Један од најзначајнијих српских и водећих европских филмских редитеља током 60 – тих година прошлог века. Рођен је 1924. године у Паризу где је и умро 1994. године. Студирао је филмску режију на Академији за престижне сценске уметности (ФАМУ) у Прагу (1947/48). 1955. године дипломирао је историју уметности у Београду. Од 1948. године учествовао је у разним филмским пројектима, у почетку асистирајући другим редитељима и снимајући, успут, документарце. Од његових раних краткометражних филмова веома запажени су били документарци „Лет над мочваром“(1956), „Петар Добровић“ (1958), „Путеви“ (1959) И „Сабори“ (1963). Након играних филмова „Двоје“(1961) И „Дани“ (1963.) успешно режира ратну драму „Три“ (1965.), филм који је 1966. године номинован за Оскара. Петровићев следећи пројекат је филм „Скупљачи перја“,метафоричка социјална драма о циганима и још један кандидат за Оскара, који је 1967. године добио „Велику награду“ Канског фестивала. Ова реномирана филмска манифестација проглашава Александра Петровића за једног од најталентованијих и највештијих европских редитеља 60 – тих година. Био је један од оснивача тзв. Новог Југословенског филмског правца и припадао је црном таласу југословенског филма 70 – тих година због чега је био мета идеолошких напада тадашњег режима. Александар Петровић је био редитељ, писац, продуцент, композитор, педагог и филмски прегаоц. Био је стваралац који је смелошћу у третирању осетљивих тема и оригиналним остварењима прославио српски филм у свету. Као професор драмске уметности у Београду, написао је неколико књига о филму и филмској теорији.
Његово детињство и младост везани су за Бању Ковиљачу, завичај његових родитеља, у којој једна улица носи назив по њему. 2006. године, у Специјалној болници за рехабилитацију – Бања Ковиљача, отворен је легат „Александар Саша Петровић“, у којем се, поред плакета и признања, налази и део његових личних предмета.
Од 2004. године, у Бањи Ковиљачи се одржава Ревија документарног и етно филма која од 2005. године носи назив по овом прослављеном режисеру.
Поред наведених, режирао је и филмове: „Једини излаз“ (1956.), „Биће скоро пропаст света“ (1968.), „Маестро и Маргарита“ (1972.), „Групни портрет с дамом“ (1977.), „Сеобе“ (1994.).