Рума
Туризам

Буђановци: Први помен села Буђановци потиче из 1477, а у овдашњој православној богомољи свештеник Спиридон преписао је „Буђановачко јеванђеље“, 1548. године. Село су више пута похарали Клименти и разбојничке дружине, а ни куга није заобишла Буђановце. Део пустаре Одоровци, Буђановчани су закупили 1741, док су у Румско властелинство ушли 1745. године.

OŠ Nebojša Jerković Budjanovci.jpg.JPGОсновна школа Душан Јерковић

Народна школа подигнута је 1786. године, а занимљив податак је да су Буђановчани поклањали велику пажњу школовању женске деце и број девојчица, посебно у необавезној опетовници, био је неупоредиво већи девојчица него дечака. Дуд, то магично дрво за Сремце, попут Храста за Словене, носи са собом и неку митску снагу красило је и Буђановце. Крајем 19. века у селу је посађено 4.259 дудових младица, намењених узгоју свилене бубе.  Буђановци би могли бити и једно од места коме је постојала ковница новца. 40-их и 60-их година XX века у буђановачким атарима пронађен је велики број угарских новчића и то из времена владавине Краља Лајоша I Великог из XIV века.

Budjanovci ucenici ispred MZ Budjanovci.JPG

Планетарно познати Буђановци постају крајем другог миленијума и то као место где је оборен „Ноћни јастереб“, са кодним именом Ф-117-а,  27. марта 1999. године. Војска Југославије је прва и једина у свету која је званично успела да обори овај авион, баш изнад Буђановаца  што остаје трајно забележено у ваздухопловној историји, а доказ о томе успеху је изложен у Музеју ваздухопловства у Београду.