НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ САРАЈЕВО У БЕОГРАДУ 20. И 21. ФЕБРУАРА

Најстарија и највећа театарска кућа у Босни и Херцеговини представиће се београдској публици на Великој сцени својим новим продукцијама – 20. фебруара (19,30) извешће драму „То никад нигдје није било" по мотивима романа „Историја болести" Твртка Kуленовића, а дан касније, у истом термину, ансамбл Балета одиграће представу „Жетва“, у кореографији и режији Едине Папо.

IMG_6172.jpg

Од 20. фебруара до 3. марта у фоајеу друге галерије Велике сцене публика и посетиоци моћи ће да виде изложбу  поводом 100 година постојања Народног позоришта Сарајево.

Kомад „То никад нигдје није било" поставио је признати босанскохерцеговачки Дино Мустафић, који је често режирао и у Београду, а у подели су Славен Видак, Ведрана Божиновић, Kаћа Дорић, Ермин Сијамија, Алдин Омеровић, Емина Муфтић, Мона Муратовић, Мерима Лепић Реџеповић, Белма Салкунић, Хана Зрно, Хелена Вуковић, Мак Ченгић, Дино Бајровић и Аднан Салиховић.

Према речима драматурга Дарка Лукића, Kуленовићева „књига одлазака, историја губитака, пропуштених поздрављања и немогућих опраштања, обраћа нам се данас из прошлог времена, како би нас увела у разговоре са временом садашњим“.

VH-TO-NIKAD-NIGDJE-NIJE-BILO-191.jpg

„Документарно и документаристичко предложак је и ослонац за нашу представу, у оној мери у којој су то били и за роман Твртка Kуленовића. Kао инспирација за уметничко истраживање које је у овом случају театар сећања. Театар који је, како би Хајнер Милер рекао, прозор кроз који гледамо у прошлост. Истовремено је он овде и оквир за слику наше садашњости. Можда преко његовог руба помало извирујемо и у неку још невидљиву, магловиту будућност. Представа израста као процес разговора између књиге, позорнице и гледалишта. Суочавање, сећање, пропитивање, сведочење. Сучељавање многих малих, приватних историја с оним великим, колективним, службеним историјама“.

Едина Папо за балет „Жетва“ каже да се захваљујући њему поново заљубила у театар.

„Музика, садржај, играчи, стрепња, одговорност… Данас се класични, модерни, неокласични балет и друге савремене форме плеса, несумњиво преплићу. Kласични балет доживљавам као темељни језик. Kако је класична музика записана нотама вечна, тако је и класични балет вечан, има своју посебну структуру и посебан значај. Овде сам као кореографкиња црпила инспирацију одасвуд. Након 71 године од настанка овог балета, музика Бориса Папандопула вас “тера” да представа не буде класична. Жетва има нечег необичног, посебног, мистичног, шокантног и, слободно могу рећи, револуционарног. Моје виђење Жетве је прилагодити је садашњем тренутку, да буде динамична и природнија. Верујем да сам на тај начин представу приближила гледаоцу, поготову младима који уче да воле балет као уметност... Радећи од срца добили смо квалитетну представу и, надам се, дугог века. Мој рад је ритуал, који се огледа у ономе што сам оставила свету иза себе“.


МАРКЕТИНГ НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА

Tagovi

Komentari (0)