Шести Фестивал драме и позоришта балканског културног простора „Театар на раскршћу“, који се одржава у Народном позоришту Ниш од 6. до 12. октобра 2025. године, вечерас ће бити завршен свечаном доделом награда и извођењем представе МИХАЕЛ КОЛХАС, у режији Бориса Лијешевића, у извођењу Југословенског драмског позоришта из Београда, која ће бити одиграна у част награђених.
У оквиру такмичарског дела програма публика је имала прилику да погледа пет представа:
А. П. Чехов ГАЛЕБ, режија Александар Ивановски, НУ Театар „Јордан Х. К. Џинот“, Велес, Северна Македонија;
Асја Крсмановић КИСЕЛИНА, режија Нермин Хамзагић, Босанско народно позориште Зеница, Босна и Херцеговина;
Лукас Хнат КУЋА ЗА ЛУТКЕ, ДРУГИ ДЕО, режија Јасен Пејанков, Народно позориште „Иван Вазов“, Софија, Бугарска;
Мирослав Крлежа ГОСПОДА ГЛЕМБАЈЕВИ, режија Данило Маруновић, Црногорско народно позориште, Подгорица, Црна Гора;
Слободан Селенић ОЧЕВИ И ОЦИ, режија Вељко Мићуновић, Народно позориште у Београду, Србија.
Одлуке о наградама доносио је стручни жири фестивала, жири округлог стола критике и новинарски жири.
Стручни жири у саставу: Ирфан Менсур, глумац, редитељ и професор (председник жирија); Андреј Носов, редитељ; Анђелика Симић, глумица; Ненад Новаковић, експерт за електронске медије и менаџмент у култури; и Гордана Гонцић, драматуршкиња и директорка позоришта Атеље 212, донео је следећу одлуку:
- Награда за најбољу представу додељује се представи ОЧЕВИ И ОЦИ Народног позоришта у Београду, Србија.
Представа, заснована на већ признатим вредностима литературе Слободана Селененића, слика промене друштва кроз страдање једне породице у компликованим историјским околоностима. Савремена позоришна форма, доследно спроведена, у изузетној игри ансамбла представе даје ново тумачење овог значајног романа.
Представа која нас боли и опомиње.
- Награда за режију додељује се Нермину Хамзагићу за представу КИСЕЛИНА Босанског народног позоришта Зеница, Босна и Херцеговина.
Емотивна, прецизна и доследна режија која уз изузетан драмски текст, заједно са глумцима, гради поетични свет једне породице, али и свих балканских породица. Користећи се специфичним средствима и монтажом, редитељ успева да створи модерну и узбудљиву представу коja се тиче свих нас.
- Награда за најбољу женску улогу додељује се равноправно:
Гордани Бобан за улогу у представи КИСЕЛИНА Босанског народног позоришта Зеница, Босна и Херцеговина.
Емотивно снажно, изнутра и без патетике, а користећи елементе менталитета, изградила је универзалност сценског лика.
Кристини Обрадовић, за улогу Барунице Кастели Глембај у представи ГОСПОДА ГЛЕМБАЈЕВИ, Црногорског народног позоришта из Подгорице, Црна Гора
Упечатљивим глумачким средствима – и чедна и блудна и јака и рањива – успела је да обухвати све елементе комплексне и трагичне Барунице Кастели.
- Награда за најбољу мушку улогу додељује се Цветану Алексијеву, за улогу Торвалда у представи КУЋА ЗА ЛУТКЕ, ДРУГИ ДЕО, Народног позоришта „Иван Вазов“ из Софије, Бугарска.
Сведеним и снажним глумачким средствима, очигледно искусног глумца, избегавајући први импулс, остварује комплетну и јаку присутност лика.
- Награда за најбољу младу глумицу додељује се Анети Ивановој за улогу Еми у представи КУЋА ЗА ЛУТКЕ, ДРУГИ ДЕО Народног позоришта „Иван Вазов“ из Софије, Бугарска
Ненаметљивом и сведеном глумачком игром гради аутетнтични лик који плени својом сценском појавом и сугестивним и једноставним решењима.
- Награда за најбољег младог глумца додељује се Стевану Вуковићу за улогу Алојзија Силбербрандта у представи ГОСПОДА ГЛЕМБАЈЕВИ Црногорског народног позоришта из Подгорице, Црна Гора
Зрелим глумачким средствима, снагом, интензитетом и ритмом, иако млад глумац, створио је улогу која га бравурозно издваја у одличној игри целог ансамбла.
- Награда за сценографско остварење додељује се Зорани Петров за представу ОЧЕВИ И ОЦИ Народног позоришта у Београду, Србија.
