Бошковић, српски орао у бришућем лету
После сериjе изванредних скокова удаљ двадесетогодишњег ученика Драгутина Топића, од коjих jе наjбољи 8,23 м
Jош jедан бисер засиjао jе у тренерском трезору Драгутина Топића. Током двадесет jунских дана Лука Бошковић скренуо jе на себе пажњу љубитеља атлетике не само у Србиjи, већ широм планете. Од 1,88 м високог момка, коjи jе jош 2024. скочио удаљ 7,94 м, очекивало се да ће свакако надмашити границу снова. Као да jе у 2025. акумулирао енергиjу (7,76 м) да би у овоj сезони полетео. Наjпре jе 6. jуна траг у песку оставио на 8,14 м, затим две недеље касниjе на 8,19 м, а 26. jуна на 8,23 м! Испред њега jе у историjи ове дисциплине међу српским атлетичарима само рекордер Ненад Стекић (8,45 м). Треба имати у виду да Лука тек 6. jула пуни 20 година.
Фото: ARGYRO ANASTASIOY
Желели смо да чуjемо прве утиске за саjт Српског атлетског савеза, наjпре од Луке Бошковића, а потом и од његовог тренера, легендарног Драгутина Топића.
Вероватно сте, с физичким предиспозициjама коjе поседуjете, могли да се определите и за друге спортове?
– Тако jе. Одмалена сам се бавио кошарком, све до самог краjа основне школе – сећа се Лука Бошковић. – Тада сам се на школском такмичењу у атлетици први пут опробао у дисциплини скок увис. Свидела ми се индивидуална природа спорта и такмичарски дух. Одлучио сам да пређем на атлетику и дошао код Драгутина Топића на пробни тренинг. Временом сам променио главну дисциплину и постао скакач удаљ.
Како доживљавате последњу сериjу такмичења у коjоj сте показали да немате страх од летења?
– Искрено, та последња сериjа само jе потврда свега онога што радимо на тренинзима.
Победили сте на Првенству Балкана у Волосу Бугарина Божидара Сарабаjукова, трећепласираног са Светског првенства у дворани ове године, и показали да немате ни страх од великих имена?
– Што се тиче победе над Сарабаjуковом, изузетна jе част што сам се такмичио и надмашио некога ко jе актуелни европски шампион у дворани. Међутим, на залетишту не гледам ко има какве медаље, већ се фокусирам искључиво на своj скок.
У jуниорскоj конкуренциjи били сте вицешампион света 2024. и осваjач бронзане медаље на Првенству Европе 2025?
– Jуниорски период био jе заиста незабораван. Био jе основа за наjважниjи, сениорски период. На Светском првенству у Лими 2024. године стигао сам до титуле вицешампиона света, што jе за мене био први велики искорак на глобалноj сцени и потврда да могу да се носим са наjбољима на планети. Следеће године, на Европском првенству 2025, освоjио сам бронзу. Те медаље нису биле само моj успех, већ успех целог тима: тренера Драгутина Топића, доктора Jована Ђуровића и физиотерапеута Слободана Марковића.
Овогодишњим резултатима већ сте четврти на европским ранг-листама на отвореном. Како из ове перспективе гледате на Европско првенство за сениоре, коjе ће бити одржано од 10. до 16. августа у Бирмингему?
– Свакако да jе леп осећаj видети своjе име на четвртом месту европских ранг-листа, али искрено, статистикама и броjкама не оптерећуjем се превише. То што сам већ побеђивао неке од момака коjи су тренутно испред мене на папиру само ми даjе додатну потврду да смо на добром путу и да у директном дуелу све зависи искључиво од нас и тренутка инспирациjе на залетишту – закључио jе Лука Бошковић.
Разговор смо наставили са Драгутином Топићем, кога смо наjпре замолили да нам откриjе како jе препознао таленат Луке Бошковића.
Како сте препознали Лукин потенциjал?
– Лука jе дошао код мене на препоруку свог наставника физичког васпитања. Он га jе видео као скакача увис. Нисам журио. Jесте био висок и брз, али сам му тада дао надимак Хаjди – каже Драгутин Топић.
Зашто Хаjди?
– Деловао jе незграпно, без координациjе, као да jе био на кломпама, а не у патикама. Одлучио сам да будем стрпљив и да кренем, као и са Ангелином, од учења технике трчања, уз основе моторике и координациjе. Такмичења су тада била у трећем плану. После две године мукотрпног рада наметнуо се своjом упорношћу, брзим савладавањем све тежих и захтевниjих вежби и буквално jе експлодирао. Када jе, након само три изласка на jаму са песком, скочио седам метара, знао сам да jе прави! Изузетно jе брз, има осећаj за ритам и таjминг. Мало jе крут, али и то постепено исправљамо. Има главу за велика такмичења и не преза од конкуренциjе.
Карактер показуjе и на такмичењима, али и у животним ситуациjама?
– Вероватно мислите на ону ситуациjу од пре три године када се повредио. На такмичењу у Београду, због грешке организатора коjи ниjе прекопао песак, приликом доскока повредио jе менискус и морао jе на операциjу. Минут након операциjе позвао ме jе и рекао: „Хвала што сте ми платили операциjу, рекла ми jе мама. Све jе прошло у реду. Када почињемо са тренинзима?“
С обзиром на то да jе Европско првенство за млађе сениоре наредне сезоне, фокус остаjе на Европском првенству у Бирмингему 2026?
– Моjе пулене од малих ногу учим следећем: велика такмичења имаjу jедан основни циљ – улазак у финале. Сав фокус jе на квалификациjама, а када се оне успешно преброде, небо jе граница. Дакле, корак по корак. Маштања и стратегиjу за финале остављамо тек када успешно остваримо први циљ.
Како изгледа ваша визиjа Бошковићеве кариjере?
– Учим их да се норме, резултати и новац не jуре, већ да они постаjу плод квалитетног тренинга, опоравка и правовремене размене информациjа са тренером, у овом случаjу са мном. Од наше кохерентности зависи све. Да бих руководио тренингом, морам да знам све – од дневног умора и емотивног стања, па до броjних других фактора успеха. Пред Луком jе низ година током коjих ће сам трасирати своj пут.
Поплочан медаљама?
– Не волим да размишљам о медаљама. Додуше, жеља ми jе да се пласира на Олимпиjске игре, пре свега због искуства, jер jе оно незаменљиво у свакоj кариjери. Знам где jош може да напредуjе у тренингу. Боже здравља, радоваћемо се сви заjедно успесима овог прескромног момка, коjи jе ногама чврсто на земљи, осим када изађе на борилиште – тада и те како уме да рашири крила за далеки лет.
Објави коментар