Стара Пазова
Туризам

 IMG_4292.jpg

Римокатоличка црква Рођења Блажене Девице Мариjе — Нови Бановци

Римокатоличка црква Рођење Блажене Девице Мариjе коjа се налази у улици Воjвођанска бр. 16 у Новим Бановцима представља тип сакралне архитектуре с друге половине XVIII века. Саграђена jе 1766. године под покровитељством аустриjске царице Мариjе Терезиjе (1740-1780). Jедна jе од наjстариjих римокатоличких цркава на овим просторима Срема. У Општини Стара Пазова наjстариjи jе сакрални обjекат, а првобитни изглед и архитектура су у потпуности сачувани.

Римокатоличка црква у Новим Бановцима као жупа основана jе 1789. године, обухватаjући све римокатоличке вернике поред Нових Бановаца и са подручjа Старих Бановаца, Белегиша, Батаjнице, Нове Пазове и Угриноваца. Акт сремског бискупа Кертиза поводом визитациjе тих краjева говори о немачко-хрватском католичком становништву и цркви у Новим Бановцима а коjи датира из 1775. године. Матичне књиге жупе коjе се почињу водити од 1791. године са подацима рођених, крштених, умрлих, пописима родитеља, кумова представљаће и биће важни извори за проучавање кретања и промена становништва, верника у Новим Бановцима свих ових година. Новобановачка жупа за време бивше Социjалистичке Федеративне Републике Jугославиjе била jе део Ђаковачко – сремске бискупиjе, да би након оснивања Сремског викариjата са седиштем у Петроварадину била под jурисдикциjом ђаковачко сремског бискупа. Док данас припада новонасталоj Сремскоj бискупиjи и у групи жупа Земунског деканата уз Бешку, Голубинце, Нови Београд, Земун, Нови Сланкамен, Марадик, Инђиjу и Сурчин.

 

1965.godine.jpg

Римокатоличка црква Рођења Блажене Девице Мариjе у Новим Бановцима, 1965.год.

Црква своj црквени год или славу обележава и слави 8. септембра када по литургиjском календару спада благдан Рођење Блажене Девице Мариjе или Мала Госпа. Свакако се и сви други Мариjански благдани славе као што су Узнесење Мариjино или Велика Госпа коjа jе 15. августа и благдан Безгрешног зачећа Блажене Девице Мариjе коjе jе 8. децембра. На простору новобановачке жупе посебно се славиСвети Рок (Светац у католичкоj цркви коjи се сматра заштитником од куге и других инфективних болести). Како jе у прошлим временима било доста оболелих од ове болести,верници су се заветовали овоме свецу и молили заштиту након чега и jесте дошло до престанка ове болести. Стога се и дан данас верници спомињу свога завета и славе овога свеца коjи календарски пада 16. августа молећи да по његовом заговору Бог и даље чува ово место од те и сличних болести.

 14238104_1691721181149305_7711583643052850401_n.jpg

Римокатоличка црква Рођења Блажене Девице Мариjе у Новим Бановцима

Црква Рођења Блажене Девице Мариjе у Новим Бановцима има облик доста издуженог триконхоса (назив за црквену грађевину са основом у облику тролиста, коjу чине три полукружне апсиде са полукалотама). Ориjентисана jе у смеру запад исток. На западноj страни jе полукружна апсида, док jе на источноj призидан звоник. Уз jужну конху jе призидана сакристиjа. Покривена jе двосливним кровом. Грађевина jе омалтерисана са спољашње и унутрашње стране. Фасаде су рашчлањене ниским соклом, профилисаним паралелним венцима (коjи иду изнад прозора) и профилисаним поткровним венцем. Бочне фасаде имаjу по три сегментно завршена прозора међусобно одвоjена пиластрима. Пиластри се завршаваjу профилисаним капителима. Бочне апсиде имаjу по jедну сегментно завршену нишу. Олтарска апсида има два сегментно завршена прозора фланкирана пиластрима.

Сакристиjа коjа jе призидана на jужноj страни има jедан сегментно завршен улаз са вратима правоугаоног облика на источноj страни.

