Крилатица “прва љубав заборава нема” неброjано пута употребљена у знак њене истиности, потврду има и у спортскоj и животноj причи српске атлетске шампионке и лепотице Jоване Илић. Млада Суботичанка, под плаштом наjбоље српске jуниорке, са три државне титуле отиснула се 2016. преко Атлантика на студиjе где jе уз спринт, њену базну дисциплину морала да савлада jош неку из атлетског програма, а одлука jе пала на троскок. Школовање у Америци довело jе до стагнациjе на спортском плану, а повратак првоj љубави догодио се одмах по повратку у Србиjу. Морала jе све из почетка, али рад, љубав, стрпљење и вера доносе остварење циља. За кратко време одавно потврђена српска атлетска шампионка поново jе преузела таj ореол и под њим сада гази новим стазама за нове циљеве у “краљици спортова”.
Илићева jе лета 2021. на државном првенству у Краљеву први пут летела преко 13 метара (13,08). На тромечу Словениjа-Хрватска-Србиjа у Загребу фебруара 2022. заузела jе друго место, резултатом личног рекорда 13,61 метара и тим дометом наjавила jе учешће на Светском првенству у Београду.
Осврт на Светско првенство у Београду и како jе прошао зимски део сезоне коjи jе био у знаку припрема за СП?
“Искрено, нисам се ни надала учешћу на Светском првенству. После мање од две године тренинга, мислила сам да jе то немогуће и jедноставно нисам о томе ни размишљала. Међутим, напредовала сам врло брзо, и моjи резултати су се побољшали довољно да могу да учествуjем на jедном од наjвећих атлетских такмичења. С обзиром да сам из Суботице, било jе тешко спремати се за зимску сезону из разлога што немамо дворану. Често смо путовали у Београд и Нови Сад на тренинге што jе било врло замараjуће, али и поред тога успела сам скочити нови лични рекорд почетком фебруара. Тадође, учешче на Светском првенство ми jе дефинитивно дало jос већу мотивациjу за нову сезону” – каже 24 – годишња Jована.
Какви су планови и амбициjе за наставак сезоне?
“План jе да летњу сезону почнем краjем маjа или почетком jуна, као и да скочим лични рекорд, а главни циљ jе свакако учешче на Европском првенству у августу у Jерусалиму” – истиче Илићева.
У свет “краљице спортова” Jована jе ушла са девет година, на таj корак се одлучила након победе на општинском такмичењу на 300 m.
“Увек сам се бавила спринтом, од 60 до 300м и после jе то било 100м и 200м. Као стариjа jуниорка сам била државна шампионка на 100м, 200м, троскок, 4x400 и сребрна на 4x100м. Те године сам на првенству Балкана за jуниоре освоjила три медаље и била проглашена за наjбољу атлетичарку Србиjе у категориjи jуниорки. Након завршетка средње школе добила сам понуду за стипендиjу за студиjе у Америци под условом да имам резултат и у некоj техничкоj дисциплини поред спринта. Тренер и jа смо се договорили да то буде троскок и тако сам после врло мало рада скоцила 12.62м сто jе тада било довољно да jа заправо потврдим своjу стипендиjу” – обjашњава Илићева.
На факултету се такмичила само на првоj години студиjа, где jе скочила и 12.75м, али су jе након тога задесили здравствени проблеми због коjих ниjе била у могучности да тренира скоро три године.
“Мислила сам да jе са тиме моjа кариjера у атлетици готова. Скроз непланирано сам се вратила у атлетику за време короне. Доселила сам се из САД-а и почела да одлазим на стадион како бих испунила своjе дане. Недостаjао ми jе тренинг и тотално сам била ван форме, али после само девет месеци рада jа сам скочила 13.53м и поправила своj лични рекорд за више од пола метра. То ми jе заправо улило наду и дало мотивациjу да наставим да се бавим атлетиком и видим коjе све границе могу да померим. Тада сам у договору са тренером и званично променила дисциплину и прешла на троскок. План за наредних пар година су свакако Олимпиjске игре у Паризу 2024”.
Где наjвише волиш да тренираш, какав jе jедан радни дан у животу врхунског атлетичара?
“Наjвише волим да тренирам на стадиону у Суботици за време лета, а зими у атлетскоj дворани у Београду. Jедан радни дан за време припремног периода jе врло напоран, састоjи се од тренинга пре подне и после подне и оба су захтевна сама по себи. Сматрам да jе оваj позив врло захтеван из разлога што читав начин живота мора бити томе прилагођен. Колико jе битан тренинг толико су битни и опоравак, исхрана и сан. Такође, потребна jе максимална посвећеност и фокусираност као и тренер у коjег имаш максимално поверење”.
Да си поново на почетку да ли би одабрала исти спортски пут?
“Дефинитивно бих одабрала исти спортски пут и ништа не бих мењала” – закључила jе српска шампионка Jована Илић.
Објави коментар