЋ**
Војвода / Гробар ТОМИСЛАВ РАДОСАВЉЕВИЋ***
Војводе МИЛАН ШАВИЈА, МИЛОШ ДМИТРОВИЋ
* Студент глуме Факултета драмских уметности у Београду
* * Члан Балета Народног позоришта у Београду
* * * Студент глуме Факултета савремених уметности
Мајстор светла Миодраг Миливојевић | Мајстор маске Марко Дукић | Мајстор позорнице Невенко Радановић
Мајстор тона Тихомир Савић и Перица Ћурковић
Костим и декор израђени у радионицама Народног позоришта у Београду
Репризе 11, 12. и 30. децембар
Чувена Шекспирова трагедија „Магбет“, у режији Јагоша Марковића, биће премијерно изведена 22. и 23. новембра од 19,30 часова на Великој сцени Народног позоришта у Београду.
Марковић, један од наших најпризнатијих редитеља, сматра да је ово комад који говори о нашем властољубљу, о пустој вољи за моћ, најједноставније речено о злу и добру у нама, не ван нас.
„Све је у нама то, свима нама. Зато је тај комад толико опстао вековима, јер доноси катарзу и прочишћење, и саме нас чисти кроз страх и сажаљење од свега тога”, каже Јагош Марковић.
„Kако играти трагедију Магбетову данас? Kо је он и ко је његова леди? Пре свега су, као и сви ми, људска бића. Он и Она. Она и Он. И непроменљивост природе људске, овоземаљске. И разулареност ума људског. И помамљеност воље људске”, истиче драматург на представи и уметнички директор Драме Молина Удовички Фотез.
Главне улоге поверене су великим именима српског глумишта, првацима Драме Народног позоришта - Небојши Дугалићу (Магбет) и Наташи Нинковић (Леди Магбет).
Глумачку поделу чине и Александар Срећковић (Бако), Радмила Живковић, Александра Николић, Ивана Шћепановић (Вештице), Бранислав Лечић (Данкан), Вучић Перовић (Малком), Петар Стругар (Ленокс), Данило Лончаревић (Рос), Јован Јовановић (Макдаф), Огњен Малушић (Доналбејн)...
Редитељ Марковић направио је и избор музике, сценографију је осмислио Матија Вучићевић, костиме је креирала Лана Цвијановић, дизајн звука урадио је Владимир Петричевић, док је за сценски говор била задужена Љиљана Мркић Поповић.
Прва реприза заказана је за 11. децембар, а потом следе извођења 12. и 30. децембра.
РЕЧ ДРАМАТУРГА
Како играти трагедију Магбетову данас? Ко је он и ко је његова леди? Пре свега су, као и сви ми, људска бића. Он и Она. Она и Он. И непроменљивост природе људске, овоземаљске. И разулареност ума људског. И помамљеност воље људске. И суђаје три, које вештицама зову. И зашто ли их срете херој док се из битке дому враћао? Чиме их зазва неустрашиво битку бијући? Суђаје три, које вештицама зову. И истину му рекоше. И он их чу, али само дотле докле је могао да прими изречено из затвора људске природе, овоземаљске. Не може се разулареним умом Сила прихватити. Пред Сазнањем се мора сопство поништити. У дому га она дочекала. Воли га. Воља је њено све... Уз њега је до краја себе овоземаљске док је разум у својој разуларености не напусти. Не виде, ни једно од њих, да пут ка слободи постоји...Он има свест о томе да га моћне силе под своје узеше и да његова овоземаљска „моћ“ томе ништа не може. А опет, не одриче је се, и даје јој, до последњег свог трептаја, да и она своју снагу покаже. Зна да је само човек и да тој природи људској, овоземаљској, док је на овом свету служити мора и надићи је није у стању. Зна да је та немоћ његова трагедија и пристаје на то да другачији пут на овом свету и не тражи.
Након прочишћења пут Светлости је отворен...
Молина Удовички Фотез
МАРКЕТИНГ НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА
Објави коментар