Зидање Старе цркве у Крагујевцу било је један од најзначајнијих грађевинских подухвата првих година владавине кнеза Милоша Обреновића. Историјски значај Старе цркве огледао се у чињеници да је црквена порта била место где је започет скупштински живот и тек ослобођеној Србији.
У порти Старе цркве, 1859. године, крај места где су одржавана прва скупштинска заседања подигнута је зграда Старе скупштине. У њој су одржавана скупштинска заседања и донете одлуке од пресудног значаја за државу и српски народ-објављен је рат Турској 1876. године и прочитане одлуке Берлинског конгреса о успостављању независности Србије. То је приземна грађевина правоугаоне основе, са зидовима од опеке, без декоративних украса.
Године 1979. одлуком Скупштине СР Србије зграда је утврђена за споменик културе од великог значаја.
Зграда Старе скупштине по спољашњем изгледу и величини одговарала је потребама тадашњег државног живота.