Велико Градиште
Туризам

Michael_Idvorsky_Pupin.jpg

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Данас се у Идвору налази завичаjни комплекс Михаjла И. Пупина коjа обухвата његову родну кућу, музеjску збирку и народни дом, као и црква у коjоj jе крштен Пупин. Поводом обележавања 150 година од Пупиновог рођења, 2004. године обновљена jе његова родна кућа. Пупинови наjзначаjниjи проналасци су изложени у староj згради основне школе у Идвору у коjу jе Пупин ишао, а коjа данас представља музеj. Народни дом у Идвору, коjи носи Пупиново име, саграђен jе годину дана после његове смрти. Уз стручне водиче, постоjе различити програми у зависности од узраста посетилаца, што посету чини интересантном за саме туристе, како деце тако и одраслих. Оваj комплекс годишње посети око 8.000 домаћих и страних туриста.

РОДНА КУЋА

pupin004.jpeg

Михаjло Пупин рођен jе 9.октобра 1854. године. Данас, његова родна кућа jе под заштитом као споменик културе од 1979. године.

pupin2.jpg

Грађевински припада класичном типу банатске куће, састоjи се од четири просториjе са пространим тремом и припадаjућим двориштем, као и бунаром са ђермом.

pupin005.jpeg

Мир и тишина су и данас присутни, управо како jе и Пупин током целог живота памтио Идвор и описао у своjоj аутобиографиjи.

МУЗЕJ

Музеj Михаjла Пупина се налази у згради старе основне школе саграђене 1846. године. Од 1979. године иста jе под заштитом као споменик културе. У музеjу се налази поставка са низом докумената и фотографиjа, представљена jе композициjа Пупиновог животног пута од идворских пашњака до научника светских размера, коjи jе у науци обележио читаву jедну епоху значаjних проналазака, као и огромним хуманитарним делима и доброчинствима.

ЕТНО ПОСТАВКА

У оквиру музеjа М.И.Пупина постоjи етно поставка коjа броjи више од 400 експоната. У оквиру поставке могу се наћи разни експонати коjи су се користили од давнина у банатским домаћинствима. Неки од њих су се користили за свакодневне потребе, као што су предмети за кување, прање, пеглање, док постоjе и предмети за послове у башти и у пољу.

НАРОДНИ ДОМ

IMG_2640.jpg

Централним простором комплекса доминира монументална зграда Народног дома у стилу еклептике. Ова зграда jе део Пупиновог проjекта коjи jе наменио Идвору са циљем да постане центар знања у области пољопривреде, како би се млади образовали и допринели укупном развоjу села.

ЦРКВА

Српски православни Храм посвећен Пресветоj Богородици саграђен jе 1803. године. Представља центар духовности у коме jе и сам Пупин крштен, десетак дана по рођењу. Иконостас jе израдио чувени иконописац тога времена Стева Тодоровић.

Породица

Син граничара и тежака Константина Пупина и његове жене Олимпиjаде, Михаjло Пупин jе роден 9. октобра 1854. године у банатском селу Идвор, коjе jе у оно доба припадало хабсбуршкоj монархиjи. У своjоj биографиjи “Са пашњака до научењака” Пупин о оцу говори веома мало, понекад индиректно, идентификуjући га са поjединим људима коjи су га подсећали на њега, док jе маjка до краjа свога живота за њега представљала непресушни извор са ког jе захватао гутљаjе животне мудрости оптимизма ведрине и наде.

О родном Идвору

По предању о коjем говори и сам Пупин, Идвор jе настало 1690. године, а jедноj малоj узвишици, северно од данашњег села. Таj положаj одабран jе из стратешких разлога, због прегледности терена у случаjу одбране од турских напада. Од настанка Идвора па до рођења његовог наjславниjег становника прошло jе нешто више од jедног и по века. Данашњи Пупинов Идвор, уз jош седам села, представља део општине Ковачица коjа се налази у jужном Банату, између Панчева и Зрењанина.

