ПЛАНИНКА И ЗЛАТИНКА
У давна времена владаху у браничевском краjу две краљице: Златинка над Звиждом и Планинка над Хомољем. Обе субиле лепе и богате. Како кроз Звижд протиче златоносни Пек, Златинка се одевала у чисто злато. Дању су њени људипотапали овчиjа руна у Пек, а ноћу скидали златна зрнца са влакана вуне и носили их дворским златарима коjи суизрађивали одећу за краљицу. Тако, Златинка ниjе имала на себи ништа што ниjе било од злата. Косу jе боjилазлатном боjом. Позлаћивала jе и зидове двора, коjи се налазио на Дубочкоj реци.
Планинка jе живела на врху наjвеће хомољске планине Бељанице. Дворац jоj се налазио на високим буквама коjима су редом сечене крошње, а пресеци заливани врелом смолом да стабла даље не расту. На исти начин подигнути су око двора вртови и у њима намештене љуљашке за краљицу. Вртове и дворац спаjали су висећи мостови, а у двор сеулазило уз лестве од jаког ужета. Док jе Златинка била богата златом, Планинка jе имала непрегледне шуме, угљенокопе и камене маjдане, као и велика стада оваца.Косу jе боjила сребрном боjом. Зими jе Бељаницупрекривао снег,а лети jе боjу снега замењивала белина непрегледних стада оваца, због чега jе планина и добила имеБељаница. Сусетке на земљама, златна и сребрна краљица, како их jе народ називао, живеле су у наjбољем приjатељству. Међусобно су се посећивале и даривале jедна другу богатим поклонима.
На несрећу, обе се загледаjу у истог младића. Око тога се заваде па подигну jедна на другу воjску. Воjске су биле само од жена, jер мушкарци тада нису ратовали, као што нису ни владали. У страшноj борби Планинка са своjих девет воjника, колико jоj беше остало, зароби Златинку. Тако лепи младић припадне Планинки, а над читавим Звиждом и Хомољем остаде само она краљица. Да се прослави победа заложе се велике ватре, наврте се овнови на ражњеве, донесоше се ћупови са вином, а Златинка, о косу, на jедну букву буде обешена над ватру. Jош Планинка, са своjих девет воjника и лепим младићем, поведе коло око обешене Златинке коjа jе полако умирала у диму ватре.
Jош се коло око ње не састави, кад однекуд долете стрела, погоди Планинку посред срца и прикуjе jе за супротно дрво. Стрелу jе одапео jедан Златинкин воjник коjи се беше сакрио негде у грмљу. Потом све прекри мир. Само jе ветар шуморио у врховима букава и немирна Дубочка река прскала кроз каменито корито. Умирући, Планинка изрекне клетву: да жене у Дубоки падаjу као што су њих две пале. Клетва остаде. И жене у Дубоки, код Кучева, вековима падаjу у колу о Духовима. Народ их назива падалицама (русаљкама).