Двије демонске доктрине и потиснута патриотска православна опозиција у Србији

 c2fcb1e8d01c0ee8c590ab4d454b36dd.png

 

 

 

 

 

 

 

 

Огњен Војводић

Протести у Београду због масовних убистава у Србији почетком маја и напади албанске полиције и КФОРА на српске општине на сјеверу Косова и Метохије крајем маја

129904950_2dedddf11378b64413856f5301f1b460c8289a49.jpg

У Београду од почетка маја трају протести опозиције, под називом „Србија против насиља“. Разлог и повод протеста су два масовна убиства у Србији почетком мјесеца маја у којима је убијено више од двадесеторо дјеце – 3. маја у основној школи у Београду и 4. маја у Младеновцу (мјесту у околини Београда). Грађани протестују због нормирања неморала – насиља, примитивизма и хомосексуализма – као наратива и начина друштвеног живота, од стране власти, то јест због потпуног поремећаја система моралних вриједности, чему је највише допринијела садашња власт. Међутим, партије организатори протеста нису у разлозима протеста навеле увођење у школе и медије “речника родне равноправности“ и увођење културе трансродности у школско образовање, јер партије организатори протеста подржавају агенду атлантизма и хомосексуализма. Протесте организује атлантистичка атеистичка опозиција за коју садашња власт Србије није довољно прозападна и антихришћанска јер неће одмах и отворено да призна државност Косова, да раскине стратешке односе са Р. Српском, да уведе санкције Русији и да јавно учествује у пропаганди против Русије, да потисне присуство Српске православне цркве у српском друштву (које је и сада минимално) и да активније промовише хомосексуализам, иако је актуелна премијерка Србије хомосексуалне оријентације и која је са својом партнерком усвојила дијете… (Један од разлога за приказивање у јавности партнерке премијерке Србије је и показивање пркоса ставу и закону Русије по питању промовисања хомосексуализма. Руска новинарка је на првој геј паради коју је предводила премијерка Србије питала премијерку да ли је дошла на параду са својом партнерком, што је изазвало негодовање премијерке, њеног обезбеђења и присутних шетача).

 protestcong-1000x560-1.jpg

Протест „Србија против насиља“ су организовале опозиционе Демократска странка, Народна странка, Не давимо Београд, Заједно, Странка слободе и правде, Покрет слободних, прозападна опозиција која протестима намеће свој политички програм. Захтјеви протеста су смјена свих чланова Регулаторног тијела за електронске медије (РЕМ), укидање ријалити програма и емисија које промовишу неморал и насиље на телевизијама са националним фреквенцијама, забрана штампаних медија који промовишу насиље и крше новинарски кодекс. Организатори протеста траже смјену руководства РТС-а због емитовања програма који афирмишу насиље и криминал. Захтевају и одузимање националне фреквенције телевизијама Pink и Hepy због промоције насиља, агресије и неморала. Захтијевају смјене министра унутрашњих послова, шефа Безбедносно-информативне агенције, усвајање оставке министра просвете.

25. маја је одржана традиционална Литија у Београду на празник Вазнесења Господњег, што је слава главног града, а ове године су посебно из манастира Лелић донесене мошти Светог Владике Николаја, као симбол благослова и помирења. Какав је однос државних и приватних медија на националим фреквенцијама, медија власти и опозиције, према православном предању, говори то да су РТС државни медиј и опозициони медиј N1 (CNN), и приватне Pink телевизија о Слави главног града и литији извијештавали у половини Дневника, после 20 минута.

 o_1764642_1024.jpg

Владајућа партија је 26. маја у Београду као одговор на протесте присталица опозиције и грађана «Србија против насиља» одржала митинг за који је организован превоз присталица из цијеле Србије, али и преко 10 000 Срба са окупираног Косова и Метохије. Међутим, истог дана када су Срби због одласка на митинг у Београду напустили Косово, а међу њима и особље Општина које је било обавезно присуствовати митингу владајуће странке, албанска специјална полиција је оклопним возилима ушла у четири српске општине на сјеверу Косова и насилно заузела зграде Општине да би поставили албанске градоначелнике. Тада је дошло до сукоба цивила са полицијом која је насилно заузимала зграде Општина, када је полиција пуцањем и сузавцем брутално растјерала цивиле који су покушали одбранити своје Општине.

