ДВОРАЦ ШУЛПЕ – СЕРВИЈСКИ
Дворац Шулпе – Сервијски у Новом Кнежевцу, условно речено на обали Тисе, је споменик културе, под заштитом државе. Након завршетка Другог светског рата у њему је била смештена основна школа, потом Општински суд, док су данас, у делу објекта, просторије Републичког геодетског завода, а остатак је „испражњен“. Његова историја је дуга.
Марко Ђурковић де Сервијски купио је, на лицитацији у Бечу 1. августа 1781. године, посед Турска Кањижа (данашњи Нови Кнежевац). Данас постојећи дворац, Марко је изградио 1793. године, а према казивању породице Шулпе (каснијих наследника дворца), здање је завршено 1804. године. Постоји и прича да је од дворца, испод Тисе, био саграђен и тунел до бачке обале, што је мало вероватно. Марко Ђурковић де Сервијски установио је Задужбину „Stpendarius Servickianus“, као прву и, у том времену, највећу стипендијску фондацију код Срба и Цинцара. Наследио га је малолетни син Ђорђе, који је, по очевој жељи, наставио стипендијску задужбину. Најпознатији стипендиста био је Лукијан Мушицки, калуђер – песник и реформатор српског језика (уз Вука Караџића).
Најважнија личност Ђорђевог живота постала је Катарина Шулпе, рођена Миланковић – Паћански де Висак. Она му је била нећакиња, миљеница, сапутница, а изгледа и кошмар неостварених и недозвољених жеља. Катарина се у Новом Саду рано удала за граничарског капетана Вилхелма Шулпеа, после чије преране смрти је остала млада удовица са три кћери и једним сином. Како је дошло да тога да је Катарина прихватила понуђену наклоност стрица Ђорђа и преселила се у његов дворац није познато. Али, она је била ту, окружена његовом пажњом и поклонима. Катарина је сасвим слободно преуређивала дворац, опремала га најскупљим намештајем тога времена, бирала послугу, баштовани су се трудили да уреде парк по узору на бечке дворце, а Ђорђе је дао да се око њега подигну високи зад и ограда. Након смрти Ђорђа Сервијског, земљу су наследници поделили између себе, док је дворац у Турској Кањижи, са 2.000 јутара земље, наследио и преузео Емил Шулпе, као једини мушки наследник – Катаринин син. Доласком новог властелина, временом и заборавом, дворац Сервијски све чешће је називан Шулпеов дворац.
Дворац Сервијских, тада Шулпеових, темељно је опљачкан 7.октобра 1944. године. Грађани Новог Кнежевца, одушевљени доласком совјетских ослободилачких јединица, током дана, када још није била успостављена никаква власт, разбацали су и уништили библиотеку од скоро 10.000 књига. Уништене су и разбијане вековима сакуљане уметнине, слике Ђорђа и Катарине су нестале, а изузетна сликарска дела Рембранта и Дирера вероватно су тада добила новог власника. Историјски, уметнички и музеално испражњен, дворац је данас под заштитом државе.