РЕКА НЕРА
Последња неукроћена река у Воjводини; њени брзаци, меандри, пешчане и шумовите плаже и скривене лагуне одушевиће сваког љубитеља недирнуте природе. Због свих ових особености Нера jе добила надимак „природни ђакузи“. Од рибе у њеном току се може наћи доста jаза, скобаља, мрене те од грабљивица штуке, бандара, буцова, сома док се на самом ушћу у Дунав може ловити смуђ и шаран.
Нера (рум. Нера, мађ. Нéра) jе река у области Баната, у Србиjи и Румуниjи, лева притока Дунава. Нера jе дуга 124 километра. Река Нера истиче из планина Семеник у румунском Банату, близу града Решица. Првим делом тока река тече jужно, да би затим скренула ка jугозападу правећи клисуру између Банатских планина и Семеника. Овде Нера прима главну притоку Рудериjу, а затим мења правац ка северозападу до Наjдаша и Кусића где постаjе гранична река између Србиjе и Румуниjе.
Тако тече наредних 14 километара до ушћа у Дунав код Банатске Паланке. Овим делом тока Нера углавном тече ка западу, пролазећи кроз Белоцркванску полукотлину, код локалних Срба у Румуниjи познатиjу као Пољадиjа.
Нера jе буjичног карактера, и некада jе била регулисана каналом Jаруга. Постоjи неколико потока коjи се у уливаjу у Неру (Кусићки, Буканов, Лесковачки). При ушћу Нера jе широка између 20 и 40 метара. Корито jе шљунковито и већим делом године вода jе веома бистра и хладна. Протеклих година примећен jе пораст температуре воде. Обала jе већим делом обрасла аутохтоним белим тополама и врбама.