ДЕЛИБЛАТСКА ПЕШЧАРА
Наjвећа jе пешчана пустиња у Европи, често jе називаjу и ''Европска Сахара'', налази се у jугоисточном делу Баната. Ова пространа област површине од око 300 км², чиjе су главне пешчане масе окружене плодним лесним пољопривредним површинама, настала у периоду глациjациjе, представља споменик историjе природе Панонске низиjе и jедно jе од ретких прибежишта за многе специфичне врсте флоре и фауне, коjе у европским и светским размерама представљаjу природне реткости. Пешчара представља геоморфолошки и еколошко-биогеографски феномен не само Панонске низиjе, већ и читаве Европе, као и значаjан генетски ресурс.
Делиблатска пешчара jе острво степе и шумо-степе, коjе одликуjе изворни мозаик травних, жбунастих и шумских станишта. Богатство флоре овог подручjа се огледа у постоjању око 900 врста виших биљака, од коjих су многе реликти и раритети, као и врсте коjе су у свом распрострањењу ограничене на Панонску низиjу.
Jедино се овде, у односу на читав простор Србиjе налазе: банатски божур, степски божур, панчићев пелен, шерпети коцкавица Дегенова. Своjе станиште овде jе нашло и 20 врста орхидеjа. Због присуства великог броjа врста птица, од коjих су многе ретке и угрожене, ово подручjе jе увршћено у наjзначаjниjа станишта птица у Европи ИБА подручjе.
Из групе грабљивица, коjе су наjугрожениjе, заступљене су врсте као што су: банатски соко, орао крсташ и орао кликташ. Њихово поjављивање условљено jе пашњачким површинама и присуством текуница, коjа представља основ њихове исхране. Од становника животињског царства пешчаре, издваjа се вук, jелен, срна и дивља свиња.
Природне карактеристике и jединственост овог краjа чине га погодним за рекреациjу, лов и риболов, наутички, а пре свега еко-туризам. Делиблатска пешчара jе проглашена за Специjални резерват природе.