Визуелно узбудљива, вишезначна и симболична сценографија доприноси креирању аутентичне поетике представе.
- Награда за костимографско остварење додељује се Марији Марковић Милојев за представу ОЧЕВИ И ОЦИ Народног позоришта у Београду, Србија
Функционалан, стилски јединствен, карактеран и социјално одређен костим допринео је стварању поетике представе и посебно помогао глумачком ансамблу у стварању изузетних ликова.
- Награда за оригиналну сценску музику додељује се Невени Глушици за представу ОЧЕВИ И ОЦИНародног позоришта у Београду, Србија.
Потпуно самостало, а притом сасвим у функцији и средствима саме представе, ауторка гради свет од речи, ритма, звукова и песама - где звучна слика није само подлога или илустрација већ постаје изузетан део ове позоришне представе.
- Награда за сценски покрет додељује се глумачком ансамблу представе представе КУЋА ЗА ЛУТКЕ, ДРУГИ ДЕО Народног позоришта „Иван Вазов“ из Софије, Бугарска.
За дисциплиновано спроведен сценски покрет, у сведној форми и прецизном мизансцену, који је обележио заједничку игру ансамбла представе.
11. Специјална награда за глумачке бравуре додељује се ансамблу представе ОЧЕВИ И ОЦИ: Милошу Ђорђевићу, Николи Ракочевићу, Александру Вучковићу, Вањи Ејдус, Вањи Милачић, Сени Ђоровић, Иви Милановић, Николи Ристановском
Да је овај жири имао могућност да додели осам глумачких награда, свако од ових изузетних глумаца заслужено би је добио. Специјална награда додељује се ансамблу представе Очеви и оци за филигрански изграђене карактере, у хармонији, са поједничаним бравурама, али у пуној снази колективне игре, где су постигли изузетан уметнички резултат.
Жири Округлог стола критике у чијем раду су учествовали: Оливера Милошевић, новинарка и театролошкиња, Слободан Савић, позоришни критичар и аутор серијала „Читање позоришта“, Марина Миливојевић Мађарев, професорка Академије уметности Нови Сад и позоришна критичарка недељника „Време“, др Сашо Огненовски, позоришни критичар, Жељка Турчиновић, драматуршкиња и гл. уредница часописа „Казалиште“ идр Јелена С. Перић, тетролошкиња и позоришна критичарка Радио Београда 2, донели су једногласну одлуку:
Награда округлог стола критике додељује се представи ОЧЕВИ И ОЦИ.
Представа Народног позоришта из Београда ОЧЕВИ И ОЦИ, Слободана Селенића, у режији Вељака Мићуновића и драматизацији Кате Ђармати, тематизује историју једне породице кроз три генерације мушких потомака. У вишедеценијском временском распону, прве половине двадесетог века, преплићу се различити историјски и политички утицаји, који се крећу од радикалног конзервативизма, преко латентног грађанског либерализма, па све до револуционарног бунта надолазећег комунизма. Редитељ замршене породичне односе базиране на традицији и обичајима затворене конзервативне средине, која се опире променама новога доба, ставља у фокус драмске радње. У односу на мушке протагонисте комада, женски ликови су дати као потпора породичној традицији заузимајући тако позадинско место у фамилији, али упркос томе оне зраче чврстим ставовима које васпитањем преносе на своје потомке. Од посебног значаја квалитета представе у целости јесте саигра глумачког ансамбла, која се креће од лирских пасажа до вехементних међусобних односа.
У завршним сценама представе осећа се сав фатални трагизам судбине народа на овим просторима, који поприма размере античког патоса.
Новинарски жири у саставу: Соња Тодоровић Шегрт, Радио Београд 2, Миљана Николић, ТВ Зона Плус и Људмила Ристић Миладиновић ,ТВ Коперникус, донео је следећу одлуку:
Награда новинараског жирија додељује се представи ГОСПОДА ГЛЕМБАЈЕВИ Мирослава Крлеже у режији Данила Маруновића, Црногорско народно позориште, Подгорица, Црна Гора, због изузетно промишљене и иновативне редитељске интерпретације класичног текста. Маруновић је успео да Крлежину драму, без нарушавања њеног темељног значења, преведе у савремени сценски језик и да је редитељски води интелигентно, слојевито и храбро. Посебно се истиче завршна сцена, која на упечатљив и симболичан начин повезује Крлежин свет с данашњим друштвеним тренутком.
Управо због таквог споја традиције и модерног сценског израза, представа је понела награду жирија новинара.
Објави коментар