Крупањ
ИСТОРИЈА КРУПЊА

Први археолошки налази у Крупњу датираjу jош из периода неолита и то у виду остатака керамике и jедне секире од лаког белог камена. На улазу у град постоjе остаци римског  насеља са фрагментима римске керамике - остатак обjекта познатиjи као Вила Рустика.

Screenshot 2022-02-18 at 23.22.55.png

Назив Крупањ први пут се поjављуjе у дубровачким списима 1417. године, а дубровачки писари - Италиjани наjчешће су га записивали као ''Crupagn''.

Развоjем рударства у Средњем веку Крупањ jе постао значаjно рударско место (рудник сребра) кроз кога су пролазили дубровачки каравански путеви.

Турско осваjање Деспотовине (1459) увело jе данашњу област Рађевине у дуг период несређеног и тешког живота.

У догађаjима Првог српског устанка Крупањ jе први пут ослободио, у лето 1804. године, хаjдучки харамбаша Ђорђе Обрадовић Ћурчиjа и његова чета хаjдука, а значаjну улогу у борби против Турака имао jе и кнез Крста Игњатовић-воjвода рађевски.

Screenshot 2022-02-18 at 23.23.26.png

Године 1837. у Крупњу jе отворена прва школа, а 1842. године изграђена jе црква Св. Вазнесења Господњег.

Велики догађаj за Рађевину свакако jе исељавање Турака и рушење Соко града-злогласне турске тврђаве, на чиjем месту се данас налази манастир Св. Николаjа. Начелник рађевског среза капетан Петар Радоjловић jе 1862. године, по наређењу кнеза Михаила Обреновића, извршио рушење утврђења.

Краjем XIX века у варошици jе саграђена топионица олова и антимона са пратећим обjектима међу коjима се изгледом издваjала зграда у коjоj jе становао управник подрињских рудника г. Светозар Машин са супругом Драгом (касниjе краљицом), супругом краља Александра Обреновића.

Screenshot 2022-02-18 at 23.23.48.png

Кулминациjа jедне од наjкрвавиjих битака коjе jе водила српска воjска у Првом светском рату везана jе за простор Мачковог Камена, на планини Jагодњи, у непосредном залеђу Крупња. У воjноj историjи jе забележено да су се ту водиле наjогорчениjе и наjдинамичниjе борбе у коjима jе рањен и принц Ђорђе Карађорђевић, а укупни српски и неприjатељски губици цене се на око 23 000 људи. У спомен на те догађаjе Српски народ jе подигао споменике: цркву спомен-костурницу Св. Вазнесења Господњег у Крупњу и спомен-капелу на Мачковом Камену (дела архитекте Момира Коруновића ).

Screenshot 2022-02-18 at 23.34.10.png

Године 1922. основано jе прво спортско удружење ''Рађевац'', а у част капетана Петра Радоjловића у Крупњу jе 1927. године основано спортско и културно друштво ''Радоjловић'' коjе jе постоjало све до Другог светског рата.

У другом светском рату немачка казнена експедициjа спалила jе Крупањ, изузев зграде старе апотеке (вила Пере Деспића), цркве Св. Вазнесења Господњег и болнице, задужбине Николе Спасића трговца из Београда.

Screenshot 2022-02-18 at 23.24.11.png

Сем рударства и прераде дрвета у Крупњу се шездесетих година развила и индустриjа текстила ( велики производни капацитети вискозних тканина и позамантериjске робе ), производња картонске амбалаже, контактних сочива, дехидратациjа воћа, мала привреда, трговина и туризам.

Screenshot 2022-02-18 at 23.34.57.png

Савремени Крупањ карактерише еколошки незагађена и атрактивна природа употпуњена културно-историjским знаменитостима. Насеље jе смештено у долинско проширење кроз кога протичу 4 брзе речице на коjима jе подигнуто 15 мостова, са планинским залеђем Jагодње, Борање и Соколских планина, са мноштвом парковског зеленила, савременим здањем Дома културе (дело архитекте Ивана Антића),спортским теренима, базеном, угоститељским обjектима - Крупањ представља своjеврсну амбиjенталну целину вредну виђења.

ЗНАЧАJНЕ ГОДИНЕ У ИСТОРИJИ КРУПЊА

  • 1417. година, први писани помен Крупња
  • 1528. година, први писани помен цркве Крупња у Добром потоку
  • 1837. година, отворена прва школа
  • 1839. година, основан Примитељни суд
  • 1842. година, освећена црква Вазнесења
  • 1850. година, основано Еснафско друштво
  • 1866. година, Крупањ jе проглашен варошицом
  • 1866. година, отворена jе женска школа
  • 1869. година, отворена jе Читаоница
  • 1872. година, отворена jе Државна пошта
  • 1878. година, почела са радом Топионица олова
  • 1890. година, почела са радом Топионица атимона
  • 1896. година, отворена прва књижарска радња
  • 1898. година, основано ловачко удружење
  • 1908. година, основана земљорадничка задруга
  • 1912. година, отворена прва апотека
  • 1922. година, основано спортско друштво Рађевац
  • 1922. година, основана Рађевска привредна банка
  • 1927. година, основано културно друштво Радоjловић
  • 1933. година, основано друштво за унапређење туризма
  • 1935. година, отворен дом културе
  • 1935. година, отворен хотел "Европа", поред хотела "Пита"
  • 1935. година, енглески закупци рудника отворили тениско игралиште
  • 1938. година, отворена болница - задужбина Николе Спасића