Топола
Туризам

 

djurdjev_grad_4.jpeg

 

 

https://www.youtube.com/watch?v=5qPMuy-Fiy0

 

Доминира на брду Млађевац изнад Дрине. Ова тврђава позната је и под именом Кула Град. Био је у саставу Римске империје, Византијског и Османског царства, и Аутро-Угарске царевине.

У историјским списима, први пут се спомиње 1410. године, када је Угарски краљ Зигмунд боравио у околини, а 1432. године као поклон овог утврђења угарског краља српском деспоту Ђурађу Бранковићу. Међутим, постоје јасни подаци да је у доба римске власти ово место била раскрсница путева од Сребренице (Domavia), где је боравио римски прокуратор, односно управник рудника олова и цинка, ка Сремској Митровици (Sirmium). По Киперту и Милеру Ad Drinum је био смештен на подручју данашњег Зворника, што значи да је постојао и у ранијем периоду.

djurdjev_grad_1.jpeg

 

Не постоје прецизни подаци о томе ко је градио ову тврђаву. Претпоставке говоре да су је градили босански феудалци и, као највероватнији градитељи, помињу се властела Златоносовића, која је у том времену владала овим делом Босне, а столовала у данашњем Зворнику. Браћа Златоносовићи, Вукмир и Вукашин, 40 година пре Косовске битке, имали су овде свој дворац са донжон кулом, високом 20 метара. Тада је ово била једна од најјачих колонија Дубровчана, а, према њиховим подацима, било их је око 640, па је петина или шестина европских потреба сребра ишла преко ових трговаца у Зворнику.

У току Средњег века често је мењао власнике. Био је и под влашћу српских краљева и под влашћу босанских банова и краљева.

Падом средњевековне српске државе ово утврђење прелази у власништво Османлија, и остаје све до 1521. године најистуренији и најзначајнији турски бастион за одбрану освојених земаља, а потом снажно војно утврђење у Асутро-Уграској.

 

djurdjev_grad_2.jpeg

 

Тврђава носи назив Ђурђев град по Ђурђу Бранковићу, мада је он само заоблио зидове кула, који су били четвртасти због одбране. Из тог периода постоји и легенда о проклетој Јерини, жени Ђурђа Бранковића, па се данас ово утврђење често назива и Јеринин град или град Проклете Јерине.

Јерина Бранковић (рођена Ирина Кантакузин, у народној традицији позната као Проклета Јерина) била је жена деспота Ђурђа Бранковића, за кога се удала 1414. године. Према народном предању, због своје сурове владавине била је непопуларна и називана Проклета Јерина.

Стари градови широм простора насељених Србима по њој су добили имена Јеринин град (Смедерево, Голубац, Ђурђев Град).

Градећи Зворнички град, Јерина је наредила да се камен за градњу довлачи чак из мајдана код села Вилћевића у брду Руднику. Камен се додавао из руке у руку, и то загрејан, како би се брже преносио.

Јерина је заводила младе јунаке и, заситивши их се, суновраћала их кроз тајна врата с највише куле у хучну Дрину. Најзад се намерила на младог јунака Вука Југовића, који ју је у последњем часу зграбио и суновратио се заједно с њом у бездан.

Према легенди, Јеринина рођена сестра саградила је свој град насупрот Зворнику, који је важио за лепши од Зворника. Завидна Јерина позвала је сестру у госте, уморила је отровом, те преузела њен град.

 

djurdjev_grad_3.jpeg

 

Град чине три међусобно повезане целине. Доњи град, који се налази поред пута Зворник - Сарајево, Средњи, који је и најстарији, коме је данашњи изглед дао деспот Ђурађ, 1433. године, када је загосподарио Зворником, и Горњи град, на око 407 метара надморске висине. Највеђи део Горњег града порушен је 1878. године, где је направљена касарна, цистерна, бастиони и магацини.

Данас тврђава има Доњи град површине око 7.600 метера квадратних, Средњи град од 33.000 и Горњи град од 8.000 квадрата. У унутрашњости зидина је седам кула, осам бастиона, две барутане, неколико табија, један казамат, цистерна и касарна.

Године 1964. извршени су конзерваторско-рестаураторски радови на подручју Доњег града. Мања археолошка истраживања на локалитету Ђурђевог града вршена су 1998. године.