 zvecan-sukobi-1-740x422-1.jpg

Постоје претпоставке да је упад албанске полиције у српске Општине када су службеници српских Општина по налогу владајуће партије напустиле Косово, договорио са албанским и атлантским властима предсједник Србије. Многи српски аналитичари сматрају да је предсједник Србије екстремни евроатлантиста, и да је као атлантистички кадар постављен на чело највеће патриотске партије да спроведе колонизацију Србије. Све власти Србије, од формирања Југославије, према српском народу Косова и Метохија нису имале патриотски него партијски и идеолошки однос. Претходна власт Србије је пристала на предају југа Косова али није предала сјевер Косова, и зато се садашњи предсједник Србије понудио да и српске општине сјевера Косова интегрише у институције ткз. државе Косово, што је радио протеклих десет година поступним укидањем српских структура власти, све до уклањања физичких баријера које су штитиле српске цивиле од напада албанских терориста, као и давањем Косову свих атрибута државности, од телефонског позивног броја до пријема у спортске организације (у континуитету комунистичког креирања државе Косово у  Социјалистичкој Југославији). Да би оправдао свој погрешан или програмски политички поступак, предсједник Србије је рекао да “није могао да сања“ да ће албанска полиција напасти српске општине сјеверног Косова. 28. мај 2023, (недеља) је по „косовским законима“ истекао рок за давње заклетве и ступање на дужност новоизабраних председника општина, али је петак 26. мај био последњи радни дан када је локална власт „морала“ ступити на дужност, у складу са „законским роком“. Ове чињенице указују на оправданост претпоставке да је између Београда и Приштине постојао договор да се баш тог дана организује митинг владајуће странке, због чега је протест опозиције чак морао да буде одложен за суботу, иако се претходних седмица одржавао петком.

347244155_801628101576331_4507677074961904883_n.jpg 

Такође, постоје претпоставке и да су захтјеви опозиције договорени са властима у оквиру атлантске агенде: смјена одређених министара и службеника РЕМ-а који нису довољно активни у антируској агенди, забрана одређених медија који на националним фреквенцијама поред атлантских лобиста и промоције владајуће партије преносе вијести и разговоре са српским аналитичарима који нису у војној кампањи атлантске алијансе. Потврда такве претпоставке је и изјава премијерке Србије упућена опозицији која организује протесте да би требало да се дистанцирају од “десничарске“ опозиције (“десничари“ су за премијерку Србије сви противници промоције хомосексуализма у школама а за увођење хришћанске вјеронауке у школе). Двије приватне телевизије за које протестанти захтијевају одузимање националне фреквенције су континуитет комунистичке културе конгломерата – промоције прмитивне забаве и паганизма, порнографије и ванправославног племенског патриотизма сведеног на поткултурну категорију. Такође, власт у Србији креира своје српске “патриотске“ атлантске лобисте који у режимским медијима полемишу са критичарима атлантске алијансе, исмијавају и вријеђају стручне аналитичаре ради креирања медијске слике равноправног броја становника Србије за и против учлањења у НАТО, за и против Русије у рату и миру. Антируски аналитичари власти не агитују само против владајуће партије Русије, него против постојања Русије, руског народа и језика у историји и будућности. Власт Србије неће брзо прећи у НАТО, против Русије, да не изазове протест српског народа због супротстављања православном руском народу и признања легитимитета окупације Косова и Метохије.

 347407568_212189588371170_388347957160900142_n.jpg

Заправо, власт Србије спроводи програм преваспитања српског народа у атлантској агенди, креирајући неутрални национални српски став према Истоку и Западу, према православљу и папизму,  према хришћанству и хомосексуализму, као што је изјавио предсједник Србије поводом православних протеста против геј параде у Београду – „да му се гаде и једни и други фанатици“. Константа свих српских Влада, од распада Југославије, је атеистичка агенда друштвених вриједности, као континуитет комунистичке културне политике. Али, владе Србије после 2000. године врбују вјерске поглаваре и инфилтрирају своје кадрове у цркву ради креирања атлантистичке и атеистичке варијанте “православља“, ради контроле православног народа и вјерских евроатлантских интеграција. У том контексту предсједник Србије је тешко доживио подршку Српске православне цркве Украјинској православниј цркви московске патријаршије која трпи прогон од власти Украјине.