Образовање

Основно образовање Михаjло jе стицао наjпре у свом родном месту, у Српскоj вероисповедноj основноj школи, а потом у Немачкоj основноj школи у Перлезу. Средњу школу уписао jе 1871. године у Панчеву, прво у Грађанскоj школи, а потом у Реалки. Већ тада се истицао као талентован и даровит ученик, и био одличног успеха, због чега му jе додељена стипендиjа. Због његове активности у покрету Омладине српске коjа jе у то време имала сукобе са немачком полициjом морао jе да напусти Панчево. Године 1872. одлази у иностранство, у Праг, где jе, захваљуjући стипендиjи коjу jе примао из Панчева, наставио шести разред и први семестар седмог разреда. Након очеве изненадне смрти, у марту 1874., у своjоj двадесетоj години живота донео jе одлуку да прекине школовање у Прагу због финансиjских тешкоћа и да оде у Америку. У САД jе следећих пет година радио као физички радник и паралелно учио енглески, грчки и латински jезик. Након три године похађања вечерњих курсева, у jесен 1879. године положио jе приjемни испит и уписао студиjе на Колумбиjа колеџу у Њуjорку. Студиjе jе завршио 1883. године са изузетним успехом из математике и физике, при чему jе примио диплому првог академског степена. Потом се вратио у Европу, и то наjпре у Велику Британиjу (1883—1885) где jе наставио школовање на Универзитету Кембриџ захваљуjући добиjеноj стипендиjи за студиjе математике и физике. Након школовања у Кембриџу, Пупин jе студиjе експерименталне физике започео на Универзитету у Берлину 1885. године код чувеног професора Хермана фон Хелмхолца, након чега jе 1889. године одбранио докторску дисертациjу из области физичке хемиjе[5], на тему: "Осмотски притисак и његов однос према слободноj енергиjи".

Открића

Своjе наjзначаjниjе откриће Пупин jе као патент приjавио 19. 6. 1900. године. Оваj његов проналазак односи се на побољшање преноса телефонске комуникациjе на велике даљине. Приjављен под насловом “Техника смањења електричних таласа и апарата за то”, данас познат као ПУПИНИЗАЦИJА, означио jе револуциjу у телефонским преносима на велике даљине. У времену од тридесет година, од 1894. до 1923. Пупин jе приjавио 24 патента у Америци. У његова значаjна открића, поред наведених, спадаjу jош и: апарати за телефонске и телеграфске преносе, бежични систем преношења, електрично саглашавање и звучни генератор.

За своjа открића из области физике Пупин jе 1920. године примио наjвеће америчко признање - Едисонову медаљу. Колумбиjа универзитет одужио се Пупину тако што jе 1958. године установио награду са његовим именом. На таj начин Пупин jе уврштен међу наjвеће светске научнике.

Признања

pupin003.jpeg

Осим неоспорног научног потенциjала, Михаjло Пупин jе био и даровит књижевник. У његова наjзначаjниjа дела спадаjу "Романса машине", "Нова реформациjа" и друге. За аутобиографиjу "Са пашњака до научењака" Пупин добиjа Пулицерову награду. Ову књигу посветио jе своjоj маjци Олимпиjади. 

Београдски универзитет прогласио jе Михаjла Пупина за почасног доктора. Исто признање доделио му jе и Загребачки универзитет, као и jош двадесетак научних институциjа и академиjа у земљи и свету, прогласивши га доктором права, медицине, књижевности и др. Пупин jе такође био и ванредни члан САНУ.

Старост

Последње године свога живота Михаjло Пупин провео jе на свом имању у Норфолку, коjе jе називао своjим америчким Идвором.

001pupin slike.jpg

Доктор Михаjло Идворски Пупин умро jе 12. марта 1935. године у своjоj 81. години. Сахрањен jе на гробљу Вудлоун, у Бронксу, севрном предграђу Њуjорка. Сећање на Пупина данас оживљава кроз његово дело коjе jе несебично подарио човечанству. "Велика jе част за оне коjи су били Пупинови ученици. Био jе извор светлих инспирациjа свима коjи су радили са њим." - рекао jе познати научник Армстронг, Пупинов ученик.

Контакт:

Иве Лоле Рибара 49
Идвор
тел: +381 13 676 240
моб: +381 62 256 341
        +381 64 404 86 02
www.muzejpupina.rs