Смедерево
Туризам

Смедеревска тврђава

 

tvrđava_1.png

На ушћу реке Језаве у Дунав, на крајњем северу земље, Смедеревска тврђава грађена је по налогу деспота Ђурђа Бранковића у 15. веку. Данас највећа равничарска тврђава у Европи остаће упамћена као последња српска престоница средњег века. Ово монументално здање било је у Ђурђево време седиште световне и црквене власти Србије.

У немирним временима, када је Србији претила опасност великих сила, Мали град и Велики град Ђурђеве Тврђаве били су грађени тако да су могли успешно да се бране од сваког напада. У рекордном року, за свега две године, од 1428. до 1430. године, подигнут је Мали град са 6 кула .Tу је био смештен двор деспота Ђурђа, библиотека, кухиња, просторије за стражу и велика сала за пријеме (magna audientia). Захваљујући богатству Ђурђевом и његовој вештој дипломатији до 1439. године изграђен је на простору од 10,5 хектара и Велики град са 19 кула, намењен смештају становништва.

Град деспота Ђурђа грађен је плански и са готово савршеном геометријском структуром, као појас који затвара границу према Дунаву, односно према Угарској. По угледу на Цариград основу Тврђаве чине два неправилна троугла, опкољена водом из Језаве, Дунава и два канала.

Зидови дебљине 4 метра, а висине 10 метара сачињавали су одбрамбене бедеме, између којих је постављено 25 четвртастих кула високих и до 20 метара. Иако је 15. век већ увелико време ватреног оружја, Смедерево је ипак саграђено као град за борбу и одбрану хладним оружјем.

 

vrđava_2.png

Одлично архитектонско решење утврђења може се сагледати на основу тога што од окончања српске градње средином 15. века и османлијског додавања четири артиљеријске куле 1480. године није учињена никаква преправка на тврђави, све до краја њене војне употребе у другој половини 19. века када је са још неколико утврђења предата кнезу Србије Михаилу Обреновићу.

Изградњом нове престонице Смедерево је постало управно, привредно, културно и црквено средиште деспотовине Србије.