 8c79d0a2-e1ed-45ac-a2cf-b33070c26474.jpg

Власт Србије ради на поступном “патриотском“ превођењу српског народа у савез атлантске алијансе, без формалног увођења санкција Русији и отвореног признавања државности Косова, а стратешким усмјеравањем економске, војне и културне политике евроатлантској заједници. Предсједник Србије формално не потписује признање државности Косова али је постигао договор са ЕУ да присуствује састанцима, према Шол-Макроновом споразуму, што подразумијева његову примјену – признање дефакто и дејуре ингеренција државности Косова. Примјена тог програма има и програмски циљ и да дестимулише државе ЕУ које нису признале „државу Косово“. Такође, тактика власти Србије у супротстављању Русији је и свођење односа на прорачун цијене гаса из Русије, коју предсједник Србије стално јавно лицитира, мјерећи тиме однос руског народа према српском (чекајући моменат поскупљења гаса из Русије или повољније понуде са Запада). Антируску агенду Србија спроводи и филмском пропагандом, приказивањем борбе српских патриота против атлантских и руских агената, изједначавањем окупатора Косова и Метохије са “руским утицајем у Србији“. Такав је филмски серијал Државни службеник, који пропагира српску неутралност између Русије и Америке а која кулминира обрачуном са руским агентима „Вагнеровцима“. Поред политичког програма, серијал промовише хомосексуализам у српској полицији као друштвено прихватљив, који српска полиција херојски штити од православних “примитиваца“. Политика филмске продукције Србије, глумачки и редитељски кадар, у великој мјери су образовни идеолошки континутет комунистичке културне политике Социјалистичке Југославије, која поред атеистичке антисрпске агенде подразумијева антируску агитацију.

МАСОВНА УБИСТВА И МАНИПУЛАЦИЈА МАСАМА

Масовна убиства су догађаји који мијењају друштва бројнијих народа, који могу покренути народ друштвеној и духовној обнови. Међутим, медији и културна политика Србије, југословенском медијском методом, грађанима Београда представљају прогон српског народа на Косову и Метохији, питање Српске Крајине (на простору данашње Хрватске) одакле је протјерано више од милион Срба, прогон српског народа у Р. Српској, грађанима Београда као догађаје другог континента и другог народа прије пет вјекова (иако се од Београда до Р. Српске стиже за пола сата а до Косова и Метохије за пет сати вожње колима). Креирање свијести српског народа без саосјећања према свакодневном страдању сународника један је од узрока масовних убистава у Србији, то јест креирањем односа индивидуа безосјећајних за патње сународника. Фактор отуђености у српском народу је континуитет југословенске комунистичке културне политике главног града Југославије, Београда, програма креирања јуословенске политичке нације Београђана, као једне од неколико политичких нација креираних идеолошким идентитетским инжењерингом дјелова српског народа. (Многи Срби су заборавили да је Београд као главни град Социјалистичке Југославије имао федерални статус у програму уставног распарчавања повјесног простора Србије). У медијској и менталној монади орвеловске самодовољности и одвојености Београда од старности и српског народа, српски политичари воде страначке расправе и објављују стратешке смјернице док је трећина Србије под окупацијом и док непријатељи прате сваку српску јавну ријеч и планирају нападе на српски народ на Косову али и на простору слободне Србије.

