Велико Градиште
Туризам

Србиjа jе земља коjа покушава да ухвати корак са Европом, да прихвати савремени начин живљења, да прихвати брзину коjом се живи у великим светским центрима. У исто време, Србиjа jе и земља у чиjим људима живи традициjа, сећање на прошлост, у чиjим људима jош увек постоjи веза са коренима, људима коjи се разнеже гледаjући пожутеле слике из прошлих векова.

DSCF9732.JPG

Управо та слика нове, модерне Србиjе, коjа се назире у великим градским центрима, чини да се у њеним селима становништво окреће Србиjи из 19. века, врећаjући се своjим коренима, али оваj пут с циљем да урбаном човеку 21. века пружи место за одмор, опуштање и задовољство.
Савремени токови живота носе са собом низ предности, али и много недостатака. Брз ритам живљења, свакодневни стресови, изазиваjу код сваког човека потребу за миром, жељу за погледом на умируjућу слику зелених пеjзажа, помисао на жубор реке, кликтаj шеве, на нешто што ће га вратити коренима, освежити новом снагом за повратак у вртлог живота у урбаноj средини.

DSCF8300.JPG

У селима Србиjе, у готово сваком домаћинству, наћи ће се понеки предмет коjи већ годинама ниjе у употреби, склоњен и заборављен, али ниjе бачен. Можда ће некад, због нечег, поново угледати светлост, намењен нечему другом, а не оном чему jе првобитно служио.
Људи у насељима општине Петровац на Млави схватили су потребу човека данашњице. Из овог краjа, последњих денециjа прошлог века многи су пре Србиjе, потражили Европу као сигурно уточиште и место одакле ће донети капитал. Дуго jе већ таj капитал добра, али неискоришћена материjална основа, а данас jе, коначно, део богате туристичке понуде овог краjа.

У селу Бистрица однедавно се чуjе бука воденичног точка, као у стара времена када су мештани околних села доносили џакове жита и кукуруза, од коjих се млело брашно у воденицама на Млави и Бистричкоj реци и месили славски колачи, вруће погаче и наjслађа “ парена проjа “ и “ влашки качамак“.
Повољан географски положаj, близина и добра повезаност са градом, велика понуда садржаjа занимљивих потенциjалним туристима су разлози због чега су се Бистричани заинтересовали за рурални туризам.

Село Бистрица се налази поред регионалног пута коjи повезуjе центар Браничевског округа са Жагубицом и Бором. Лежи на истоименоj реци, а од града jе удаљено десетак километара. Део села Бистрице од око 156 катастарских парцела утврђено jе 1986. године за културно добро од великог значаjа. То jе културно – историjска целина у чиjем склопу су три ваљарице, десет воденица, црква са црквиштем, салаш, пет кућа, од коjих jе jедна са помоћним зградама, затим зграда месне заjеднице , старе школе и механе. Данас то представља наjуређениjи део села, а црква , кроз историjу позната под именом Ђеринац, црквена порта и околина цркве место jе окупљања. Посебно у данима светковина овде се окупљаjу не само мештани и њихови гости, већ и остали становници општине и Хомоља. Тада би се случаjном намернику могло учинити да jе залутао у времену и на чудан начин стигао у 18. и 19. век, jер све што види подсећа га на то време : фрулаш и коло, шарене ношње Срба и Влаха, тезге где се могу пробати и купити мед и ракиjа, али и ракиjске каце и бурад, грнчариjа, “ тежињаво платно“, ручно ткани ћилими, вуна и кожуси, звона и прапорци, опанци од свињске и говеђе коже…

А мало ниже од црквене порте, у амбиjенту нетакнуте природе, на планинскоj реци Бистрици, у дужини од 5 километара, од њеног извора у подножjу планине Велики Суморовац па до њеног изласка из села, налазе се воденице и ваљарице.