Масиван двоспратни звоник украшава источно прочеље и призидан jе уз источни део грађевине. У приземном делу звоника су три лучно завршена отвора. Отвори су фланкирани пиластрима коjи се завршаваjу профилисаним капителима. Приземље звоника се завршава профилисаним паралелним венцима. Први спрат звоника има прозор правоугаоног облика (хоризонтално постављен), док су на северноj и jужноj страни нише правоугаоног облика (хоризонтално постављене). Први спрат звоника се завршава профилисаним паралелним венцима. Други спрат звоника има на свакоj страни по jедан прозор правоугаоног облика фланкиран лизенама.

Отменост здања истакнута jе архитектонском пластиком у виду jедноставно профилисаних венаца и пиластри са степенасто решеним капителима, чиме jе наглашена вертикална и хоризонтална подела фасадних површина. Звоник се завршава пирамидалном кулицом покривеном лимом.

 14352011_1691720984482658_1495896351267394809_o.jpg

Олтар

У цркви jе присутно доста уметничких вредности. Сам олтар коjи jе рађен од дрвета са киповима родитеља Маjке Божjе светих Jоакима и Ане и саме Мариjе. Мањи олтар и кип светога Рока, кип Исуса, 14 постаjа крижнога пута или пута Исусове муке. Све су то предмети из времена из ког jе сама црква. Сви ови сакрални предмети немаjу новчану вредност али су изузетан споменик jеднога времена.

 IMG_4362-1024x683.jpg

Богородица са дететом Исусом, друга половина XIX века

На посебан начин вредност уз претходно наведене предмете има и слика Богородице са дететом Исусом, коjа jе рађена уљем на платну. Сама слика величине jе 122 цм x 83 цм. Иако се зна да jе слика из друге половине XIXвека не зна се коjи jе сликар радио. Богородица на рукама држи дете Исуса, обучена jе у плаву хаљину, чиjи су рукави постављени зеленом тканином. Преко хаљине има црвени огртач. Позадина jе светлосмеђа. Лево и десно jе по jедна главица анђелчића.

Своjу посебност имаjу и оргуље, музички инструмент коjи се користи у литургиjи. Изградио их jе Antonin Mölera из Кутне Хоре. Према списима оргуље су из 1910. године. Иако су често биле неисправне знатно су оштећене након минирања цркве 1992. године. Уз оргуље и остали споменути предмети као и унутрашњост цркве су тада оштећени али су временом колико толико обновљени.

 IMG_4393-1-1024x895.jpg

Витраж

Жупни двор Римокатоличке цркве Рођење Блажене Девице Мариjе у Новим Бановцима саграђен jе 1811. године и налази се уз саму цркву у оквиру истог дворишта. У питању jе jедноставан обjекат правоугаоног облика, са главном фасадом уз регулациони пут улице. Улаз у жупни двор jе лоциран на средини дворишне фасаде. Издигнут jе на три степеника и учињен са надстрешницом у виду малог двосливног крова коjи се са предње стране ослања на два стуба правоугаоне основе. На основу одлуке Завода за заштиту споменика културе Сремска Митровица, жупни двор римокатоличке цркве у Новим Бановцима представља евидентирану непокретност.

Препознаjући историjску вредност и значаj цркве као и њених сакралних предмета Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица решењем под бр. 109 од 27.12.1978. године Римокатоличку цркву Рођење Блажене Девице Мариjе у Новим Бановцима прогласио jе за споменик културе.

Док одлуком Извршног већа Скупштине Аутономне Покраjине Воjводине XII Броj: 633-7/91 од 12. децембра 1991. године црква jе утврђена за непокретно културно добро од великог значаjа(„Службени лист АПВ“ 28/91).

Литература:
К.Драгановић, Опћи шематизам католичке цркве у Jугославиjи, Сараjево, 1939.
Милка Миjаjловић, Нови Бановци кроз историjу, Нова Пазова, 2003.
Текст о римокатоличкоj цркви Рођење Блажене Девице Мариjе у Новим Бановцима, урадила jе кустос Мирjана Лесак 11.9.1978.године, Е 79/Г ,бр.инв. 3349 (непубликована документациjа Завода за заштиту споменика културе Сремска Митровица)
Допуну текста према подацима из архиве жупе урадио садашњи жупник Душан Милекић