 777523_vavilonska-kula_ls.jpg

Протест „Србија против насиља“ одржан је четврти пут у Београду 27. маја, на који су позвале исте прозападне странке од којих се поједине залажу за брже признавање Косова, а поједини представници патриотске опозиције су се придружили протесту. Патриотске партије су се придружиле протестима или су биле уздржане, што је последица разједињености патриотских партија. Партије патриота немају људе способне да наметну своје политичке теме протестима, него очекују некакав формалан редослијед припрема и најављивања њиховог наступа од некога. У протестима су били присутни поједини одборници из Хрватске, Загреба. Хрватским одборницима није тешко доћи у Београд да се наметну као вође, што се често догађало у српској историји, као што је садашња премијерка Србије хомосексуалног опредјељења али и Хрватица. Руководства патриотских странака чине и познати доктори који годинама причају о заштити породице а нису покушали да проговоре на протестима којима је главна тема заштита породице. Патриотска српска опозиција је између двије коалиције атлантистичких атеистичких анационалних странака, а нема довољно способне лидере за вербалне скупштинске расправе, већ је то професорски профил политичара који говоре екс катедра, који робује форми, речнику и ритму реторског говора, старометричкој реченици научених задатих цезура, што их чини неспособнима у неприпремљеној полемици, а посебно у протестима када треба маси наметнути наратив. Међу кадровима патриотске опозиције је изражена лична сујета, екстремни егоизам, класни комплекси, менталитетске разлике, партијски престиж, трули компромиси са режимом, због чега мале разлике политичких ставова и вјерских питања су разлог међусобног бојкота.

У Скупштини Србије траје расправа прозападне власти и прозападне опозиције о наведеним питањима и захтјевима прозападне опозиције, траје такмичење у испуњењу атлантске агенде, међусобно оптуживање због одговорности за масовне злочине, али се сви слажу да не помињу православље, повратак православном предању и патријархалној породици, да не прекидају развој хомосексулизма и увођење трансродне идологије у Србији, као и процес американизације Србије и интеграција државе Косово у евроамеричке институције. У том циљу министар унутрашњих послова, чију је оставку тражила опозиција, је говорећи о оцу малољетнег убице употребио израз „мушки родитељ“ – речником родне равноправности.

 foyxuiqxoae6bg0.jpg

29. маја, првог радног дана после насилног заузимања зграда српских Општина, Срби су протестовали са захтјевом да се албанска полиција уклони из српских Општина, али је после преговора са српским представницима КФОР брутално напао ненаоружане српске цивиле како би дислоцирали албанску полицију ради опкољавања српских протестаната. У сукобу српских цивила са војним формацијама КФОР-а и албанске специјалне полиције испред зграде српске Општине Звечан рањена су ватреном оружјем од стране албанске полиције три српска цивила а повријеђено преко 50 српских цивила и 30 припадника КФОР-а. Војска Србије је у пуној приправности на администритивној граници са Косовом и Метохијом и чека развој догађаја, а предсједник Србије је дао изненађујуће озбиљне изјаве о спремности српске војске за одбрану српског народа Косова и Метохије, али посебно су изјава Сергеја Лаврова о догађајима на Косову, и медијска објава о разговору предсједника Србије са амбасадором руске Федерације у Србији охрабриле српски народ. Дакле, предсједника Србије само НАТО напад на Србију и њега лично може упутити сарадњи са Русијом и српским патриотима. Међутим, следећег дана после представе патриотизма, предсједник Сербије је кренуо у погрешном правцу – на Запад.

Предсједник Србије није политичар, он је партијски оперативац, практичан у изборној математици, али  у односу према свијету нема однос са стварношћу, него са идеолошком пројекцијом свијета, што је континуитет комунистичког схватања свијета и живота, а у случају предсједника Србије – слика свијета европског екуменизма и ванвјерског југословенског јединства. Напримјер, на конференцији за штампу поводом прогона српског народа на Косову, предсједник Србије је изједначио албанске окупаторе и српски народ, рекавши да и српски народ има хегемонистичке освајачке идеје на Косову и Метохији, иако је присуство и терор Албанаца на Косову и Метохији према православном народу наслеђе вјековне османске окупације Балкана, када су Албанци били у служби османског окупатора, и наслеђе антиправославне происламске политике Социјалистичке Југославије – док је средиште српске средњовјековне државе било Косово и Метохија, о чему свједоче многи православни српски средњовјековни царски манастири и храмови. У том правцу предсједник Србије је Србима на сјеверу Косова наредио низ погрешних политичких поступака, којима је онемгућена одбрана српског народа од албанских терориста и угрожен физички опстанак српског народа.

https://ruskline.ru/news_rl/2023/06/01/dve_demonicheskie_doktriny_i_podavlennaya_patrioti

Tagovi

Komentari (0)