Спомен-парк „Крагујевачки октобар“ основан је 1953. године на простору где је 21. октобра 1941. године стрељано више хиљада грађана Крагујевца – у највећем броју Срба, Јевреја, Рома, али и Словенаца и припадника других националности. Такође, чува успомену на 415 људи из околних села, убијених 19. октобра и њих 123, страдалих 20. октобра.
Меморијални парк се простире на површини од 352 хектара и у оквиру њега се налази тридесет масовних гробница. Простор је уређен према урбанистичком пројекту архитеката Михаила Митровића и Радивоја Томића и вртног архитекте Смиљана Клаића, усвојеном 1955. године. Најважнија одредница урбанистичког плана била је да се не формира једна заједничка гробница, већ све хумке стрељаних цивила остану на аутентичном месту погибије. Друга важна одредба предвиђала је да се свака гробница обради на специфичан начин, зависно од посебних карактеристика везаних за њу. До данас, 14 хумки су уметнички обликоване са укупно десет споменика, и та ликовно – визуелна решења су осмишљена тако да изражавају пијетет, а такође се ликовно везује за терен, као допуна великом природном пејзажу Спомен-парка. Истовремено, спомен – обележја егзистирају као самостални уметнички и просторни елементи – пејзажни акценти, у оквиру целине, како је од самог почетка замишљена концепција о изградњи Спомен-парка. Кроз парк води кружни пут, Десанкин венац, и пешачке стазе који омогућавају посетиоцима Спомен-парка да обиђу све гробнице.
Једна од десет скулпторално-архитектонских целина, Споменик стрељаним ђацима и професорима, прерасла је у општепознат симбол града.
Меморијални парк данас представља и главни градски парковски простор, намењен шетњи и рекреацији.
У оквиру Спомен-парка 15. фебруара 1976. године отворен је Музеј „21. oктобар“, где се прикупљају, обрађују, чувају и презентују документа о стрељању и жртвама, путем изложби, предавања, књижевних вечери, филмских пројекција, као и путем штампаних публикација у оквиру издавачке делатности Установе.
Музеј „21. oктобар“ се налази на самом улазу у меморијални комплекс, а аутори здања су архитекате Иван Антић и Иванка Распоповић. У целокупној архитектонској концепцији објекта наглашена је симболика oктобарске трагедије. Црвена цигла од које је изграђен, асоцира на проливену крв, а тридесет и три вертикалне куле различитих висина повезују у јединствену целину тридесет гробница у Шумарицама и три у околним селима. У кулама, „небеским бунарима“, нема прозора већ само куполе на врховима, што указује на безизлаз и беспомоћност људи испред митраљеских цеви, брутално осуђених на смрт. Основа музеја пројектована је у облику крста, хришћанског симбола страдања.
Унутар зграде, на њеном доњем нивоу, налази се галерија у којој је стално изложен циклус слика „Крагујевац 1941.“ великог југословенског сликара Петра Лубарде. У овом простору се приређују тематске документарне и уметничке изложбе, чији су аутори кустоси музеја, као и покретне изложбе других музеја, антиратних центара, мировних покрета и асоцијација за заштиту људских права из земље и иностранства. На горњем нивоу је 2003. године постављена нова, стална поставка „Крагујевачка трагедија 1941.“ групе аутора историчара Станише Бркића, Ненада Ђорђевића, др Милана Кољанина, академског сликара-графичара Ирене Пауновић и академског сликара Игора Степанчића. Поставка је 2021. године музеолошки допуњена, увођењем мултимедијалног сегмента изложбе.
Важна активност Спомен-парка је организација шест традиционалних манифестација.
Од 1963. године, сваке године 21. октобра, покрај Споменика стрељаним ђацима и професорима, Спомен –парк организује централну комеморативну свечаност „Велики школски час“. За овај музичко-сценски догађај бирају се оригинална дела са пацифистичким порукама, реномираних домаћих и страних књижевника и композитора, а извођачи су најпознатији глумци, солисти опере и хорови.
Традиционалне музичке свечаности под називом „Октобру хододарје – ОКТОХ“ одржавају се од 1975. године. Програм подразумева низ концерата камерне музике, током месеца октобра. Уметници из земље и иностранства изводе дела великих композитора као дар и израз пијетета према стрељаним становницима Крагујвца.
Манифестација „Доста су свету једне Шумарице“, установљена 1976. године, као литерарни, а од 1996. и као ликовни конкурс, расписује се сваке године за ђаке основих и средњих школа са подручја бивше Југославије. Сваког новембра организује се свечано уручење награда ученицима најбољих радова на тему узету из књижевног дела са Великог школског часа, која је по духу антиратна, или се бави правима детета, са циљем да се млади подстакну на размишљање о неким вечним животним вредностима.
Уметничка манифестација „Бдење“ одржава се у Музеју од 2006. године сваког 20. октобра у знак сећања на задњу ноћ грађана Крагујевца пред стрељање. Програм је колажног типа, чине га вечери поезије, изложбе, филмске пројекције и музички концерти.
Од 2015. године Спомен –парк је преузео организацију антиратне, међународне манифестације „Међународног салона антиратне карикатуре“, који се у Крагујевцу организује као бијенална манифестација од 1981.године.
Градска Галерија „Мостови Балкана“, отворена 7. априла 2005. године, ради као депанданс у оквиру установе Спомен –парка, реализујући изложбе из домена савременог уметничког стваралаштва, а на основу селекције Уметничког савета Галерије. Сваке године организују се и изложбе по позиву, на којима се предстваљају радови домаћих и светских класика из области сликарства.
Манифестација посвећена савременом стваралаштву, Међународно бијенале радова на папиру и од папира „АртИЈа“, организује се од 2018. године, у реализацији галерије „Мостови Балкана“.
Спомен-парк је проглашен културним добром од изузетног националног значаја 27. децембра 1979. године, а 21. октобар се одлуком Народне скупштина Републике Србије од 7. децембра 2011. године обележава као државни празник, односно Дан сећања на српске жртве у Другом светском рату.