Бара Трсковача се налази на ободу села Платичева у јужном делу румске општине, а стављена је под заштиту државе ради очувања природних мрестилишта ретких аутохтоних врста риба: лињака и златног караша, као и станишта карактеристичних барско-мочварних екосистема и мочварне вегетације на утринама попут трске, шевара, шаша и барских врба.
Трсковача је некадашњи барско – мочварни екосистем који је значајно измењен седамдесетих година 20. века када су предузете хидро – мелиоративне мере са циљем привођења овог подручја пољопривредној сврси и интензивној обради што је у то време био тренд и у свету. Како је то депресија и једна од плавних зона реке Саве и одликује је висок ниво подземних вода, висока влажност ваздуха у летњим месецима и роса коју ствара оваква микроклима, Трсковача је у то време била веома важно подручје како за пољопривреднике, нарочито повртаре, тако и као станиште ретких, аутохтоних врста биљног и животињског света. Предузимањем поменутих радњи, барски екосистем драстично је измењен и нарушен, а некадашња водена огледала сведена су на вештачке канале, док је на копненим површинама обрада била заступљена само на парцелама које су се могле обрађивати (услед високих подземних вода и нсиког квалитета земљишта). Као последица овакве ситуације, многе парцеле су напуштене недуго након интензивне пољопривредне обраде и дошло је до смене вегетације, односно, инвазивне, алохтоне и ксерофитне врсте доминирале су у односу на аутохтоне хидрофите и хигрофите типичне за влажна станишта.
Почетком 21. века на иницијативу мештана Платичева, што је један од ретких примера у Србији, покренута су истраживања од стране научних и стручних институција која су обухватила педолошке, морфолошке, културне и природне одлике овог подручја. Резултати истраживања представљени су у Студији заштите која је била полазна основа за проглашење заштите над овим стаништем. Подаци су приказали стабилне популације ретких, аутохтоних врста риба, богату орнитофауну, карактеристичну флору одржану у мозаичним формама и комплексно станиште које треба ревитализовати, унапређивати и заштити. Тако се од 2011. године предузимају активне мере заштите кроз низ активности и уз поштовање услова заштите природе.