4. Међународни позоришни фестивал jезичких и етничких мањина Synergy

4. Међународни позоришни фестивал jезичких и етничких мањина Synergy одржава се ове године под слоганом „Стварност или привиђење?“.

 Synergy WTF4.jpg

На свечаном отварању у понедељак, 6. децембра, у Новосадском позоришту/Újvidéki Színház, од 20 часова биће отворена изложба ликовних радова ученика Школе „Милан Петровић", као и базар рукотворина полазника ове школе.

Након свечаног отварања, биће приказана представа „Тигар“, позоришта Сиглиети (Орадеа, Румуниjа).

Подсећамо да се улазнице за фестивал неће наплаћивати, али ће се остављати добровољни прилози за ђаке Школе "Милан Петровић".

На фестивалском репертоару наћи ће се трупе позоришта коjима руководе чувени Роберто Чули (Немачка) и Маjа Моргенштерн (Румуниjа), као и представе уметника из поменуте Орадее (Румуниjа), Вараждина (Хрватска), Будимпеште (Мађарска) и Београда (Србиjа).

 

Све представе почињу у 20 часова!

6. децембар: 

Ђанина Карбунариу ТИГАР

Режиjа: Тинде Тот

Због немара чувара, 13. децембра 2011. године, тигар jе побегао из зоолошког врта у Сибиу. Животиња jе сатима лутала градом све док jе тим полицаjаца, ловаца и чувара зоолошког врта ниjе успео опколити, успавати и на краjу усмртити. У свом поднаслову, драмска списатељица Ђанина Царбунариу назива своj рад „Мокументарцем“ (псеудо-документарцем). Користећи вест коjа се провукла кроз све таблоидне новине у Румуниjи, она даjе осврт о савременом европском друштву. Кроз своj текст приказуjе разне тачке гледишта, као и њихове супротности.

 

7. децембар:

Миодраг Ковачевић и Тиjана Вишковић

САН О МИЛЕНИ

Режиjа: Jелена Богавац

Представа Сан о Милени настала jе из документарног истраживања биографиjе сликарке Милене Павловић Барили. Драматуршку матрицу представе чине писма, документа, критике, дневнички записи, аналитички текстови, итд. Дефинише наjважниjе животне догађаjе ове сликарке, преламаjући jе кроз призму њених ремек дела – зато представа говори о Милени jезиком симбола њене уметности. Видео сегменти формулисани су тако да покриваjу прегршт ликовних репродукциjа, те скенова докумената и писама уметнице.

Представа jе едукативни, високо поетизовани запис о животу и делу jедне од наjзанимљивиjих локалних уметница коjа jе стекла светску славу.

 

8. децембар:

Мудар Алхаџи

ПОВРАТАК ДАНТОНА

Режиjа: Омар Елериан

Група глумаца из Сириjе управо проба савремени препис Бихнеровог дела Дантонова Смрт. Потресна политичка драма у чиjем центру се налази конфликт двоjице дивова Франсуске револуциjе – Дантона и Робеспиера, сматра се jедним од револуционарних дела европског театра.

Режисер веруjе да ће адаптациjа овог немачког класика осигурати спољно финансирање, док се драматург све више залаже за писање новог дела о свакодневницама сириjских избеглица.

Док се ансамбл мучи са Бихнеровим захтевним комадом, живот имитира уметност и два главна глумца се заробљаваjу у конфликту између писца и режисера.

Између катастрофалних проба и предугачких пуш пауза њих четворо се сукобљаваjу због њихових визиjа о Сириjскоj револуциjи и о њиховоj улози уметника у изгнанству. Како време пролази и тензиjа све више расте, наши jунаци се све више удубљуjу у теме наше представе: Шта jе револуциjа? Када се она завршава? Да ли они разумеjу шта се тачно десило 10 година након Сириjске револуциjе и да ли знаjу да испричаjу своjу причу?

 

9. децембар:

Ерик Емануел Шмит

АJНШТАJНОВА ИЗДАJА

Режиjа: Тудор Тепенеаг

На почетку другог светског рата, два ексцентрика се сусрећу на обали jезера у Њу Џерзиjу И рађа се приjтељство.

Алберт Аjнштаjн, немачки научник jевреjског порекла коjи jе емигрирао у Америку, представља своjу дилему jедном бескућнику коjи jе изгубио сина у рату.

Да ли jе могуће бавити се наукама без да се бавите и политиком? Да ли можете престати да будете Немац? Како се не осећати Jевреjином иако си атеиста? Желети мир, а у исто време бити задужен за Проjекат Менхетн, а затим и за Хирошиму. Бити особа коjа наjвише унапређуjе и уназађуjе земљу у исто време.

У овом делу, Ерик Емануел Шмит представља морални конфликт jедног проналазача гениjа. Представа представља научну и политичку историjу двадесетог века док се дотиче и сада актуалних тема као што су пацифизам, милитаризам, Уjедињене нациjе, национални идентитет и издаjа.

 

10. децембар:

Мудар Алхаџи

ЧИСТА ФОРМАЛНОСТ

Режиjа: Ваел Али

У представи Чиста формалност видимо двоjе глумаца коjи већ годинама живе у Европи. Њих двоjе деле простор и наратив, док време jедноставно тече. Шта нам jе сада чинити и шта ми представљамо? Да ли можемо да наставимо да се бавимо глумом? Искоришћаваjу присусност на сцени и деле простор са публиком. Представа започиње питањем ,,Шта ако?”

Упознаjемо њихов позоришни живот од самих почетака, од осамдесетих година у Дамаску, па све до данашњице. У исто време представа говори о jедноj држави коjа jе прошла кроз разна турбулентна времена, од коjих jе последња револуциjа у Сириjи и рат коjи траjе и дан-данас. Представа Чиста формалност са поиграва са сећањима и политиком кроз медиjе позоришта и глуме.

 

11. децембар:

Софокле

ЕДИП ТИРАНИН

Режиjа: Колатос Фотиос

Грчко позориште из Будимпеште Амфитеатро доноси нам модерну адаптациjу Софокловог Краља Едипа.

Представа у специфичном приступу представља jедну од фундаменталних контрадикторности трагедиjе.

Прати елементарне разлике између стварности и привиђења, преиспитуjући нашу данашњицу. У међувремену се наравно не може избеćи расправа о трансцендентним основама драме, општом људском потребом за самоспознаjом, коjа нас упркос наjбољим намерама може довести у заблуду. Општи однос према позоришту се ниjе много променио у последњих 2000 година, а публика и даље има слична очекивања од глумаца и драмских писаца.

 

12.децембар:

Оља Лозица

ПАЗИ НА ПРАЗНИНУ

Режиjа: Романо Николић

Реч jе о представи коjа поставља питање што значи бити други и другачиjи, као и колико смо без обзира на то што смо други, заправо и другачиjи. Шта ми као људи претпостављамо о другима и колико те претпоставке, а у већини случаjева су научени обрасци препознавања доводе до осуђивања. Када бисмо престали површно дефинисати људе с коjима се сусрећемо и покушали да схватимо њихове боли, страхове, борбе и патње увидели бисмо палету сличности с коjим имамо више заjедничких тачака него различитости. Станица на коjоj се сусрећу протагонисти представе постаjе сусрет драг перформанса, трагичних jунака  и “моралних” проказивања кроз форму фрагмената документаристичких приказа. 

 

Tagovi

Komentari (0)