ТРНОВЧЕ
Ратарско сеоско насеље збијеног типа, на коси између Соколова и Мекоте (248 m), поред потока Вирова и Цикавца, који се састају у самом селу, 7 km северо-западно од Петровца на Млави. Површина атара износи 1.089 ha. Име је фитогеографског порекла – по трњу кога је било много на месту данашњег села. Простире се у висинској зони 130-180 m. Раније се делило на четири „мале“ са родовским називима: Тенићску, Живковићску, Врбак и Косанићску.
Спада у стара насеља. Остаци предсловенске насељености су многобројни (римски новац, тугле и остаци старог гробља на Владићу, а у Грчком гају и Лештанском потоку „јелинска“ гробља). Под именом Трновци помиње се 1467. године (22 куће), а као Трновча 1820. године (49 кућа) и 1928. године (273 куће и 1.365 житеља).
Становништво је српско (слави Св. Аранђела, Св. Николу, Св. Јована, Св. Тривуна, Св. Луку и др.; заветине Блага Марија и Спасовдан), старином са Косова, из Ресаве, Црне Горе, околине Видина, Тимочке крајине, Шумадије и Црне Реке. Индекс демографског старења креће се у распону од 0,7 (1961) до 1,4 (1991). Струју добија 1958. године, асфалтни пут 1982. године, телефонске везе 1992. године, а водом се снабдева из копаних бунара и са извора (Усовина, Јованов кладенац, Бубан, Капела и Баба Бојин кладенац).
Има четвороразредну Основну Школу (почела са радом 1870. године). У атару, на локалитетима Жути Брег и Парлози, констатоване су резерве лигнита. Произодња раног и касног поврћа (паприка, парадајз, купус, краставац и др.) је интензивна и тржишно орјентисана.