Владичин Хан
КАЦАПУН

Положај и тип – Село лежи на неравном земљишту у средњем току Лепенице, леве притоке Јужне Мораве. Вода за пиће добија се из кладенаца и бунара. Док је било више шума избијали су чешћи и јачи кладенци. Поједини кладенци зову се: Црно Травац, Манатка, Овчи Камен, Ђерен и др. Потеси по граници атара су: Дрвен Дол, Типчиница, Врли Дол, Деда Јовачки Рид, Дубрава, Манастирски Рид.

1Manastir Sv. Ilija.JPG
Унутрашњи делови атара су: Гарваница, Дуњче, Росуљски Рид, Росуља, Кара Асаново, Кадина Њива, Рамин Рид, Селиште, Манатка, Зуграфска Њива.
Кацапун се састоји од три махале које су међусобом доста удаљене: Овча Страна, Река и Мирјановце. Најзначајнија махала је Река, јер лежи на путу у долини Лепенице. Село је 1952.г. имало 48 домова.
Старине и прошлост – У Кацапуну, десно од реке Лепенице, налази се манастир Св. Илија. То је мала зграда, зидана од камена а покривена плочама. Манастир је веома стар највероватније из средњег века јер се не зна тачно када је саграђен. По причи народа, једном је област око овог манастира опустела: народ се иселио, села су била порушена, манастирска зграда обрасла павитима, а око ње је избила густа шума. Када је овај крај касније насељен, онда су становници Кацапуна пронашли манастир. Сваке године, 2. августа на дан Св. Илије, код манастира се одржавао велики сабор.
Селиште лежи десно од реке Лепенице. Ту се налази извор Црно Травац. Прича се, да су на Селишту живели становници пре данашњег села. Сада су тамо њиве и ливаде. Друго место звано Селиште лежи у махали Мирјановце, лево од реке Лепенице.
Око старог манастира, у клисурастом делу долине, има већи број напуштених и порушених воденица. Оне су припадале некадашњем старом селу. По знатном броју воденица, може се закључити да је село раније имало, релативно велики број кућа. Данашњи Кацапун основан је после расељавања старог насеља. Оснивачи села били су малобројни очувани староседеоци као Баба Накини, Џолинци и Баба Јованкинци. Затим су дошли досељеници из Горње Пчиње и из других насеља. Манастирски Рид је близу махале Овча Страна. Ту се налазила утрина манастира Св. Илије. После Другог светског рата ову утрину су поделили сељаци.
Називи потеса Кара Асаново, Кадина Њива и Рамин Рид остали су по ранијим муслиманским власницима из суседног села Лепенице и Врања. Ове мале потесе са бољим њивама откупили су сељаци Кацапуна 1878.г. Остала кацапунска земља за време Турака припадала је сеоском становништву. Кацапун има два гробља: једно је код манастира, а друго у махали Мирјановце.

2.jpg
Порекло становништва – Српски родови села су: Баба Никини или Чифуткини (Св. Арханђео), сматрју се староседеоцима. Куће су им у Река Махали. Џолинци (Св. Никола), сматрају се староседеоцима. У овом роду био је неки поп Џола; он је пронашао напуштени манастир. Баба Јованковци (Петковдан), и они се сматрају староседеоцима. Проклео их је неки владика „и не можев да фирајев“. Деда Богдановци (Св. Никола), род су основала три брата од некуда досељена. Живе у махали Овча Страна. Мирјановци (Св. Арханђео), досељени су од некуда. Ђелићи (Св. Никола) живе у Река Махали. Пореклом су из Црвеног Града у Горњој Пчињи. Одатле се доселио отац са пет синова у суседно више село Брестово. Један син (Никола) из Брестова прешао је у Кацапун (...Милоја-Цветко-Ђела-Никола-Илија, који се иселио из Црвеног града са синовима). Њихови рођаци у Брестову зову се Милутинци. Поповци (Петковдан), пореклом су из Горње Пчиње. Пред крај Турске владавине из рода Поповци иселила су се два брата: Марко и поп Никола. Марко се населио у Сувој Морави где је основао родове Коларце и др. а поп Никола је дошао у Кацапун. Овај род од досељења па надаље, стално је давао неког свештеника. Прича се за Поповце, да су раније у Кацапуну „презали по 10 јарма своји волова и ишли на планину Кукавицу за греде“. Лингурци (Св. Никола), досељени су од некуда. Постоји род Лингурци и у суседном Јагњилу, али нису у сродству. Куће су им у Река Махали. Симонови (Св. Арханђео), дошли су у турско доба из Брезовице у Горњој Пчињи. Куће су им у Река Махали.
Православни Цигани су Фиљовци (Св. Јован). Овде живе од турско доба. Имају рођака у суседној Лепеници. Куће су им у Река Махали. Раније је у Кацапуну било и муслиманских Цигана. Неки од њих сада живе у суседној Лепеници.

3.JPG

На основу последњег пописа становништва 2011. године, село има 47 становника, од тога 26 припадника мушког и 21 припадницу женског пола.